Beogradske opštinske novine

БРОЈ 51

— 455 —

ГОДИИА X.

штина мора дати то земљиште држави за војску, онда је дужна да сноси терет пуковска команда а не опгатина. Та комисија изабрата је дакле зато и мој је предлог био да се пзиђе и види то те да се удесе извезне погодбе за уступање тога земљишта, нпр. у замену, или да се ослободи пореза и т. д Могли би нпр. добити доњи град за антрпоте и т. д. Са оних разлога потребно је обратити велику пажњу на ово. Ја бпх то и сам чинио да ниснм донста болесан. Повдседник. Мстина ово су разлози који су руководили одбор да одреди комисију те да се једном прекине то заузимање општииског земљишта без рачуна. Све је то истина и сад остаје да се обележи које је то земљиште, колико ,е, шта вреди и да се за њ накнада тражи. оадатак је комисије да отпде на земљиште и да са одређе ним оФицирима све земљшпте об лежи нремери и онда да се тражи за општину одговарају!»а накнада у ма чему, пошто се овако цабе не може давати, јер се и иначе од општине много тражи. Ја вас молим да омогућите извршење тога Сутра у 8 сати заказан је сасганак у врачарском кварту где треба да се на!)у и опгатински изасланици Ђока С. НешиЈг. Ја бих молио да се у ту комисију одредп г. Селескови1"1, Одавић, Лазар Дашковић, Хаџи Поповић и општински пнжињер. Председнчк. Пристајете ли дакле на ова лица? (Приста;емо). Да вам сад реФеришем о једној сгвари о којој се већ одавна протеже преписка. Штампарија државиа одавна је задужила општпну Београдску с једном сумом новаца за штампање „књига општинских послова' за председништва д-ра Владана. Штампа риј ч је задужила ошнтину и непрестано тражи да јој то општпна плати Ја сам то питање, пре него бих га изнео пред одбор, дао на мнење адвокату и он је нашао да треба општина да плати пошто постоји решење одборско да се то плати кад се иштампа. Дуг изноеи 1486,50 дин. Светозар БоториИ. Да изберемо комисију да ствар проучи. ( нредс: адвокат је проучио и вели да треба платити (да се плати).

Председннк. Мијаило Пачић овд. трговац обратио се због неке калдрмије за вино које је извезао на сграну. Пре је тражио те му је повраћена мерина а сад тражи да се ослободи калдрмије. Ја сам и то нитање поднео адвокату и молио га да прегледа како стоји ио закону и он је нашао да не би требало плзтити (чује се да се не враћа. Један радник, неки Велимир Милошевић, радио јена пословима код „БелихВода," на бушењима, и посгао је несрећним случајем неспособан за рад па је поднео молбу за помоћ Ако желите, да се прочита? Управа водовода предлаже да му се учини ио молби (да му се учини ио могућству). Мата Јивановић. Господо, ви сте сви видели како је калдрма поред двора тек у пола свршена Оно не свршено не сме зазимити јер не могу да се размимоиђу једна кола с трамвајем. Овај коме је уступљено калдрмисање улице, није то учинио и ја молим да се нађе начина да се тај иосао одма сврши. Председник. Том је се мишљу бавило и председнигатво и ја сам већ учинио извесан корак да се то у најкраћем року изврши. >' осталом имам да напоменем да се нри таквим пословима мора узимати обзир и Финансијско стање општине. Имам још једно хитпо питање — о ј басамацима на новој гаколи, гато ће бити ; познато г. Капетановићу и он ће вам дати ближа обавештења. Милап Еаиетановић. Г. Селесковић треба да реФерише о томе. Председник. Ла вас молим да одобрите да можемо погномоћи свештеника му.хамеданске вере који се овде настанио у џамијм, да му се направи код џамије један мали стан за примање људи који долазе к њему, пролазећи овуда или досељавајући се, јер нема где да их прима,. И грађани су се постарали да прикупе прилоге а и ми треба да одобримо кредит од 500 днн. (одобрава се). 3а кљу' I уј ем састанак.

Скендербег се бавл.аше јамачно негдс око Кроје а народ куд који по збеговима. Јер чиме би се објаснило то што" је султан, тек на неколико дана за својим одласком од Кроје, већ био прегазио сву Арбанију, па дошао ћа до јЈадранског Мора? Ну с доласком својим довде, он бегае довпгао и своју мисију за ову годину, јер море бегае граница преко које он нити смећагае нити хоћаше да пређе. Али намери му да се врати Цариграду сметала је сад јога само једна ствар то је била тврћава Кјурил 1 ), коју Скендрбег, као што и наиред негде номенусмо, беше започео зидати јога ире неколико година на самом гребену 1'едони. Она сад беше готова, али јога ни насељена ни утврђена одбранбеним справама. Истина видели смо нанред, како су господа млетачка била послала Скендербегу оружја и пушчана праха да је утврдп, али он то —" а не зна се из којих узрока — дотле јога не бегае учинио. С тога каква је судба снађе, кад Мухамед дође под њу, веома је лако појмити. А кад место красних и чврстих зидина њених полегаше свуд у наоколо грдне рушевине, налик на многобројне друге, које турска војска беше ') По турсхсим изворима Чорли. Натшег, Шз. I. 285..

посејала целим путем којим бегае прошла, и еултана не задржаваше у Арбанији вигае ништа, те се крете натраг својој престоници. Ну ипак он не хтеде оставити Арбанију ни овом приликом без и какве посаде. Шта внгае, и ако одлажаше натраг, он ипак имађаше тврду веру. да Ке ова го дина бити последња Скендербеговој влади у Арбанији. С тога дошавши при повратку иа место на ком бегае градић неки по имену Валона 1 ); сазида на њему — ио што бегае природом врло јако — једну тврђаву, и снабде је повећим гернизоном; како би на тај начин могао имати у рукама и целу околину. За тим оиет доће под Кроју, опседне је с великом војском 2 ) па оставивгаи ') Тако с<! вове у .јсднои документу из мдетачвог архина, али га стари биограчш зову Валмијем. ') Колпка је та војска бида, ни из какног ее поузданог документа не може дозиати хачно На и сами се стари биогра<1>и у том ни ириближно не слажу. По Вијемију Балабан бенге остао с двадесет и пет хиљада људи. Барледије на против всли, да је Мухамед осгавио н,ега са двадесет и три хиљаде, али да му је био дао још и осам номоћних оФицира, од којих је снаки имао по седам хиљада војске, ти би тако но п.ему сад нод Кројом било на седамдесет и девет хиљада. Ваг!., <1е УИа, 1Н> ХП. 364. Међутим ГаШ ШиаМ наводе бро .ј мал.и и од Џамаријева а камо ли од овога другога. По љима Мухамед је оетавио Балабана с четрнаест хиљада кон.. и пет хил.ада пешака. Истпна и онн додају, да је <• н.им било остало и осам санџака, али о какој засебно.ј нојсдн н.иховој не помип.у баш ништа. Сар. У-" ј .

Држана II. Новембра 1892. године Председник. Иошто има довољан број одборника то отварам седницу и молик вас, да саслушате заниспик последњег састанка. (Сскретар прочита). Има ли ко шта да примети на записник ? Ђока Ж. ПешиЛ. Ја на заиисник не би имао игга да приметим, него на једно решење ко.је је унесено у протокол прогалог састанка. У њему стоји за Мијаила Начнћа да је молио за повраћај кантарије калдрмије чега ли бегае. Он има акт по коме му је опгатина врагила мерину и кад је то учнњено, онда још мање има смисла да му се наплаћује зI калдрмију, нарочнто, кад је извозио директ нз Јагодине у Земун. Ја незиам, како је и адвокат могао дати овако мишл.ење, кад ствар овако стоји, и кад је тешко спорити право г. Начића. Председник. У закону друкше стоји о иаплати каддрмије, а друкше за мерину. ('д нлаћања мерине, по закону, може се нешто изузети, а од калдрмије ништа, што прође кроз Београд. Има ли у осталом, ко игга друго да нримети на протокол ? (Нема). Нрима ли се нротокол ? (Нрима се). Изволте сад чути извегаће комисије о одређењу оса. (Секретар прочита). Част ми је наиоменути одбору да су сви чланови комиснје потписали овај извегатај и са тога мислим да се може примити. (Прима се). Сваке године мора да се инвешира општинска имоаина и да се оцени. С чога молим вас да одредите лица, која ће то извргаиги. '(Чује се: нек одреди суд) Овлашћујете ли суд? (Овлашћујемо). Молим вас да чујете акт о избору 80 иоротника за 1893. годину. ;Секретар нрочита). Ја мислим да ће најбол>е бити, да овластиге двојицу или тројицу, који ће да прегледају спискове и да поразмисле, који би од грађана могли биги поротници; иа које они изаберу ти и да се утврде. (Чује се: кандидујте лица!) Балабана за врховногјој заповедика, упути се са свим деФинитивно натраг. Над су били ови догађаји, не зна се тачно, ну ипак не ћемо погрешити ако узмемо да се десило око средине августа месеца и то пре у првој него ли у другој половини његовој. Већ за зидање Валоне у то не може ни бити сумње, јер у једном писму гоеподе млетачке од 16.ог августа стоји изреком овако: „Сви који пишу из Арбаније веле, да је тамо ствар опасна по нашу државу у Арбанији због неке тврђаве по имену Валоне, коју је поднгао Турчин''.ч) Али да је и одлазак султанов био наскоро за тим, к 10 да ће нам погврдити ово, што ћемо мало час навести. Као што се види из наведеннх речи, Млечићи беху сад у великом страху за своје земље у Ар'анији јер Валона ни од њих не беше далеко.

') „Ошнез <[1и зсгШил!: ех АШапја <Исин( иеш репсн1онан). С88е повкге сп'ИаИ 111 А11>аше тх1аигаНопет 1>иат 1 'есК; Тигси8 јШнз сшШш поипне Уа1опе." 8ссг. соп. Е ојј, \ о1. XXII с. 18(1. 1/јиМс'' 8.. МвНпе и т. д. кнј. X. стр. .'>73. (Наставиј«:. се)