Beogradske opštinske novine

О Г Л А. с Суду општине вар. Београда потребна је зграда са осам оделења или две зграде V једној авлији са екупа 8 или више оделења иространих, сувих видних и здравих у којима би се сместила болница за лечење деце, болесне од шарлаха и диФтиритиса. Грађани, који би имали ове локале и били вољни, да их издаду општини под кирију ; нека се пријаве у што краћем року пиемено или усмено општинскоме суду. Од суда општине вар. Београда 22 дец. 1892 год. АБр. 12105.

СТЕЧ А Ј Избором г. Михајла Јовановића за члана суда општине београдске, упражњено је место главног благајника општине бео градеке на које ее овим стечај раеписује. Плата благајниву је по буџету 4000 динара. Добро је, ако кандидат буде вичан дуплом књиговодству и свима пословима, што спадају у дужност благајника. Изабрати благајник има положити кауцију од 20.000 динара у готовом новцу или у држ, хартијама од вредности или јемству и интабулацији. Нисмене молбе са доказима о спреми имају се упутити на председника општине београдске најдал.е до 15. Јануара 1893. год. закључно. Од суда оиштине вар. Веограда ■>(). Децембра 1892. год. АВр. 12219.

П 0 3 и в Према наре1јењу УП. пуков. окр. команде од 12. овог месеца Бр. 14239. а на основу чл. 3. закона о устројству војске и чл. 15. правила за регрутовање младиКа за стални кадар, позивају се доле именовани регрути који су оглашени за привре-

ЂШЋ ШТРИОШ-СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА написао Ј ^ИКОЛА ЈЗ УЛИТ х (Сједнои генеалошком таблипом; (Темат награђев ир.вом видовданском наградом ошптине београдске.) МОТО : Скендербег је срца Обилића ГЛАВА ШЕСТА Долазав Мухамедов под Кроју (нАСТАВАК) С тога, истог дана кад јављаху за опасност која им прети, они одлучише и то, да се пошље проведитору њихову у Арбанији заповест, да огиде Скендербегу и да гледа, не би ли га наговорио да саставе обојица своје нојске, на да заједно нападну на турски гарнизон у тој тврђави. Али тај налог пропраћаху овим речима; „нека саставе (т. ј. Скендербег и проведитор) обе војске, које Ие бити јамачно веЛе од тур-

мено неспособне у 1887-, 88 и 89. год. да неизоетавно 12. Јануара 1893. у 8 часова пре иодне нредстану истој команди ради суперревизионог прегледа и то : 1. Душан Д. Јовановић, филозоф 2. Милош Д. Ристић, бив. Цк 3. Тима Марти]) берберин 4. (Јима Клапаревић, ћак Вел. Школе 5. Љубомир Марковић, трг. помоћ. 6. Душан Јовановић, калФа обућар. 7. Арон И. Алмузлино, 8. Андра А. Глигоријевић, практикант 9. Видоје Б. Албала. 10. Мита Нидаковић, ђак Бел. Школе 11. Милорад Н. Новаковић, ђак В. 111. 12. Светозар Лншанин, 13- Иавле Ј. Љубисављевић, седлар 14. Коста Милутиновић, седлаЈ) 15. Владимир Поповић. у држ. штам. 1И. Радисав Радосављевић, правник 17. Тома Јохана ШаФара. 18. Радован К Стојановић, трг. помоћ. 19 Иетар ТанасијаСгеФановић к. обућ. 20. Радомир Ђорђа Петровић, к. тапет. 21. Давид Ј. Аданија 22. ЈБубомир Ј Јанковић 23. Спасоје Стојановић 24. Драгутин Аничи]) 25. Милорад Ђукнић, ђак 2(Ј. Пенад Т. Иенадовић, тргов номоћ. 27. Мило е Милана Башића, правник 28. Аранђел М. Јовановић, глумац 29. Милоје А. Романовић, слуга 30. Светислав СоФр. Грујичић арх пр. 31 . Коета Јо наноник. бакалип 32. Никола Адамовић, калФа тргов. 33. Моша МусаФија, Слуга 34 Димитрије Свет. Јованови1), телегр. 3(>. Соломон Моше Демајо, тргов. .'!(;. Ђорђе Илије Савића ђак 37. Миливоје II. И. Ђорђевић ђак 38. ЈХазар Самуила Бераха шахт. т. н. 39. Јушеја Биње Хавине трг. иомоћ. 40. Радован Јок. Науновић, б. практик. ске..." А то не би могли никад урадити, да је Мухамед био још ту, јер је војска као арбанских и млетачких требало зацело још много и много, на да би изишла сила већа од турске. Али да ли је налог њихов и испуњен. т. ј, да ли су Арбанаси с Млечићима ударили на Валону, о томе нема помена ни у старих биограч>а ни у документима из каквог архива. Иа ипак бисмо ми према доцнијим догађајима, — који ће се, као и ови, већином погврђивати аутентичним докуменуима — могли тврдити, да од њега неје било ништа.

Сад, пре но што пређемо на опсаду Кројину под Балабановим заповедништвом, још само коју реч. Ако овим својим иоходом Мухамед и не беше извршио ништа одлучно, ако Арбанија ни сад још не беше пала у његове руке, ипак силна иустошења што беше по њој починио и долазак му ћа до мора бише узроком, што се по свима хришћанским земл.ама беху разнели етрашни глаеови. „Скендербег оста побеђен од Турака; они они му одузеше сву земљу а војнике нешто исекоше на комаде а нешто одведоше у ропство; сви његови градови па чак и сама

41. Јована Мил. Цветковића, телеграФ. 42. Милан Мар. Стојчевића, трг. помоћ. 43. Милутин Д. Јовановић, трг. номоћ. 44. Реља Косте Стојановића, берберин 45. Аврам С. Леви, чинов. понопола 46. Самуило Исака С. Амара, трг. пом. 47. Лврам Јуде Којена, трг. помоћ. 48. Стеван Дим. Новаковић, ћак 49. Стеван А. Стојковић, келнер 50. Иван Адић, та.мбураш 51. Јован К. Хидојевић, калФа абаџис. 52. Владимир И. Алексић, глумац 53. Војислав Стев. Јанковић, к. столар. 54. Благоје 11аунонић, калФа ситничвр. 55. Панта Ј, Николић, „ терзиски 56. Светозар Ј. Ноповић, слагач 57. Јулијус Бзрхарда Брила, ђак 58. Драгомир Савић, ђак 59. Миливоје И. Сјенички, ђак 00. Соломон Моше Фарки, ђак пољоар. 61. Милан С. Димитријевић 62. Никола А. Делини. помоћ. апогекар. 63. Чедомир 11. Алексић, куФерџпја 64. Владимир Вукашиновић к. терзиски 05. Франц Матијае, калФа зидарски 66. Гершон Ј Пучпн 67. Гашпар Ј. Пекер, I ак 68. Свободан В Јовановић, правник Од стране суда оиштине вар. Веограда, 18. Децембра 1892. год. АВр. 11991.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 33. ВАНРЕДНИ 21 Децембра 189 2. год. Црессдавао нре1се.»,ник г. II Тати!., од одборхшка Г)и.1И :. г. Ст. Ивкови1|, Н. Снасц!., Трикун Ђорђевик, Глиша? 8тојановић, Г])гур Милсванови!., Петар К. РадовановићЈ ('. Стаменкови)., Јовица Барловац, Стојан Пајки!., Мих. Цавловнћ, Стеван Ј. Јоргови!., Дт. П. X. Миколи!., Стеван 'Иурчић, Јевр. А. Андоновић, До. '<К'. Пстрови!., А. С. Борисавл,свић, Милаја Јаковљепић, А. Стевановић' Милош Ј. Х°џидинић, Паум Младеновић, В. М Димитријевић, Љуб Марковић, Вучко Ц. Плић, Сииа Николић, Васа Николић, Л. (;. Цветкоиаћ, Пера Тодоровић, М. Јовзчлћ, Сгојан Златачовић, Михај 10 Михај.товић, Дим. Милојевић, Сима Р. Обрадовић и Јован Рисгић. 1. Иредседник онштине саонштава одбо))у, да је суд онштпнс.ки ирема усменом, раније датом Кроја, падоше у руке непријатељу," тако је брујало од Средиземнога, па еве до Севернога Мора. То каже безимени- писац, али ее оно потврђује и другим изворима. Тако у једном нашем летоиису код ове (1466.) године етоји то изреком поменуто. „Лопкл цдјж на Дрканасс и н/екни и^к и лдножкстка дшога нвкскче отк ни\к, н ОкендЕра изк зсл^лНк и.-ЈКгна н скзида та^ио градк ()'ккОЛ1К1И КоН10\"К'" г ). Ну најутентичнији доказ за то јесте једно писмо папе Павла II , које наводи Риналди у својим Аналима код год. 1466. У њему пана позиваше Филипа, дуку бургундскога, да уетане на оружје нротив Ту рака, јер је сада с пропашћу Скендербеговом нестало и иоследњег бедема према варварском насртају силних Азијата, на онда јавл.аше за несрећу која задеси Арбанију готово истим речима, којима то чини и безимени писац: Да је т. ј. на послетку и Скендербег, тај храбри војник 'Ј Српски родословн и летогшеи, ур >дио их ЈБ. Стојановић. Гласник 53. сгр. 07. У осталом, да је ноход Мухамедов Сио доиста оне године, а не, како кажу стари биограФи, и у нашим летописииа и ва то има потврде: „В љето 6974. ходи дар Мехмед на Аебанасв в на Скендербсга Пвановића арбанашног пред киме побеже, та еж и град с::ида Коњох ('Новаи Град)." јђп!..