Beogradske opštinske novine

БРОЈ 2.

52. Владимир И. АлекенК, глумац 53. Војислав Стен. Јанковић, к. столар. 54. Влагоје Пауновић, калФа ситничир. 55. Ланта Ј, Николић, терзиски 56. Оветозар Ј. Поповић, слагач 57. Јулијус Вархарда Брила, ђак 58. Драгомир Савић, ђак 59. ]\1иливоје М. Сјенички, ђак 60. Соломон Моше Фарки, ђак пол>опр. 61. Милан С. Димитријевић 62. Никола А. Делинн. помоћ. апотекар. 63. Чедомнр 11. Алексић, куФерџија 64. Владимир Вукапшновић к. терзиски 65. Франц Матијас, калФа зидарски 66. Гершон Ј Пучин 67. ЈЛшггтар Ј. Пекер, ђак 68. Свободан В Јованови!),' правник. < )д стране суда оиштине вар . Веограда, 18. Децембра 1892. год. АЂр. 11991.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 21 Децембра 1892. год. Нреседавао иретседник г. II. Тати1., од одбориика Г.или г. г. Ст. Ивкови!., II. Спасић, Трифун Ђорђевнћ, Глиша Стојановић, Гргур МиловановиК, Петар К. Радовановић, С. Стаменкови!., Јовида Барловац, Стојан ПајкиК, Мих. Павлови)., Стеваи Ј. Јорговвћ, Др. 11. X. Микодик. Стеван Иурчић, Јевр. А. Андоновић, Др. Ж. Цетрови!., А. С. Борисављевић, Милија Јаковљеви!., А СтевановиКМилош Ј. Хаџидини!., Наум Младеновић, В. М Димитријеви!., Љуб Марковв}., Вучко Д. Илић, Сииа Николић, Васа Николић, П. С. Цветвовић, Иера Тодоровић, М. Јовичић, Стојан Златановић, Михај.то Михајловић, Дим. Мнлојевић, Сима ЈЛ Обртдоввћ и Јован Риетић. ('свршетакЈ. ш. Председник износи одбору на мпшљење модбе, којим се траже уверења о сиротноме стању и иородичном односу. По ирочитању тих молбиСБр. '2\"г22. 20866, АБр. 12016, 12014, 12099, 11367, СБр. 21715, 21345, 21094, 20702, 20611, 20514,20812, 20788, одбор је пзјавио мишљсње. да се суд иредходпо увери о имовном стању молиоца Миливоја Јо вановића, и Косте Михајлоиића на тек онда да им изда тражено уверење; да се може Дати трал;ено уверење молиоцима : Теоч>илу Нетровићу, Илији Марковићу, Драгомиру Ђуровићу, Јулки Буловићевој, Софији Мојић, Даници Ресавац, Ј»у-

ЂУРШ1ИАСТРИОТИТ)-СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА иапвсао Ј-Ј икола јЗулитч (Сједном генеалошком таблипом; (Темат награђен првом видовданском наградом општине београдеке.) МОТО : Скендербег је срца Обилића ГЛАВА СЕДМА Слоада 1-Зроје под Еалабаном. — Други поход МухашедОЕ. (ИДСТАВАК) Па како м\ т папа за прошлога сулганова похода не беше послао никакве помоћи, а млетачка не беше никад довољна, у толико мање што Млечићи увек више обећаваху но што даваху, то он одлучи, да овом приликом отиде сам лично папи у Рим и да га замоли да и он учини еве што год може, да Арбанија изиде из неприлике сад, кад је, тако реКи, на ивици пропасти

бици Младсновић, Ружици Косгић, Милану СладојсЈЈи 1.у, Катарини Т. Маринковић; да се суд иредходно увс])и о истинитости навода Петра Ј. Насласа, на тек онда да му изда тражсно уверење, да је Љубица Стојићка, удова, сиротног стања, а за остало што у молби ј -ражи, ла се обрати надлежном иароху. IV, Граћевинско оделење општине беог|)адске извештава одбор. да би требало одредити за сваки кварт по два одборника и 3 грађанина који ће са државним и општинским инжињером као новереници одређивати осе уличне, пошто су досадањи чланови тих повереништава престали бити одборници. По прочитању тога реФерата АБр. 12044, одбор је одредио ову гоеподу одборнике за чланове повереништава за одређивање оса уличних и то: За кварт иалилулски : г. г. Стевана Ивковића и Јована Гисгића; За кварт дорИолски: Дим. Милојевића п Михајла ЈовичиЈ.а; За кварт савамалски: Васу Николића и Навла С. Пветковића; За кварт тчразијски; Вучка Ц. Илића и Михајла Михајловића; За кварт врачарски: Љубу Марковића и Милију Јаковљееића; За кварт варошки: Николу Спасића и Петра Радовановића. Имсновани поверенпци овлашћују се, да за сваки дати случај позову у комисију ио своме избору још три грађанина из оне улице, у којој се о°а одређује. V. Председник извешгава одбор да према угово^шма закљученим пзмећу општине и Српскофраицуског друштва за грађсње и експлоатлцију трамваја п електричног осветлења у БеОграду треба изабрати стална поверениш' ва, која ће водити надзор над овим предузећима — на место досадањих иовереништва. По саслушању овога извештаја, одбор је решио, да надзор над грађењем електричног оеветлења у Веограду воде г. г. Ђорђе М. Станоје вић, нроФ. Вел. ГПколе, Александар Борисављевић п Андра Ђорђевић одборници као члашви; Сн. Стевановић одборник и Л»уб. Клерић, про® Г>ел. Школе као заменици а Др. Стеван Марковић, прОФ. као стручии саветодавац, II кратко време за тим, он се доиста крете на г ј а,ј далеки пут. Кад је то било, не може се тачно дознати ни из каква поуздана документа, јер нигде неје забележено, ну опет, као што и горе рекосмо, може се с доста поузданости узети, да то неје било дуго ио одласку Мухамедову, јер се у поменутом нисму господе млетачке од 20. новембра већ зна, да је Скендербег код паие, па шта шппе, да је без сумње и посао, за којибеше отишаок њему, свршио. 1 ) Али у нади својој, да ће му у Риму молба радо бити услишана, он се љуто превари. Истина папа, га са свима кардиналима дочека веома лепо и ласкаво. али његовој молби, и поред свих му позивања на услуге и добра, што беше починио цркви хришћанској, као да се слабо одазва, и ако Барлеције вели 4 ) са свим противно ; т. ј. да га је он обдарио силним новцем и богатим поклонима, јер остали писци одричу то и изреком веле, да је он од њега добио ') „Чие отта а1) 1р8о (1ошто еогат (ПнНмоНих со^поУ1.ч8с 1)еа(Нш1о кие у.аЈоппСаИ* 11011 (ИђНанш.ч..." 8есг. еопв. Ко«. л'о1 XXIII. о, 17. ЈјиМб 8., ГллНно и т. д. кпј. X. гтр 384., -') ВаИеИив, 1)е Ука е!е. Н1>. XII. стр 360.

Над грлђењсм и експдоатацијом трамваја у Београду да воде надзор г. г. .Буба Марковић. Јовица Барловац, Дим. Мило.јевић, Пера Тодоро.вић п Драгутин Пстровић одборници. VI. Предеедннк износи одбору на решење иредлог Срнског лекарског друиггва, нотеклог услед рошења одборског од 26. маја 1892. год. АБр.. 7227 о ноћњем дежурању лекара у вароши ради указивања нужне и брзе лекарске номоћи но^ требитима. По прочигању тога предлога АБр. 8653.,.. одбор је рошио, да се нредлог лекарског друштва одбаци и на место тога да се заведе ноћње дежурање за брзо указивање лекарске помоћи неаољнима. Ово дежурање да одржавају лекари који се буду драговољпо за ову службу прија' вили, а поред тога, да сс нооштрн наредба да општински лекари, сваки у свом кварту буду спрсмни, да се на позив грађана одазивају. Иравила о овом дежурању, у 1 ојима ;а се међу осталом одреди и награда дежурнима и место дежурања, да саставе и поднесу одбору на одобрење г. г. Др. Никола X. Нпколић, Драгутпн Петровић и Пера Тодоровић одбориици, Др. Мих. Хаџилазић шсф општинскнх лск: ра и. Др. Живан Ј. Гашић овд, лекар. VII. Ради еузбијања заразних болести шарлаха и диФтеритнса, што сада у Београду владају, српско лекарско друштво предлаже, да општина о своме трошку узме под кирију потребне локалс или откупи од министарства војеног 1воздену бараку, у којој би се имала изоловати деца за ражена поменутим болестима као и да снабде ове болнице са свима намирницама а државни лекари да врше лекарску дужност. По нјочшању овога нредлога АБр. 12105, одбор .јс решио, да се предлог Српског лекарског друштва у свему усвоји с тим, да се одмах приступи оснивању болница у којима ће се изоловати и лечиги деца заражена диФтеритисом и шарлахом. У тој цељи овлашћује се председник оп штине да са г. г. Др. Н. X. Николићем одборвиком и Др. Мих. Хаџн Лазићем пшфом лекара одмах или узме потребне локале нод кирију или откупи од војеног министарства две гвоздене бараке. Ово иоследње само онда, кад се коми сијски констатује да се у тим баракама може посгићи нотребан степен тоилоте. само три хиљаде талира и ништа више 1 ) Шта је било узрок толикој немилости његовој код напе, тешко је одредити. ГаНт Ши.чПч помињу пстина неке „ре«8ЈП1е е всс1ега1е Нн^ое," али се из тога блабо што може извеети. Пре Ке бити, да је стара небрижл>ивоет и немарност глави западне цркве н сад била јединим узроком свему. Међутпм у том као да је већ била иротекла год. 1466., и Скендербег, проведавши у Риму неколико месеци у врло мучном и ниском положају, пође у почетку идуће (1467.) годнне с тужним срцем натраг. Можда су га на тај повратак више нагнали Млечпћи но што је сам хтео, јер они знађаху, шта би вредило његово присуство у Арбанији у тако мучним приликама, и у исто време без сумње тврдо вероваху и то, да га јс папа, саслушав му беду, пот помагао онако, како требаше да га помогне. Ну то неје поуздано и само би се могло извести из онога писма њихова од 29. нов., у коме поред осталога има и оваких речи: *) ГаН Ш., сар. 36. Дипонее (на стр. б42 ) ее труди, да измири те две иротимноети тиме, што каже, да је пана истина послао Скендербегу само три хиљаде галира, али, вели, да је то Оило у готовом новду, а оне знатне еуме, које помшг.е Барлеције, но њему еу послане у меницама '(1еПеге (Н еатМоЈ. Гл. КЈептп', 461 - 2.— Колико е<> томе може веровати, неје тешко увидети.