Beogradske opštinske novine

БРОЈ 2.

ГОДИ НА XI-

Трошак око оснивања ових бодница и снабдевање истих са нотребама, да иадне на терет буџета за 1893. год. и то на партију одређену за ненредвиђене трошкове. VIII, Председник наиомиње одбору, да ће идућој одборској седницн поднети на решеЈве међу остадом и избор благајннка онштине београдске иошто је- доеадањи благајник г. Михајло Јовановић нретпрошлим избором изабрат за члана суда. Одбор је нримио к знању ову напомену.

90. Ванредни састанак 28. Децешбра 1893. год. Паедседавао председник г. II. Татвћ, од одборника били г. г. Андра Ђорђевдћ, Свет. Поповић, Марко Стојанови11, Петар ГадовановнК Н. Снасић, Јовица Баоловац, Стојан Пајкић, Стевач 'Еурчић. Стеван. 'Б. Јорговић, Три#ун Ћорђевић, Иав. С- ЦветковиК, Јоваи Ристић, Гргур Мидовановић, Глиша Стојановић, Сима Р. Обрадовић, Млјаило Мнјаиловић, Сгг. _Стевановић, Д. Ж. Петровић, Јевр. А. АндоИовић, М. Јовичић, А. С. Борисављевић, д-р Р. X. Нпколић, Дии. Милојевић, С. Стаменковић, Милија Јаковљевић. I. Ирочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 21. децембра 1892. год. и учи њена је измена у одлуци КЊБр. 940. да предлог српског лекарског друпггва о ноћњем дежурању није одбачен, но је на против примљен са модиФикацвјама у решењу одборском означеним. Да се код сваког решења одборског, код кога је гласано, забележи за колико је гласова нримљено или одбачено. II. Сходно наномени својој у прошлој седницинредседник износи одбору на решење иитање о избору главног благајника општине београдске нредлажући да се главиом благајнику дода у номоћ један млађи благајпик, пошто је посао у благајни велики и један их човек не би могао с уснехом носвршавати на време. По саслушању овога одбор је одлучио, да се месго главног благајника ноиуни путем стечаја с тим, да изабрато лице има положити кауцију од 20,000 дин. у готову новцу ил сигурним државним папирима или јеметву н ингаб^лацијама. Плата да буде 4000 дин. годишње. „с тога ми мислимо, да би ствари хришћанској било од највеће користи, кад би се г. Скендербег, иотпомогнут његовом светлости првосвенггеником вратио у своју земљу, да поново заузме области, што је погу био, и да укине непрнјатељу могућиост. да напада и доводи у неприлику и остале хришћанске провинције..." х ) Да ли је, дакле, било каква њихова позива или је Скендербег и сам био увидео, да се од папе не треба више надати никакој помоћи, као пио и горе ]>екосмо, не зна се тачно, ну да је он у почетку године 67. већ био на Балк. полуострву, о томе не може бити никакве сумње. осо биго кад се узме у поглед в« ћ једном поменуто писмо из мантовског архива од 10. маја. А с иовратком у своју земљу, он нађе и стару срећу и то толику, коликој се, при оваким приликама, сам можда најмање надао. Млетачка су господа дотле јамачно нећ била дознала за нехришћанско 1 ) „ .. ргор!егеа ЈисИсагетна гећив сћтМапЈа р1иптит ровне ргоЛеаве кј Мет Лоипппв бсапДегће^ив а 1>еаШиШпе 8шпш1 ропНЛсм аЛтћш, Н1 ргоушолат јрваш гсШге4 рго гесирсгаНопе гегит (Јиав апЉН, е4 и* јтпнсо аћ1н(а ев8е( еотшодн »8 е1 «4 'ЈстНае геПциа« сћпнНапогит ргоујисјав рег Шат \чат ас1со соттоШ»мташ оСГенЛеге е! оррппгоге ." 8еег сопв Којг. уо1 XXIII. с. 17.. Цјићн' 8., МвШе о оДио^ојЊ и т. д, кпј. X., стр. 384.

Молбе пријављених кандидата имају се ноднети одбору на избор који ће уједно оценити, да ли је ноднета кауција довољна. Да се узме у службу и млађи благајник. Овлашћује се председник општине да ово лица сам изаборе и плату му одреди. III. Нредседник општине извештава одбор, да је ирема овлашћењу одборском од 21. Дец. 1892. год. АБр. 1210Г). са одређеним лицима прегледао гвоздене бараке министарсгва војеног и да ее иоказало да се не могу уиотрсбити за бол нице, па је ириступио тражењу подесних зграда, за ову цељ. На расписан стечај пријавило се више сопственика зграда са понудама, на би требало одредити лица. која ће зграду изабрати и под кирију узеги. По саслушањи овога одбор је решио, да председник онштине са г. г. д р Н. X. Николићем, и Јованом Ристићем одборницима изабере и нод кврију узме подесну зграду за болницу за ле чење деце заражене диФтиритисом и шарлахом: Закуп да граје највише две године а кирија не може бити већа од три хиљаде динара годишње. 0 учињеном да се извести одбор. IV., Председник општине предлаже, да одбор изабере мешовиту комисију од одборника и гра ђана, којој ће бити задатак да документално нрегледа рачуне општин ке како би се знало у какв м је стању данашња управа оиштинска затекла рачуне и благајну општинску. Ио саслушању овога одбор је решио, да се рачуни онштински документално нрегледају од дана кад је уведена општинска трошарина и да се о извршеном прегледу поднесе одбору изве* штај. Преглед тај да изврши новереништво, коме%е бити иредеедник г. Драгутин Ж. Пет ровић одборник а чланови г. г. Тих. Ј. Марковић и Стеван Ђурчић одборници и Јован Богојевић, пензионар, Светозар Ђурђевић пензионар и Иван Козлић инжињер. Повереници ови имаће награде но осам динара дневно, кад буду радили, а исплаћиваће се из иартије буџетом одређене за неаредвиђене трошкове, V. Предсдник износи одбору на решење акт пореског оделења управе вар. Београда, којим се тражи, да одбср општински наново изабере

и нечовечно дело папино, те прегла, да сама надокнаде Скендербегу све нретрпљене патње и да га помогну и новцем и војском, у толико више, што су се с нравом имали бојати, да Турци, освојивиш сву Арбанију, не пођу и на њихове области на Валк. полуострву што би их без сумње стало куд и камо више но сва ова помоћ. С тога, кад Скендербег дође у Скадар, дочека га ту проведитор млетачки у Арбанији, Јоса•1>ат Барбаро, и, поред доста новаца и по клона, да му још и приличну помоћ у војсци, коју беше сакупио из разних млетачких тврђава у Арбанији и која, како веле ГаШ ШпвШ 1 ), досезаше до на хиљаду коњаника и три хиљаде пешака. Али то не би све, јер тек што изиде из Скадра, дочекају га и браћа Дукађини, Лек и Никола, па му и они понуде повећу војску, уз коју беше пристала и једна чета скадарских Италијана од неких петстотина људи, тако, да је сад он имао уза се на једно тринаест хиљада и четири стотине војника, све добро снабдевених и добро наоружаних. 2 ) Ј ) СарШ ."><> . '-) РаШ ]№ш№ сар. 36.. Барлеције не даје таких детал.а. Ио н.ему еу савезни и сус.едни кнезови из Епира, 1 Македоније, Илирика и Далмације (!) били нрикупили Сксндербегу толику војску, колике он дотле никад не беот о

18. лица за чланове нореског одбора за 1893, год. како нрописује члан 7. закона о нореским одборима и пореским надзорницима, јер је одбор општински у еедници својој од 29. Септембра 1892. гед АБр. 10294 изабрао само 9 лица за чланове пореског одбора, које решење не одговара поменутим закону. По нрочитању тога акта АБр. 12098, одбор је изабрао ова лица за чланове нореског одбора за 1893. год. и то : За кварт варогики : Петра И. Јовановића, Саву Богдановића и Петра Радосављевића, трговце; За кварт теразијски : Илију Савића, каФеџију, Вучка Ц. Илића и Јована Јелкића. тргов ; За кварт ер ачарски : Стевана ЈосиФОВића и Милију Јаковљевића, трговце ; За кварт иалилулскп : Стевана Ивковића,. Јоцу А. ЈЈгивковића и Јању Танића; За ква т .1 -рИчлск" : Владислава Ђорђевића, ЈосиФа Б. Хајима и Ђорђа Стојиљковића, трговце; За кварт савамалски : Влад. Димитријевића. Иетра Ђурића. магазаџију и Стевана Карапешића, комисионара. VI, По прочитању молбе есна®а мгханско-каФанског АБр. 12249, да му се устуни као што је и ирошле године било, прикупљање акциза за идућу 1883. годину за суму, која ја у буџету за 1893 год. као нриход предвиђена, — одбор је после поименичног гласања са 21 гласом против 2 (1 није глаеао) решио, да се прикупљање акциза 1893.год. уступи еснаФу механско каФанском за цену од дванаест хиљада динара годишње, колико је буџетом иредвиђено прихода од акциза за 1893. год. под ногодбом, да есна® не може са овим нравом у корист своје каее или иначе спекулисати нити на рачун овога нрикупљања чланове еенаФа јаче оптерећавати. ЕснаФ ће бити дужан да законом прописану кауцију иоложи суду а закупну цену у месечним ратама сваког месеца у напред благајни општинској полагати. УГ1. По прочитању нротокола лицнтације СБр. 22240, држане 28. децем. 1892. год. за давање иод закуи нрава наплате таксе таљигашке и рабаџијеке у 1893. год. и по прочитању молбе Николе Миљковића и других таљигаша АБр. 12104, којом моле да ее укине ово иаплаћивање С таком помоћи, и ако је опсада под Кројом била куд и камо већа, могло се ипак помишљати на какав успех и Скендербег одмах смисли, да удари на Балабана с више страна и да ослободи престоницу мучних непријагељских стега. С тога раздели сву војску на три дела, па један да Леку Дукађину, други Николи Монети, племенитом Скадраину а трећи задржи за себе. 1 ) За тим заповеди првој двојици да иду од Леша путем што води преко иоља и шума, које су између тога града и Кроје, и да заузму место 1,1оними.») одакле ће после напасти на непријатеља, а сам пође брегу Круину, 3 ) који беше недалеко од Кроје, с оне стране где је била капија градска и табор Балабанов. имао, и у опште причање ових дога1)аја у н.ега је тако млитаво и олако, да изгледа, да Арбанн.ја у ово време неје била ни из далека у онакој беди, у какој смо је ми дотле цртали. 1)е УИа, Ш>. XII. (360.). 1) КаШ јИикЦј имају само друга два дела; првога они не иомињу. Сар. 36' 2Ј У ГШ 511. СИОу.епепЈтЈ, Ш,. 3) У РаШ Ш. Курвино (СигуЈпоЈ, 1 !>.. (Наставиће се)