Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

онко, како су ноднесени одбору, показују вишак. Тако н. нр. у носледњој годиии износио је дефицит 182287 динара. Накњучни рачуни за про шду годину још нису свршени. Ми смо у јануару месецу, те књиге још нису закључене, те ирема томе незнамо колики ће деФицит бити за нрошлу годину, али вероватно изгледа, да ће у минулој години бити велик дсфицит, Полазећи са те тачке, да је било у 1891. и 92 години деФицита, иаш је задагак био да буџет овај, за ову годину, ставимо на здраву основу и да удесимо издатке, како ће ови фзктички одговарзти нрнмањима. Једном речи, ми смо, радећи овај посао, узели на мерило нрошло годишње добивене приходе и у овој години удесили издатке према Фактичним примањима. Овако поднети буџег и ако смо имали крагко време на расположењу, ипак је свсстрано испитан и пажљиво склопљен, а износи у суми од једног милиона и педесег и седам хиљада ди нара, то је примање, а расходи су мањи са 12.586 динара. Ми смо овде остали верни ономе сгзром обичају, који је и до сад био, да буџет трошарине и новог гробља сачињавају засебне буџете. Приход од трошарине може се употребити само на отнлату зајма те према гоме ми тај приход нисмо ни унели у главни буџег. Тако исто бу» џет новога гробља има своје засебпо онределење, те и вишак од тога не може да уђе у оншти буџет већ засебно. Ми смо ишли тако далеко желећи одгово рити онравданој жељи београдских грађана, да се дажбнне смање, — да смо буџет онштински удесилп тако, како онај ирирез од 20% и од 8%, може бити са свим укинут. То је у пр) шлој години износило велику циФру, од прилике око 180.000 динара. Једном речи, ми смо уредили, тако да буџет примања и издавања екви либрира и да нема деФицита. Држим да ће ово укидање нриреза бити радосно иозд рављено од грађана београдских (чује се: хо1)е.') Господо ! На завршетку имам ово да кажем: при нроучавању и саставу буџега имало је по зиција, које су нас задржале скоро по пола дана и ако би ироширили овдс сада дебату, не бисмо могли бити готови до 20. Јаруара, докле нам је Државни Савет рок оставио — с гога би мудро и практично било Д1 се у дебате ограни чимо само на ноједине важније тачке: у осталом то је ствар самог одбора, а ја ово износим са мо као жељу јер иначе би требало пет седница. Међутим комисија се буџетска трудила да иоверење оправда. Она је изнела буџет, који није Фиктиван, замишљен и варљив, него је израђен на основу стварних примања у нрошлој години (хвала /) Председник. Хоћемо ли тачку но тачку ? (Хоћемо) Изволте чути (глевни књиговођа чита). Члан суда Симић прочита иозицију: такса на мале и велике паеоше 50 дин.

Ц&Р СИМЕОН-СИНИШ& (НЕМ А ЊИЋ) пшолог ИСТОРИЈСКА РАС ПРАВА написа0 РАДОСЛАВ АГАТОНОВИЂ (Са једном земљокисном картом) (НАГРАДИЛА ОПШШТИНА БЕОГРАДСКА ДРУГОМ ВИДОВДАНСКОМ НАГРАДОМ) МОТО: „Ргаетриит тшгав аппаНит геог, пе \-1г1и1ез вПеапШг, и1^ие ргаујз (ПеН.ч Ј'ас118(|ие ех ро84егНа1:е е{ јпСапиа те1ив зН." ТасН. Апп. Нћ. III. сар. 65 I. Кратки преглед историје епирске деспотовине, од почетва ХШ века, па до свршетка прве по ловине XIV века (1349. год.) (НАСТАВАК) Али ни он није дуго владао тим областима. Као што лепо примећује Грего-

— 34 —

Јовица Барловац. Ја неразумем што ће и та тако незнатна такса у буџету/ То треба избрисати. Председник. Та такса и није мегута у бу џет 110 величини прихода од ње: по томе она би се могла слободно изоставити, него је стављена за то да се очува ираво које општипа има. Ако дође та или већа циФра — добро: ако не дође — опет ништа, јер нам право остаје. (Прима се и ова и следеће позиције). Члан суда Симић нрочита: Од преглеДа нростигутки 5000 дин. Др. Никола X. НиколиК. ја мислии да овој нозицији нема месга у буџету и да је треба изоставити. То што би оншгина ту изгубила надокнадило би јој се тиме шго би се општин ским лекарима давала у толико мања илага, јер би та такса, за иреглед нростигутки, у место општини, принадало од сад потнуио њима. Овом нрилнком имам да наиоменем, да се преглед не врши како треба и да би и у томе ваљало нрописатп друкче иостунање. Док сам ја вршио дужност онштинскога лекара, имао сам нрилике да видим да се те јавне женске прво испору, иа шта више и избришу и тек онда ирилазе нрегледу. То се може, јер се мотри у којој је кући лекар. На тај начин може да се ирикрије но кадкад право стање. Ја сам хтео да се тој злоунотреби стане на иут па у место да од тадањег надлежног лица у оишгини будем нотпомогнут ја сам кажњен с нолумесечном илатом. 'Ја сам тада писао ниеио иредседнику онштине Пашићу продлажући, да се нреглед врши од 2 лекара у кварту те да женске немају времена да се оперу, као сад кад се то врши ван нолиције, већ да буду онаке какве су — али то није нримљено, већ је усвојио да 2 лекара врнте преглед али у заводима. Том нриликом користио се шеФ онштинских лекара те' је одређена такса за преглед од 2 х ј % динара од којих 1 динар нрипада болничком Фонду, нола динара оиштини, а 1 лекарима. али тако да ја Хаџи Лазић имао лавовеки део, и то није право. Ја вас, дакле, молим господо одборници: да се та цИФра избрпше, а да се преглед ироститутки врши у кваргу од 2 лекара и у нрисуству 1 чиновника опшгинског. На тај начин сузблће се зараза која се шири не само у вароши, него, нреносна одавде и по унутрашњости Србије, на опшгу здравствену штету нашега нар >да. Драгутин Ж. ПетровиИ. Сам по себи овај нредлог није неонравдан, шга више ја налазим да је добар те бих га и нотномагао, али само тада ка!а би нарочитом ириликом био покренут а у цељи да се укине нанлата ове таксе у корнст опшгине. Данас ми претресамо буџет и овом нриликом дужни смо, утврћујући иозиције рас хода да предвидимо и све приходе које опнггина има и може имати. А овај нриход о коме се води дебата нредвиђен је санитетским уредбама м ми ра 1 ), „у дом њихов усели се страст за убиством, као нека зараза" те деспот Јован II Дука намераваше, да убије чак и своју жену. То примети деспотица Ана, па преухитрпсама са убијством, и годнне 1335. она отрује свога мужа, па остане у Епиру, Етолији и Акарнанији као намесница своме дванаестогодишњем сину НиКифору Дуки и ћери Тамаиди. Користећи се таким стањем обезглављенога Епира, северна арбанашка племена око Канине и Барте (Београда), оцепе се од Епира, па се одаду четнисксм и разбојничком животу. Грчки цар Андроник млађи, сазнавши какво је стање у тим земл>ама, улучи ту згодну прилику, да давно оцепљену деспотовину поново потчини царству своме. С помоћу Кантакузена и 2000 најмљених Турака Селџука, цар Андроник, с пролећа 1336. год., покори Арбанасе, којом приликом Турци јако опустоше и опљачкају те земље. Глас о овоме доласку царевом у Епир, утецао је повољно на становнике његове, те се сви својевољно предаду цару Андронику, па наравно и деспотица Ана. Цар лепо прими деспотицу, и обећа за њеног сина НићиФора ћер свога великаша Јована Кантакузена. Те тако год. 1 > Гдаеник срп. уч, др. XIII. 29о.

БГОЈ 9.

га морамо увести. За нрибирање, за обезбеђење. његово на др^ги начин требао би посебан нред лог који би нарочнто и био нретресан. Ја сам за то да ово за сад осгане док касније не видимо : може ли се овај приход и на који начин целисходиије замениги. Др. Никола X. НиколиК. Ми трошимо за 6 кварговских лекара но 2000 — 12000, и за шеФа тих лекара 3000 == 1о000 дин. Ово иоследње место могло би се као излишно укинути и ова би цифра могда оиштини да нослужи као накнада за овај нриход који би укинуда. Ја еам био ошпгински лекар с нлатом од 2000 дин. и мислим да је то довољно. Председник. Да ее ми задржимо на овоме а то доциије да се решава. Ово је изнесено као нриход на оенову исвесних уредаба које тај нриход ујамчавају онштини. Ми тога не треба да се одричемо и да губсмо једно своје нраво. Ако се међутим касније, ио нарочигој оцени сгвари укине основ за тај нриход, онда ће биги са свим друга етвар. Никола X. ПиколиЛ, Ја мислим да се ова цифра за шеФа може изоставити а да се нишга не ок])њи. Председник. Да идемо даље ? Члаи суда (ЈимиЛ чита : за чишћење улица н изношење ђубрета из дворишта, 125000 дин Стеван ЋурчиЛ. Ова нозиција нова је у бу џету. Она је била унесена од прошле општинске управе и ми смо се дуго ломили око тога да ли да је задржимо у буџету или да је избришемо. Тек носле дугог н свесграног обавешгења ми смо дошлн до убеђења, да она треба да остане, ношго јс чистота Београда једна од најнречих хигијенских иогреба, и да ова циФра, која се у буџету нредвиђа, ма да је врло велика. инак нпје неверовагно да ће се донекле наила тити. Ви знате, госнодо, да се водоводна коми сија, ради нредрачуна својих о ириходу од во еовода, бавила проучавањем — колико има простора у Веограду. На њеним нодацима основан је и наш рачун. Ну пре свега допустиге ми да вам објасним, шта је она разумела под ,,простором" у ужем смислу речи. У једној кући, има на нр. 5 соба 2 кујне. и 1 предсобље —- то чини 8 простора, Тако рачунајући, водоводна је комисија нашла, да у Београду има у на.јмању руку 32571 простора. Она је била тога уверења, да ће се у 1893. год моћи да рачуна на нанлату од 25000 простора Као год што .је вода јсдна неонходна поттреба за грађанство ми тако исто и чист^ћу варо ши сматрамо као један од најважнијих здравствених уелова у Београду. И ценећи ствар о нанлати таксе за чшићење, мп смо дошли до убеђења, да опшгпна мора узегп ту ствар у своје руке, те или вршити чишћење вароши у евојој режији, или на други који начин тек да то мора бити. и овде смо узели за основ наплате 1337. цар Андроник поврати н присаједини своме царству сву епирску деспотовину, која је толико година била оцепљена од византијскога царства; а младога наследника деспотовине, НићиФора Анђеловића, одведе у Цариград, ради већег јемства за мир. Ну наскоро се у Епиру образује ангивизантијска странка која позове НићиФора из Тарента, куда је он био умакао из Ца риграда, те се овај год. 1338. побуни против Андроника, у намери, да поврати своје наследно право на епирску деспотовину. Цар буде принуђен, да предузме и други иоход на епирску деспотовину, те тада Кан такузен, нешто обећањима, а нешто и силом, успе, да утиша буну, а НићиФора поново одведе у Цариград, давнш му титулу ианиаерсевасте. За све ово врехме, град Јањина, са нрекраћењем у њој лозе Анђеловића, од године 1318 , као да није била под влашћу епирских деспота, носле те године; већ је признавала врховну власт: најпре Андроника старијег, па доцније и Ан дроника млађег, добијајући од њих великих повластица. Година дакле, 1339. затекла је епирску деспотовину, не као самосталну деспо-