Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX.

— 110 —

ском где прописује и закон није. За то што су ти спискови упропашћени мора пеко даодгоиара, и с тога тражпм да суд одмах нареди најстро ншју истрагу о томе јесу ли сиисковп овде. Ако нису онда да се г. Татић позове да иа објушн.еше где су спнскови и да општински суд дигне тужбу против и.егп. (Чује се тако је; прима се). Ијоедседник — Ја трагам н сам. А. ОдавиА — Одмах днжите тужбу. М. БаиковпЖ — Њих судом треба гоиптп. Секретар чита извештај комисије о регулпсању кнез Милошеве улице. Председник — Дакле ово је пивелета која је прсдложеиа. Ја мислим да ми треба да примммо па да пошљемо Министарству Гра})евппа на одобррн,е. (Вива) Председник — Има једна хитна стоар да со одреде чланови за порески одбор. (Председпик чита писмо Мгн. Фпн. о томе) Ми сад греба да одредимо ова лпца. Пореског одбора нема с тога пјто јо одбор пре нас у Децембру пзбрао другп, а по закону порески одбор бпра се у месецу Јануару. Ја сам за овај случај спремио овде један списак лица и ако желите да прочнтам па од њих да изберемо*). Председник — Овде је Ђока СтанојевиК да прочита п објасни акт који је упутило друштво за осветлеље. Ђ. СтанојевиЛ — На оспову рекламацијс са страпо предузела јс комиспја да с друшгвом уредн да се извесни падземпи спроводпици замепе с подземнпм. Преговори су виђепи п мп смо у стању да вам поднесемо попуду од стране друштва која је овде изиошспа. Даље по уговору с друштвом, у неким улицама прсдипђене су сијалице. а ми смо сад намерни њих заменутп великим пламеним лампама. Да вам кажем разлогс за то. ДеФинитпвпо осветлеше Београда, кар и сваке друге внрошн, мора да буде по моћу великих лампи. Шти нисмо одмах моглн да у;мемо такав сиетсм освет.нња био је један узрок шго бп пас тако освстлење коштало мпого скупље. Руковођсни принциппма да почнемо с малнм п да у току времсна мешамо мале са велпкпм, мн с.мо били усврјили сијалице. Друштво је пак сад узело ппицијативу да нам предл ожп да у јсдном делу Београда сад замеиимо

•*) 1131 она изабратих 'објапљева су раиије.

они нх тобож ослобођавају — у ствари Срби то чине сами својом соиственом ј снагом — али им одузимају могућност потпуне самосталности, тежећи, да их обрате у своје поданике. г 1"о исто чине у Приморју далматинском Млечићи. А кад Турци сузбију Хришћане, онда се Срби као бунтовници, немилостиво сатиру. Бође народа сриског, нашав се у дилеми, шта да изберу, у место да причувају огњишта својих прадедова н причекају боље дане, они наведени од лукаве политике западних Хришћана нарочито бечких ћесара — склањају се испред криве сабље османлијске у заштиту Хришћана, и услед тога настају велике и за народ српски шсреКне нове ■ сеибе у туђину, а њнхова огњишта заузимају друга племена, те се тим слаби некадањи центар српскога живља. Ну они бежећи од некрштених Г Ј урака, наилазе на крш тене Турке, који их сматрају као нове поданике, па их на сваком кораку немилице гоне п одузимају раниједата им права. У том гоњењу они се толико заборављају, да се и не обзиру (сем кад су

мале ламие сијалице с вслпкнм лампама и то иод вео.ма посовппм условп.ма. Јер, ако бп то лоцније учинили опда би-смо мора.ш друштву да плаћамо цео материјал. Сад пак тај пздатак мсжс да се уопедп јер извес.ш материјал за сијалице још нпје памеп тсн. Све што бпсмо ималн д;'Тп, то је да друштву пакнадпмо нсшто за опу предложену замену, алп п то пе у готовоме новцу п одмах него у току времена и с врло малим додатком. Комисија ппед коју су бпла нзпесена ова питан.а донела је извеспо рошеп.е н допустпте мп да га прочптам, па вн по том донесите коначну одлуку како бп се даље радило, јер друштво чека на то решеше да зна хо1.е лп продужитп монтираље си|алпца илн ламиа с пламепо'.!. Од вашег решења завпспће у ком 1>е правцу друштво наставптн да рали. Молпм вас само да ово пптаа.е вечерас реиште. Ја ћу вам прочптати најпре акт друштва а по том мишљен.е комиснје. (□аставиће ск)

Ако који од соиствопика или закупца лока.ча где се дају јавпе забаве, допусти да у његовом локалу какво страпо лице даје представе и друго томе подобно, а не упери се да је дотичио лице поред дозволе добијепе од управе вароши Београда и ои 1X1 тин 11 таксу платило, биће он одговорап општипи за пеплаћепу таксу

Н А Р Е Д Б А. Старајући се о иптересима ошптипе београдске и о тачпом Прикумљању њених прихода, закопом и од иадлежие вдасги одобрепих, Суд општ. вар Београда, па осмову решења Државпог Савета од 24. Октобра 1892. год Бр. 3438. чл. 40. зак. о општипзма и решења одбора општипског од 12 Маја 1890 год. Абр. 839, и 11 Јуна 1892. Абр. 75В7, а у свези с наредбои Управе вар Београда од 10 Новембра 1892. год. Бр. 10975. наређује Да сваки опај који према помепуго .ј наредби Упрапе вар. Београда од исте доби.је дозволу за дацање балова, копцерата и других забава, буде дужан с том дозволом пријавиги се опцјгиискои Суду и и ему положитп пиже озпачеиу таксу, која је усгапонљена у корисг сиротињо београдске н иародног цолоршига,

Т А К С Б за јавне зававе у 0пштинп бб0градск0ј

I. а, За свираље муш. оркестра по каФанама, башта.ма и т. д. од концерта до . . . 3 д. б, За свирање са певањем вештака од 1 концерта 5 д. в, За свирање женског оркестра (даменкапеле) 20 д. II. а, За игранку у локалу 1-ог реда .... 15 д. б, За игранку у локалу Н-ог реда .... 10 д. в, За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д. III. а, За панораму на дан . 5—10 д. б, За разне преставе н показивањс вештина, дневно 10—50 д. в, За менажерије и музеуме 5—15 д. г, Циркус од преставе . 10—20 д. д, За забаве „Тингл-Тангл" т. ј. (псвање. свирање и представљање) од вечера . 50 д. IV. За друге врсте забава које овде нису предвиђене решаваће општински Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваће се још половпна од гореозначене таксе у корист краљ. српског народног позорпшта. Од суда оиттџне вар. Београда 14. Њшмора 1892. год. АБр. 11331. у Београду.

у оиасности) на силне заслуге храбрих мишица пресељених Срба, које их бранише од свију противника, већ чак раде, да им цниште ве/гу ту светињу народну. И сад тек настаје права несрећа за пресељене Србе, који желећи се оиросгити тих беда и гонења и даље се селе под заштиту сродног (по крви и вери) племена, где их због вере неће гонити. Али је та нова сеоба кобна но њих; јер док се овамо, ма да су гоњени, ипак одржавају у себи супротном елементу (Немци, Мађари); у новој отаџбини, обретавши се мећу сродиим елементом (Руси), они се губе. Таква судба прати Србе све до свршетка XVIII. столећа. Иред крај XVIII. столећа, када се бечки двор последњн пут заплете у борбу с Турском око превласти. Срби се и даље боре против Турака и постижу велике успехе. Ну остављени од бечког днора једва једном долазе до уверења више никад тко је Србин Лемчу не верује" Корист од овог ратовања (Кочина крајина) у томе је, што је се у и.елту пзвежбало ратној венгпши једно поколење Срба, које, потпавши на ново под г Гурке, није могло трпети насиља турска, већ устаде,

да с оружјем у руци — воћено од својих народних ио 1»а, међу којима се истиче на ирво место најодважнији ратник у почетку овог столећа, Карађорђе заштити своја п])ава и створи независан иоложај. Србе послужи срећа, те се у самом почетку нашега столећа отвореном револуцијом отргоше од Султана. Али на. жалост морамо поменути, да ти истивођи, који су у ночетку починили чудеса храбрости, задивили целу Европу својим смелим иредузећем, п створили и организовали нову српску државу — велимо ти исти во1 )И. завађени међу собом, и ако су располагали јаком си.том, скоро су без боја оставили тешко задобивену и скупим жртвама купљену нову српску дрлгаву, на милост и немилост Турцима. Моменат, који наступи страшан је и прецрн, и ис пуњује најцрње листове српске псторије., (НАСТАЕИЂЕ СЕ)

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦ11ЛА ЈЕ У ЗДАЊУ ОИШТИНСКОГА СУДА

В ласник Општина Београдска

парна радикална штамиагија

У редник У још Кузманови^.