Beogradske opštinske novine

Год. XII.

— 88 -

Број 20.

II. Свако лице, које хоће да на марвеном тргу заслужује било ношењем и терањем куиљене стоке, било клањем исте или ма чим другим, мо]»а имати нарочити доиуст од Суда ово општинског. Ш. Прекупци до 9 часова, а надничари и клачи за све време пијаце, не смеју се бавити на другом месту на пијаци сем места, жоје им се нарочито одреди. Надничар и клач може нанустити одређено место само на иозив купца, да му купљену стоку однесе, отера нли кад са пијаце хоће да иде. IV. Ко се о ову наредбу огреши биће кажњен но параграфу 383. п 326. кривичног закона а у поновл>еном случају забраниће му се приступ на трг. Од Суда општ. ј'рада Београда 9. Априла 1894. године АБр. 2237.

РАД ОДБОРА ОПШТННСКОГ .22. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 11. Априда 1894. год.

ЈЈредеедавао ваетупник предеедника члан суда г. Јован Антонијевић, од одборника били г. г. К. М. Ђурић, Вл. Чортановић, Н. Крстић, Ф Тоболар, И. Милигаић, Д. Л. Симић, М. Велизарић, В Бадер, А. Ј. Одавић, М. Капетановнћ, С. Ј. Азријел, Н. Вулковић, од заменика г. г. В. Д. Губеревад, Ст. МаксимовиЈ!, Ђ. Б. Вељковић, Св. Љ. Гавриловић, М. ПавловиК, А. С. Јовановић, Ж. Ј. Ђорђевић, Јев. Главинић, П. Т. Милић. ПредседавајуИи отвори седницу, замоли те свештеник закле одборника г. Свстозара Љ. Гавридовића и нареди да секретар нрочита запирник прошлог састанка који одбор усвоји. Молим да сад чујете једну нредставку и уверење. Секретар прочита претставку г. Драгутина Илића да Тонито, на коме је као најнижем понуђачу остружничких нлоча остала лицитација, нема тамо мајдана и уверење оштине остружћина у царску благајну, а она ће се употребљавати за откуп заробљених заробл.ених старешина или за награде одличним војницима. Број ових првих и најстаријих српских насеобина у Жумберку износио је на 600 .породица које су бројале до 3 000 душа. Овај се број доцније увећавао и новим доселењима. Године 1537. после пораза Каиијанеровог под Осеком, сем оних Срба, који су насели Коморан, и места, која смо ми већ напред споменули, било је још и других Срба из југо-источне стране Угарске, који су се ирикупљали било у мале чете, било иојединце; па се повлачили, западну или северозападну страну да заједно са тамошњим трупама ратују против Турака, или да им се као уходе или хајдучки свете. Извесно је, да су у Славонији на њих доста иолагали, јер о својим депутирцима славонски сталежи обраћају пажњу краљу Фердинанду новембра м. 1537. г., да постави флотиле на Драви, Сави и Мури, и да набави за то иасадисте. А Штајерци дају Виду Влаху 1537. г. писмо на краља, да му за његове услуге одреди награду од 100 фор. Тај је „Влах" по свој прилици помогао несрећној

иичке: да сем Драгутина Илића, нема нико никакав мајдан у Осгружници. Св. ГавриловиИ. — Истина је ово што Илић тврди. Он је се о томе уверио у Остружници, у коју је пшао. Мајдан има само Илић и брат нокојног Анте Алексића, који га је за живота и отворио. Тонито, дакло, тешко да ће моћи одговорити својој обавези. А. ОдавиК — Мени је г. Селесковић казао да данас не може доћи у одбор и рекао ми, да вас умолим да нродужите до прве седнице одборске ову ствар. С. Азријел — На коме је остала лицитација? (на Тониту). Је ли положио кауцију? (није.) За што? С т- М аксимовкб — Ми смо прошле седнице наредили да лицитанти чије су нонуде најниже, па су као најповољније п примљсне, положе ннжињерском оделењу кауцију. За што то није учињено? И ако је учињено ондајеово сокачкиразговор и не треба га узимати у обзир. ЈГиФерант ако не испуни уговор зна се да губи кауцију. ПредседавајуИи — Доста смо прошле седнице око овог нродангубили и мислим да одложимо ствар до идуће седнице. Андра ОдавиК — Г. Селссковчћ не жели да се измсни решење него само тражи да се до идуће седнице одложи, док прибере, ваљда, податке. Инжињер Р ана М утавџиК — По говору једнога предговорника изгледа даје кауција главна ствар и кад се она има и иосао ће бити сигурно свршен. Овде иак није кауција сва у новцу него и у материјалу и шта ће мо кад он овога нема већ би нас само ометао у послу. Антоније ЈовановиК — Пре свега лиФеранте позвати да положе кауцију и онда ко обвези не одговори губи кауцију. Соломон Азријел — Мене је жао што чујем да кауције нема. За што инжињерско оделење нијс тражило кауцију нре лицитације. М. ВелизариА. — Нс би био први пут да одбор одустаје од већ решене ствари. Бивало је и може бити случајева. да се, у след накнадних, тачнијих обавештсња, нешто иромени. И овде би требало одложити ствар до идуће седнице кад се оваква обавештења имају и кад општина тврди да Тонито јсш и нема мајдана у Остружници одакле се примио да нам плоче лиФерује. С. Љ. ГчвриловиК. — Ово иије нразан разговор како један рече, јер какве ми сигурности имамо да ће нам Тонито испоручити плоче, кад експедицији Кацијанеровој да лакше и брже узмакне испред непријасења.(') Остала населења у ове крајеве видећемо доцније. Године пак 1538. населила је једна колонија српска из Босне Вараждинску крајину у Горњој Славонији, што и њу тамо доведе и смести, ио краљевом налогу горе поменути барон Јуришић. Од ове прве повеће насеобине у Вараждинској Крајини постану први основи крајишких пукова, који сачињаваху милитарну снагу Крајине славонске.( 2 ) Ово су само знатније, до данас нама познате, српске насеобине по хришћанским земљама; али колико је пре тога било у мањем броју чланова, који нису тада забележени, или који су забележени, али их тама тајанственосги још крије? Ну, што даље будемо ишли, видећемо, да су на несрећу српску исс .љеЈшчки ројеви бивали чешћи и гушћи. ФФђ)

(') В 1 (1 е г т а п п Н. Ј.: Г)хе 8егћеп.-Апа1ес11пп§еа 111 81аЈегшагк, стр. 8—9. ( 2 ) В а н и ч е к Ф р.: (Шимић Ј. М.) Ист. војн. крајине, књ. I. стр. 20.

он, по тврђењу општине и нема мајдана у Остружници. Молпм да се одложи ствар. Председ; вају&и. — Ја ћу од инжињерског оделења тражити изјашњење: зашто је држало лицитацију без кауције. Правило је да сеонаувед тражи. Ст. МаксимовиК. — Могло је да се пре лицитације испита има ли мајдана или нема, али кад је пуштен да лицитира и остао најнижи нонуђач, тражити му само кауцију па —мир. Давид СимиИ. — Ружан је и јединствен је обичај уведен у општини, да се нско пушта да. лицитира без кауције. За то би требало узети одговор од дотичног лица. Погрешно је међутим мишљење да само ималац мајдана каменог или другог ког лиФерујућег сс предмета, сме бити лицитант и нико више. (Тако је.) Треба испунити услове, а како — нека се лицитант побрине. Неиспунили се — кауцпја је гарантнја. М. ВелизариИ. — Ми смо францускоме милионару Перишону уступили калдрмисање извесних улица и он је дао 23000 динара кауције. Он није нмао мајдана него га је тражио тек по свршеној лицитацији. Радо би пристао да се ослободи оне кауције, али ми не дамо, ма да нам он не јамчи тим толико колико својим радом. Кад видимо да Тонито нема могућности ово извршити — прекинимо с њим. Илија ЖилишиА. — Данас сам говорио на улици с Тонитом. ЈОн вели да је носио кауцију инж. оделењу, најеово није хтело да прими. Он вели мајдан има и друштво и одмах би почео рад. Што му се кауција не нрима? М. КааетановиЛ. — Ми видимо да је ногрешено што кауција није нримљена. Иека се сад тражи а идуће седнице видећемо штаћемо. Давид С имиЛ. — Треба председавајући но званичној дужности да сазна, јели кауција нуђена и што није прпмљана? ПредседавајуКи. — Ја не верујем да је Тонито истину казао г. Милушићу али испитаћу свар и рсФерисати вам идуће седнице. Ос/гајете ли при томе да се одложи а кауција да се тражи ? Одбор је решио , да се решење одборско од 7 априла ове год. АБр. 2307 не извршује све донде, док предузимачи Ф. Тонито и Т. Остојић не ноложе законом прописану кауцију а да грађевииско оделење поднесе извештај, зашто од ових предузимача није узело кауцију пре лицитације. ГЛАВА ЧЕТВРТА I Расиад сриске централизацџје у Угарској. — Угарска иостаје аровипцујом турском. — Турхџ1 наваљују на Олавокску Крајину, ЈКраљева Велика. — Прва оасада Силета^ 1556. г. Пад Еруае и смрт Матије Баки&а 23. јуна 1565, г. — Друга оисада и иад Силета 1566. г. — Мали рат на крајини. — Еове сриске. емиграције до 1590. године. —4ФСмрт Јована Запоље, не само што је дала повода поновној опасној интервенцији султановој, у новој разбукталој домаћој војни у Угарској око круне, већ — што је за нас значајно — је она ударила самртни печат за дуги низ година, на сву досадашњу радњу српскога народа у Угарској, око извршења своје народне мисли. У неједнаким интервалама изгинуле српске вође, остављали су свој род без поглавара, без оне органске везе, која би сав живаљ сркски могла спојити у једну целину, или бар у