Beogradske opštinske novine

Број 20.

— 89 —

Год. ХП.

С екретар чита предлог да се нека т.т^ица за стрводера направи где би животише које убије задржавао 24 сата. После говора Д-ра Павла Поповића и Одавића, решено: да се овај предмет поднесе одбору доцније на решење. Радивоје син Миливоја Остојића члана нолидије моли за помоћ те да може ићи на клинику ради лечења. Одбор је решио. да се молилац одбије од тражења, пошто има родитеље добрег имовног стања. Инжињер чита ре«>ерат инжињ. одељења о регулисању раскрснице улица Споменичке и кнез Милошеве како вода већа, кад падне киша, неби удпла војној^ академији и радовима калдрмисања у Споменичкој улици. С. Азри)ел. — Чудо ми је како ово иде. Лане је насипано у Споменичкој улици а сад хоће да се одконава. Инжињер објашњава да, се то не чини и са чега се мора овај предлог да нрими. Половина Сиоменичке улице није насута, код акадомије је низина и вода која би јурнула из нобочних улица к академији, могла би много штете начинити и њој и насипу и калдрми у Спом. улици кад се не бп састарали за одвод. В. Бадер. — Место пребацивања те овоме те ономе те за ово те за оно, боље би било да се тражи објашњење па би се и добило. Треба само отићи на место или погледати на план па ће се видети да се при кишном времену не би могло проћи тамо. Ми морамо примити да се ово сад ради. Никола ВулковиИ. — Кад смо трпили толико претрпимо се још мало па кад кроз годину дана или и пре одпочнемо канализаццју, сврпшмо и ово а не издајимо толики новац за бадава. Влада ЧортановиИ. — У колико сам ја разумео г. иижињера, ово што је до сад рађено, рађено је око кнез Милошеве и нешто мало око Споменичке улице. Сад има да се изврши дизање калдрме, насипање и осигурање од воде горњег дела Споменичка улице до Гардиске касарне. То разуме се, треба и одобрити. Тамо трамвај пролази а он не сме ићи иреко урвина. ПредседавајуКи. — Одобрава ли се да се држи лицитација. Одбор је одобрио кредит од 12.67Г40 динара за регулисање Споменичке улице од војене академије до Фрушкогорске улице једну повећу гомилу, која би радила на једној извесној сврси. На тај начин децендацнја српска, која се још 1527. г. смрћу последњег љубимца целокупног народа српског, пред видела, даљим историјским догађајима, постајала је све очевиднија, докле је најзад један судбоносан догађај, и по угарску краљевину, није црнисао са свим. Српски јујунаци, који су и после 1540. г. остали у животу, заиста су својим радом посведочили своју храброст и своју мржњу против тиранина свога рода, али они нису никако били радници српске народне идеје, већ слуге, најашшци, краљеви и ћесареви. Имена шојкашких војвода: Петра Хџвата, ПетраСтанковчКа (ХапкоууШ), Николе МиловановиКа^) заамешггог вође повеће чете српске, Милака; за тим славног браниоца Хула: Дмитра ОвчарешКа, и Алповских јунака: Николе Ч?реаовића. Стевана Сабова, Петра БожиРа, Тодора Валенти%а, Саве Србљина, Дмитра Муњмика; па браниоца Купе, славног Ма тија Бакића , па најпосле: Јована Овчареви јунака Радована, Вука Пааратови&а ЕоваковиКа Јована и других српских Лео-

(') Глаодик сри- уч, др. кш. 67. стр. И.

ради осигурања раскрснице Споменичке улице еа кнез Милошевом. Да се овај поеао изда на лицитацију. С екретар прочита извештај комисије која нредлаже да ее г. Ћоки Станојевићу изда 2000 дин. на име награде за рад у комисији за електричпо осветлење а остали да поделе још 2000 динара. М. Вели-шрић. — Као члан ове комисије да вам објасним ово. Г. Станојевић је више радио од осталих; није био одборник те није имао ни обвезе да ради бесплатно и ми смо били мњења да му се да 2000 динара, тим пре што је он сам правио таблицу за месечна плаћања. Осталим члановима ја нредлажем по половину његове награде. И ако је то мало, нрема нашим Финансијским приликама одмерено је. Влада ЧортановиК. — Да објасним ја и за се и за евога друга г. Марка Петровића који иије овде, за што смо ми били мишљења да се осталим члановима подели 2000 дин. а не да евакоме но 1000 дин. Ми смо уверени да су одборници преонтерећени пословима ло разним комисијама. Није право било да и овај стручни и важни посао врше поред толшшх других, боснлатио. Ми смо им за то означили награде 2000 дин. за све иоред благодарности, јер смо уверени да је сама награда незнатна. Али сретс/гва нам не допуштају већу награду нарочито што сад имамо тако огромне издатке око уређења вароши. ПредседавајуКи. — Примате ли да се г. Станојевићу изда 2000 а остали да поделе 2000 — свега 4000 дин. Одбор је решио , да се према предлогу већине повереништва чланови комисије за надзор при грађењу електричног осветлења у Београду, награде и то: г. Ђока Станојевић проф. Вел. Школе као председник комисије са 2000 дин. а чланови г. г. Др. Павао Поповић, Милутин Ј. Марковић, Милан Капетановић и Коста Д. Главинић са 2000 дин. коју ће суму они међу собом поделити. Обе ове суме да падну на терет партије буџетом одређене за осветлење вароши. Сем овога да им се изда писмена захвалница на уложеном труду. Секретар прочита мишљење комиеије о оелобођсн.у угља и камена који ее извози ван земље од општинске мерине. нида на Сиску,^) светле нам заиста дивним примером српског јунаштва и српског пожртвовања. Али која вајда од свега тога, кад сви ти јунаци раде за свој рачун, без икаква споразума и договора са својима, већ само слушајући верно наредбе свога господара, крал>а или ћесара? — Ово доба српског историјског живота заиста је жалосно, јер показује на неочекивани ресултат дуготрајне самртне борбе и над човечанских напора Срба за самоодржање и за своју иолитичку егзистенцију. Српски народ у Угарској остао је да дели судбину угарске царевине, разишавши се по градовима њеним, да ту, под тврдим зидинама дочека или смрт или еветлије дане. Он и даље гине у борби са неиријатељем својим, али је та његова борба још један жалоснији знак самртника, који узалуд покушава да се спасе удараца самртна мача. Па да ли је могло друкчије бити? Не. Партијека поцепаност једнога народа, нигде није показала очигледнијих последица своје опасне заразе него у судбини угарске краљевине. До теснила развијена домаћа војна у

С 1 ) Стојачковић А.: Черте и т. д. стр. 17.

А. Одавиб. — Као чланкомисиједанагласим ово. Мерина за камен није само за извоз одбачена него и за увоз јер се по закону она ни за увоз у варош не може да наилаћује. Још кад су први вагони камена довезени у варош, г. Мата Јовановић предложио је да ее мерина не наплаћује. Но то је наплаћивано. Комисија хоће да се то од сад нв чини а до еад шго је било — било. В. ЧортаноеиЛ. — Извештај се своди на оелобођење но само угља него и камена који иити се нродаје на литар ни на кило те се и не мери. Андра ОдавиИ. — Односно шљива комисија није ништа, рекла јер је учињено питање трговачком удружењу на ваља сачекати одговор и решити. Н. ВулковиК. — Ја не бих хтео да се ослободи мерине и оно шго улази у варош и за варошке потребе. IIредседавају&и. — Гласаће се. Ко је за мишљење комисије глаеаће — за, а ко против против. (Гласала су двојица иротив — оетали • - за). Према чему решено , да се извештај повереништва у свему усвоји и по њему иоступи. На питање предеедавајућег члана суда одбор је објаснио, да се према решењу одборском од 31. марта о. г. АБр. 2091 и 832 српско бродарско друштво има ослободити и илаћања трошаринске таксе на угаљ из Србије, што га на својим бродовима троши. Седница је закључена у 8 часова у вече.

23. РЕДОВНИ САСТАНАК 21. Априла 1894. године.

Председавао предеедник ошптипе г. Милов. Р. Марии ковић, од одборника Оили г. г. И. Мидишик, Ј. Бајлони, М. Велизарић, В. Чортановић, Д. X Симић, В. Бадер, П. Иавловић, Коста Д. Главинић, Н. Вулковић, Соломон Ј. Азријел, Мат. Јовановик од ваменика г. г. П. Т. Милић. Ст_ ЈосиФОвић, Ђ. Јовановић, М. Павловић, Ст. Макеимовић, Св. Љ. Велицки, В. Д. Губеревац, А. С. Јовановић. Председник објави да је еедница отворена. Секретар прочита занисник нрошле седиице, који је уевојен после ове измене: да одобрених 2000 дип. за награду члановима комисије за надзор при грађењу Угарској, увукла је и сриски народ у партијску борбу мађ. хсраљева, те је и он морао да дочека злу судбину Угарске. Да ли ће на другом крају Српства у толико јаче избити на површину борба српскога народа за своју националну идсју, то ћемо видети ниже; а сад да пређемо редом на догађаје мађарске краљевине, који су тесно скопчанж са животом оног остатка Срба у УгарскоЈ. Ослањајући се на право великоварадинског уговора од 1538. г. Фердинанд одмах затражи од удове краљице и Утјешеновића, да му предаду угарску круну. Ови, наравно, одбише. а то му даде повода да оружаном силом поврати себи уговорно право. Борба се на ново развије, и храбри Утјешеновић, преко црне мантије припаса мач, па уз припомоћ Турака одбијаше навале Фердинандове. Наскоро и с&м султан крену на Угарску да брани своје протекторско право. Брзим маршевима дође до Београда, а одатле се већ 26. авгуета 1541. јави под Будимом. Разбије Фердинандову војску и посече до 800 његових ларобљеника.^ 1 ) Султан.

( 1 ) 8тјб1к1а8 Т.: Роуј . ћгу. кн>. II. стр. 42.