Beogradske opštinske novine

Г)т>о,т 24.

- 107 -

Год. ХП.

НЕДЕЉНИ ИЗЈЗЕНГГАЈ Извршене анализе вода бсоград. водовода од 20 31. Маја дале су ове резултате:

Р* (3 0»

О о га &

о ^ м О И! о н со К

Ф • д ч Н ® о ° сз ЕЗ <Ј К

м В I § Н а ' н

* Н о, Н &

Рч Рч Н к о м >> Ри н 15 & о « н •"5

а в

2 I? о § наиЈлУо агин

00 о о о 6

10 3 о о

35 Iо о

о о о

о о о

)-0 )0 о о

нааалУо иптп о

^ 1.0 о о

о о

о О

о о о

со о о о

о т—< о 6

о

СО о о 6

о о

о о о

со со О ' о о о 6 о

(М <Х> 00 01*^)0^ п-ч о О О О О О О о 6 о о

С- о IС0 СО гН о о о о* о* о

00 Ео о о

СО сл о

о о

о о

со ® о м (^Ч гН у-ч г—( о о о о о о о о о о" о о

М (О (М О О со - о о о о о 6

о о о

)0 'М 00 со -Ф (М О. О о о о о

о о

сс оо ® « о

01

О -гН

О (М -Ф 10 1г— С0 01 С0

општински послови Електрични трамваЈ. Трамвајска пруга од Теразија до Топчидера, по крјој ће електрична снага вучи кола, — довршена је. Данас у 11 часова ире подне биће свећано освеКење у Топчидеру, на коју је свечаност позвато преко 60 одличних грађана београдскнх чиновнпчког и трговачког реда. Полазак Ке бити око 10 и по часова пре подне с Теразија.

општинске лицитације

1С С0 СО С0 Ј.О ^ 1С1О У6 о о о о о о о о о о

1г- 1.0 >0 "Ф »О .тН "чН "Ф иО

Рн

нн

о Рн

К—1

О

нн

о ч

н Д

о со

м 5!

сЗ

г-Н

в РР

К

об о

и: о №

сЗ ц

РЗ

РЧ

Р5

и

Рн

§

РЗ

о

сЗ

о

и

рр

Рч

и

м

> 1>

Рн о \о сЗ

и; о рр и о

Бактереолошка проба узета 30. Маја из главног бунара на бслнм водама до данас ноказује 5 колонија у 1 см 8 . 2. Јуна 1894. год. Београд. (Јиштински хемичар, Др. А. Зега с. р.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Путнпчкп саобраКај вароши Београда. У седмИци од 15. до 22. Маја 1894. године допутовало 1086. отпутовало 1048 Од којих су: а.) Пола: мушког 1045. женеког 14. б.) Вероисповести: православне 952. неправославне 68, мојсијевске 38, мухамеданске 28, свега 1086. в.) Постојбина: Србија 953, Ауст-Угарска 72, Босна и Херцеговина 9, Црна Гора 1, Грчка —, Турска 15, Бугарска 4, Румунпја 7, Русија - - Германија 9, Франц. 6, Италија — остале државе 10, ван Европе—. г., Занимање путника: Тежаци и економи 206, Занатлије 51, Трговци 438, индустријалци 5, шпекуланти и предузимачи 21, Гостионичари 32, Интелигенцпја (војска) 161, ђаци 21, раденици и помоћнпци 42, Пиљари и бозаџије 1, надничари и елуге 7. Из статистичког одељка ошитине вароши Бсограда 28. Маја 1894. год.

На оенову решења суда општине града Београда од 18. тек. месеца АБр. 2963, Економно одељење истог суда држаКе на дан 8.- јуна ове год. од 3—5 сахати по иодне у канцеларији својој, јавну усмену лицитацпју за набавку и израду одела за пожарнике општинске и то: За израду 22 блузе, 22 чакшире, 22 шајкаче од чохе; 22 блузе и 22 ком. чакшира од сегелтуха за пожарннке. И За израду 1 шпњела, 1 блузс, 2 ком. чакшира, 1 шајкачу од чохе и 1 блуиу и 1 чакшире од сегелтуха за командира пожарне чете. Кауцију полажу сриски грађани 300 а сграни дупло у готову или српско државним папирима од вредности. Мустре и остале погодбе о изради овог одела могу се видети сваког радног дана а и на дан лицитације у канцеларпји економ ног оделсња. Ко жели примити се израде овог одела нека означеног дана дође и лицитира АБр. 2963, — Од суда општине града Београда, 27. Маја 1894 год. У Београду.

0 Б Ј А В А Ношто суд ово општински није ни на треКој држатој лнцитацији могао издати под закуп право наплате таксе за вађење песка савско-дунавског, због мале понуђене цене од стране лицитаната, — то је одбор оиштински у седници својој од 7. тек Марта. год. АБр. 1278 решио: да наплаКивање такса за вађење песка са обале савско-

имају се вратити госаодару своме. Из ње се види та значајна околност, да је у то доба на хришК. страни био повеКи број српских хајдука, који су харањем и пљачкањем задавали Турцима доста посла, враКајуКи им тиме мило за драго; еем тога види се, да су ускочка пребегавања бпла узела веКе размере, те су Турци силом угоиора принуђавали побеђену страну, да им те „пребеглице" врати, да им земља пуста не остане. Мс1)у тпм, као н еви до сада, тако и овај уговор за босанске и херцеговачке Турке није иишта врсдео. Рат са турскпм пашама на Крајини није ннкада престајао, па и ако се с обе стране објављивао уговорени мир. Јер ево шта пише султан Селим II. буднмскоме пашп — а така су упутства још пре морали имати босанске и херцеговачке паше — одмах после склопљенога мира: ,, Чим наша сјајна заповест к теби присие, иалажемо ти, да иемачкоме краљу, његовим заповедницима и поданицима нскрено ирпјатељетво исказујеш; али не веруј им пишта. него оиет надзири и оикољуј. како ти је могуИно, Максимилијанову околину познатим и верним прнјатељима, да донекле дознаш све његове намере и послове да се не бп под видом пријатељства и мира никаква вероломства и сплетке про-

тиву порте раднлс".^) Пограничне турске паше, добијајуКи оваке и овима слнчне налоге од султана, ннсу се имали ништа бојати какве казне. С тога није чудно, што еу Турци у сред мира ненрестано наваљивали на хришКанске градове, нарочито сада, кад су им надом Сигета биле отворене хрватске граинце. Место Сигета Ћесаревци стану утврђивати друге градове за заштиту граничне линнје. Тако је Еанижа е угарскотурске стране играла улогу Сигета, на Уни БихаК и Реиац , даље према Купи Храстовиг^а и Сисак су два најважнија града за одбрану земље .0 С тога су сва турска на ваљивања и била веКим делом уирављена на ове градове. Ускок Илија ГрегориЛ предводио је побуњенс сељаке противу домаКих крвопија илемиКа и спахија. Та борба сталежа у Хрватској дала је прнлике Турцима да пгго чешКе иаваљују. Нарочито то чинише Од кад дође у Босиу Ферхат-гшша,. „Готово читаву год. 1573. биле су прикупљане на крајини турске чете с наканом да ударе на који град у околини БишКа".( 3 ) Те су године Ферхатови Турци три иута пленилп околнну БншКа, и да није било врснога капетана Острожца, Јована ВогданиЛа , да са својпм харамијама — српски (') О-гићег I).: Вогћа Нгуа1а в Тигсј ит. д. стр. 6—7. ( 2 )' 8 шј ;6| к1 а в Т.: Г оу. ћгу. кљ. II. стр. 61. (') о р а н Ј с К.: Вјћас 1 ћШабка кгајша, стр. 76.

најамнпци у краљевој служби — притрчи у помоК, можда би још те године Турци завладали БншКем. Готово једина одбрана Крајине у ово време била је чета српских хајдука или харамија, који су цод свОјим или немачким капетанима били расејани ио евима граничним градовима. Тако имамо белешку, да је баш ове 1573. г. међу целокупним бројем одбранбене снаге горн.ославонске Крајнне била једна треКина (1118) самих сриских хојдука.( г ) Број ових харамија и српских хајдука по градовима на Крајнни, растао је све више новим досељенпцима, као што Кемо ниже видети, тако, да се и од њих ускоро могла образовати јака народна војска, с којом Ке аустриски генерали у донније доба стеКи највеће ратне славе. Године 1574. умре султан Селим II. а наеледи га Мурат III. Са његовом смрКу преста и уговор са Максмилијаном. Овај истина одмах носла у Цариград посланике с даровима, да се мир продужи. Но док су се они тамо бавили г. 1575. скупи Ферхат-паша околне бегвве па са 2 000 људи и 7 топова наиаде БихаК, не успевши ту окрене се на околне. градиКе. Ферхатова војска брзо нарасте на 10 — 12 000 људи. Дознав за тај турски упад Ауерсперг им

(') В а н и ч « ц (Шимић Ј. М.): Ист. војн. крајнне, књ. I. стр. 29.