Beogradske opštinske novine

БРОЈ 28

ГОД. XII.

л * аллл Л^^^ЛЛ^ЛАЛАЛЛ^^ЛМЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛДЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛДДЛЛЛЛ-ЧАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛДЛЛЛДЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ 8А СТРАНЕ 8ЕМЈБЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

ИЕДЕЉА 3. ЈУЛА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0ГУ1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПЧАТУ ВАЉА СЈГАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПП1ТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не вра1*ају се неплаћена писма не примају се.

ТТТТТТГТТТУтТ^ТТУТТТТТТТУТТТТТХТТТТТМТТМТТМУТТТУТТТТУТТТТТТТТТТТГТУТУТТТУТ ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТУТТТТТТУТТТТТТТТУТТУТТТТТТТТУУУТТТУТУУ^ТТТТТТГТТГТТТтТтТТТУТТТТуТТТТТТТТ ^▼ТТТГГТТТТТ ТТ ТТТТТТТТТТТТ ТТТТТТГГТТТТТУ Т7ТТТТТТ !АА 44 А ААјХГј А1АА А А А ЖАААААААААА АААТАААА АААААААААЖАААААААААААААААА А1ААА А А1А А А А А А А А А1 А А А А А1А1А А А А1А А А А11 А А А А А А А А А А А А А А А А А АА А А1А А АЛ А А А А А А А А А А * А А А А А А АА.А А А .АЛ А А А А А А А А АЛА А А А А А А А А А * А Д Л А. АААААА А А А А АА А А А А А А А А ј А А А А А А А А А А1А А А А А А А А А А1Ж

ИЗВЕШТАЈ О ИЗБОРУ ЧАСНИШТВА У општини БЕОГРАДСКОЈ Рађено у суду општине београдске 25. Јуна 1894. год. ЗАПИСНИК бирачког одбора одређеног за бирање три члана суда и четири кметовска помоћника за општину београдску на дан 25. Јуна 1894. год. на збору грађана београдских сазватом решењем суда општинског, као одбора, на основу чл. 75. в. закона о устројству општина и општинских власти од 13. Јуна 1894. год. АБр. 3479, а према наредби Управе вар. Београда, од 14. Маја 1894. г. Бр. 9019 (АБр. 2948). Тачно у 8 (осам) час. пре подне, председник збора, председнпк оннгшне београдске г. Мијаило М. Богићевпћ, објави, да је збор отворен, да су председнику збора прпдодати за чланове бирачког одбора г. г. Јов. Днтонијевић и Мих. II. Живадиновић чланови суда према тачки 1. члана 21. зак. о ошптинама, а на основу чл. 75. в. пом. закона решењем суда онштинског, као од бора, од 13. Јуна 1894. год. АВр. 3479 и позва присутне бираче, којих има на окупу преко двадесет, да према тачци 2. чл. 21. закона о општинама изаберу из своје средине два лица за чланове бирачког одбора, — Присутни су бирачи изабрали

за чланове бирачког одбора г. г. Јоцу Илића члана суда и Илију Обрадовића рачуновођу окружног суда. За тим председник општине представи збору г. Вл. Миленковића члана Управе вар. Веограда, који ће према чл. 31. зак. о општинама од стране надзорне власти присуствовати данашњем збору. После свега овога отпочето је примање гласова. Сваки кандидаг има засебан табак, који ће се скупа овом записнику приложити и јемствеником утврдити. Цредседник бирачког одбора, Мијаило М. Богићевић с. р. Приеуствовао члан Управе, Вл. Миленковић с. р. Ч л а н о в и : Јов. Антонијевић с. р. М. П. Живадиновић с, р. Илија Обрадовић с, р. )ован Илијћ с, р. Гласање је трајало и текло целог дана но закону и уредно, с прекидом у подне од 12 до 2 сата. Према азбучном списку имало је право гласа на овоме збору свега 1972, т. ј. хиљаду девет стотина седамдесет и два гласача, а од овог броја дошло и гласало 276 гласача.

У 5 часова по подне престало је пуштање гласача на биралиште и примљен је глас од свију гласача, што су се у то време на биралишту затекли. Од примљених гласова добили су и то: а., За чланове Суда: Мијаило П. Живадиновић адвокат две стотине еедамдесет пет — 275 гласова. Стеван Ивковић индустријалац, две стотине седамдесет четири — 274 гласа. Јован Антонијевић абаџија, две стотине седамдесет четири — 274 гласа. б., За пметовске аомопнике: Дамњан Димитријевић кафеџија, две стотине седамдесет четири — 274 гл. Младен Милић трговац две стотине седамдесет пет -— 275 гл. Коста Арсенијевић штампар, две стотине седамдесет пет — гл. Мијаило Ерковић секретар две стотине седамдесет четир — 274 гл. Сем овога добили су по један глас још и ова лица, и то: 8а члонове Суда: Живко Еузмановић, Коста Н. Лазаревић и Срета Димитријевић. За кметовске иомо&нике: Стеван Јорговић, Дамњан Стојковић, Стојан Јанковић и Ванђел Карамфиловић.

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА

У В Е 3 И

СА од 1459-1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАНИСАДИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. (Академијаки Савет Вел. Школе нтрадио арвом видовдниском жпролом ошит. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам переетат бит унними чужим умом и славнимн чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом намећу, и славити се туђом славом). Карамзин. ^НАСТАВАК) Таке људе са тако племенитим човечанским врлинама поједини заслеиљени млетачки шовинисти ружили су свакојаким именима. Ну наши народни осећаји задовол>ени тнме, што трагом та два фратра нису полазили други талијански писци, који су Ускоке ценили као најхрабрије хришћанске борце са Турцима.

Један од њих, нореклом флорентинац, ево шта вели о Сењским Ускоцима: „Нема народа на свету који би био за одбрану од Турака тако сиретан, као што је овај народ (Ускоци). Немци су претроми и нису за тај посао, а Талијани би још гори били, јер би пуно стајали а мало би вредили. Није доста само зидове градова чувати, већ ваља Турчина чим могуће дуже држати од граница хришћанских. Да је Сењ у рукама Немаца или Талијана, примакли би се Турци граду, саградили би у близини куле и градове иа да је град и непредобитан, глађу и издајом могли би га добити. Неколико миља од Сења на турској страни красна су поља и ливаде и лепе развалине градова, али Турци то не смеју уживати од Сењана. Колико су их пута молили и велике им дарове нудили само да их на миру оставе, али они нису хтели. Млечани имају Далмацију, али им од Шибеника до Котора на многим местима чују становници кукурекање турскога певца — тако су близу пустили Турке себи на неприлику. Ускоцима су шта више многа турска села данак плаћала, само да их у миру оставе. А да је којом несрећом Сењ пао у руке

Турцима градили би они бродове на мору, а с копна би ласно провалили у Венецију и Ита.шју.! 1 ) А Немац један вели: „Ускоке су Млечани разгласили као да су гори од људождера и сличних варвара, а то су вам поштени хришћанскп људи. Има међу њима угледних племића и људи поштована рода, јунаци су то, који са турскога земљишта, избегавши живинско ропство, у Сењ у краљнвство хрватско дошли и стекли се под хришћанску власт, да они и њихова деца и њихови потомци у вери христовој|остану".( 2 ) У време, кад Турци заузеше Будим и запретише кривом сабл>ом целој Европи, побоја се аустријски Фердинанд да му Сењ као год и Клис не пропадне. С тога му добро до !)Оше Ускоци српски, којима он предаде потпуну одбрану целог далматинског приморја. Ускопи заиста не дадоше Турцима ока отворити у целом приморју, ни на мору ни на суву. Тако их гоиише јако, да се већ 1545. г. султан отворено жали Млечанима на упадање Ускока у турску област.( 3 ) У извештајима млетачких по-

(') 8ппо1к1ав v. Т.; Р оу . ћгт. кљ. II. стр. 99—100. ( 2 ) На истом месту, стр. 121. ( 3 ) Годишшица Ник. Чупића, ки,. I. стр. 61-