Beogradske opštinske novine

- 122 -

Врој 28.

Пошто су према овом упоређењу гласова прва еедморица добила савршену већину гласова, — то бирачки одбор на основу члана 21. тач. 8. и 13. зак. о устројству општина и општинских власти објављује, да су апсолутном већином гласова на данашњем збору изабрати за чланове суда у оиштини београдској г. г. Мих. II. Живадиновић адвокат, Стеван Ивковић иидустријалац и Јован Антонијевић абаџија и за кметовске номоћнике г. г. Дамњан ДимитријевиЈ) кафеџија, Младен Милић трговац, Коста Арсенијевић штампар и Мијаило ЕркониК секретар. Спискови бирачки (азбучни) заједно са изборним актима у двадсет и осам табака (рачуиајући и овај) предају се суду општинском као надлежном. Председник збора, Мијаило М. Богићевић с. р. Присуствовао члан Управе вар. Београда, Вл. Миленковић с. р. Ч л а н о в и : Јов. Антонијевић с. р. М. П. Живадиновић с. р. Јов. Илијћ с. р. Ил. Обрадовић с. р.

Рађено у еуду општине београдске 27. Јуна 1894. год. ЗАПИСНИК бирачког одбора одређеног за бирање тридесет и два одборника и шеснајест заменика за ошатину београдску на дан 27. Јуна 1894. год. на збору грађана београдских, сазваном решењем суда онштинског као одбора, на основу чл. 75. - в закона о устројству општина и општинских власти од 13. Јуна 1894. год., АБр. 3479, а према наредби управе вар. Београда од 14. Маја 1894. г. Бр. 9019. (АБр. 2948). Тачно у 8 (осам) часова ире иодне, председник збора, председник општине београдске г. Михајло М. Богићевић објави, да је збор отворен, да су председнику збора нридодати за чланове бирачког одбора г.г. Јован Антонијевић и Мих. II. Живадиновић чланови суда према тачки 1. члана 21. закона о општинама а на основу чл. 71. в —

сланика код порте, рарочито од год. 1560. често се помињу Ускоци. Године иак 1565. султан се понова тужи Млечанима на упадање Ускока у његову земљу.( 1 ) Године пак 1569. М. А. Барбаро млетачки посланик код султана оправио је својој влади више од 50 депеша које су се тицале специјално Ускока. А кад г. 1570. султан Селим објави Млецима рат, међу главне узроке рата ставља незгоде које Ускоци чине на сувој граници и ио мору Турцима, и заштиту коју Ускоци налазе у млетачком пристаништима. Кад се рат сврши и мир уговори, Ускоци Сењски опет не мироваше. Године 1575. око 250 Ускока узеше највећи млетачки брод „Контерини", препуњен драгоценом робом, са 300 војника, који се враћаху из Кандије. Кад су узели што је било турско, јеврејско и дубровачко, и кад су дубровчане поубијали (из освете што их ови Турцима издаваху) они Млечапима вр<<ге брод са осталим товаро.п и људством , сем Турака и Јевреја, које одведу у ропство.(') Храбро су се пак г. 1578. борили противу Млечана, који војску на њих дизаху, а и иротив Турака. На више од 40 места турских ударали су Сењски Ускоци ове године, увек грозно светећн се Турцима.( 2 ) (') Нашиег V. Ј.: везсћ. с1. о»га Ке1сМ8, В II. 8. 310. (') Гласш к срн. уч. др. књ XXVIII стр. 446. Еп^е1 V. Ј. Н.: А%. \\ г е11н81 (одсек Сезсћ. (I Зегћеп) В II. 8. 336.

поменутог закона, решењем суда општинског, као одбора од 13. Јуна 1894. год. АБр. 3479 и иозвао присутне бираче, којих има на окупу преко двадесет, да према тачци 2. члана 21. зак. о оиштинама изберу из своје средине два лица, за чланове бирачког одбора. — Присутни су бирачи изабрали за чланове бирачког одбора г. г. Ароиа Костића учитеља и Илију Половину месара. Затим председник збора представи збору г. Бл. Миленковића члана управе ва}>. Београда, који ће нрема члану 31. зак. о општинама од стране надзорне влаети ирисуствовати овоме збор} г . После свега овога отпочето је примање гласова. Сваки кандидат има засебан табак који ће се скуиа овом записнику ириложити и јемствеником утврдити. Нредседник бирачког одбора, Мијаило М. Богићевић с. р. Присуствовао члан Управо, Вл. Миленковић с. р. Ч л а н о в и : Јован Антонијевић с. р. Мих. П. Живадиновић с. р. Арон Костић с. р. Илија Половина с. р. Гласање је трајало и текло целог дана по закону и уредно с прекидом у подне од од 12—2 сата. Према азбучном списку имало је права гласа на овоме збору свега 2000 гласача, а од овога броја дошло и гласало свега 212' гласача. У пет часова по подне престало је пуштање гласача на биралиште и иримљен је глас од свију гласача, што су ее у то време на биралишту затекли. Од примљених гласова добили су ито: За оЈПорнике: Г. г. Стојан Новаковић, државни саветник 212, Димитрије Стојановић, директор железница 212, Андра Николић, држ. саветник у пензији 210, Љуба Каљевић, министар у иензији 212, Живан Живановић, држ. саветник у пензији 211, Димитрије Тирковић, трговац 211, Димитрије Крсмановић, трговац 212, Гргур Ми-

Године пак 1580. неки потурчењак МигииИ наведе босанскдг пашу, да огледа, не би ли могао завладати Сењем. Али то би узалуд, јер га сењани храбро одбише. Ускоци се сада тим жешће сташе светити турским иутницима на мору. Тако су г. 1581. заузели на мору неки велики брод, у коме је било Турака, Јевреја и Дубровчана, па све предаду заповеднику Сењском Балтазару Ламбергеру. А 1583. г. покушаше Ускоци да освоје Клис. Али им се нлан открије, и до 80 породица, које су биле иристале на заверу, морадоше се селити на Ријеку. Већ из ово неколико примера види се, како Сењски Ускоци врше свој нозив, и како сз љуто свете Турцима. За толику њихову срчаност и храброссг, имају Ускоци захвалити, коликн својој будној евести политичкој, толико и ставним својим вођама и капетанима, који их евојим паметним вођством, знадоше )'век упутити само онамо, куда је требала запламтити љута освета сриска. Као иајчувенији ускочки во1>а овог доба, био је војвода Ђуро ДаничиК , Који је г Гурцима толики страх улио, да су о њему почели причати читаве бајке, као о Скендербегу. „Гијеч му је била света, а слава тако велика, да је цар њему и његовим главним номоћницима дао властеоство. Родом из Босне, он се још као младић доселио у Сењ, ишао јеучете сУскоЦима

ловановић, проф. Бел. Школе 211, Таса Банковић, управник Задруге 212, Алекса Јовановић, члан касац. суда 212, Димитрије Милојевић трговац 212, Душан Димитријевић, секретар касације 211, Стеван Јосифовић трговац 212, Др. Никода Николић, лекар 212, Срета Стојковић, начелник мин. просвете 212, Тихомир Марковић адвокат 211. Тура Пантелић пуковник у иензији 211, Манојло Клидис, трговац 212, Љуба Ковачевић, ироф. Бел. Школе 212, Алекса Борисарљевић. проф. Вел. Школе 212, Милан Мостић, адвокат 211, Стеван Д. Поповић, нредседник пор. управе 211, Мијаило Јовичић, винар 212, Милан Милашиновић, инспект. мин. грађев. 212, Никола Стевановић, чиновник у пензији 212, Захарија К. Поповић, јувелир 212, Милан Маринковић, трговац 212, Јаков Алкалај, трговац 212, Мијајло Мијајловић, трговап 212, Софроније Јовановић, лимар 212, Димистрије Христић, адвокат 211, Љуба Марковић, инжињер 211. 8а одборничке заемнше: Г. г. Ђока Николајевић-Хаџи, трговац 212, Миленко Марковић, чинов. мин просвете 211, Васа Николић, дрварски трговац 212, Светолик ГГоповић, чинов мин. граћевина 212, Петар Б. Арамбашић, трговац 211, Никола Д. Кики, трговац 211, Живко Кузмановић, трговац 211, Јован Ристић баруџија 212, Тодор Ђурић. трговац 212, Др. Милутин Поновић, лекар 211, Милан Белчевић, опанчар 212, Стеван Јорговић, фабричар 212, Светозар Стефановић, кафеџија 212, Евгенпје Чоловић, трговац 212, Горчаков Миловановић, воскар 21 2. Сем овога добили еу по 1 глас још и ова лица: за одборнике: Жовојин П. Симић професор, Мијајло Павловић трговац, Милован Р. Маринковић професор, Јосиф Пецић нензионар. За одборничког заменика Др. Јован Данић лекар. Пошго су према овоме упоређењу гласова, првих 48 лица добила савршену већину гласова, то бирачки одбор на ос,нову члана 21. тачке 8 и 13. закона о

на Турке, и у Сењу се и оженио. Имао је три сина и једну кћер. Када га УскоЦи изберу себи за војводу, и када 1'а у томе потврди цар Фердинандо, никад Турцима није дао мира, особито у Неретви, куда су ироходили богати каравани из Босае".(') Не знамо кад је Даничић изабран за војводу, али знамо да је око г. 1580. већ био у тоад звању. Јер писац оне дијалошке историје Ускока лично се познавао са многим риђенијим Ускоцима, а особито са војводом Даничићем. На једном меету у том спису помиње како је његова, породица још из раније тргопала са Ускоцима и давала им на веру по 6 д9 10 хшвада дуката. А г. 1580. он сам носио им је у Сењ 2 400 скудија као годишњу помоћ папину. Ускоци су га леио угостили, а на поласку испратио га је са својима војвода г Буро Даничић. Јуначка четовања Сењских Ускока са Турцима наш народ је оиевао у више песама, а Ђ. Даничића овако оиисује у једиој песми: „Мој Алиле, мој броте рођени! „Око ти је седам Даничића; „А наиријед јунак на зеленку. „Смеђих, брате, до рамена брка, „Панули му брци по пушкама, „Оно тн је Д-тпчиКу Ђуро\

( Ј ) Гласник срн. уч. др. I љ. XXVIII. стр. 444.