Beogradske opštinske novine
Год. ХШ.
- 104 —
Број 26.
Дин. пр. 239., Један помоћник ложач за мех. радионицу .... 960Г. Особље за одржавмм 240 , Један надзорник мреже водовода и монтер .... 2160*241., Два помоћника .... 1800*242., На набавку кола и коња за водовод и одржавање изтих 2000*—
Ј/отребе з* ексалот&цију и од\)Ж*ње водоводи. Дин. пр' На гориво за све радионице на Белим Бодама и у вароши 50000"На маз мишински за сву машинерију 3000'На допуну машинерије и апарата 5000*На набавку алата . . . 1000 На одржање маншн. апарата 8000'На одржање машин. зграда 1000*На набавку и одржање намештаја за воду .... 2000*На одржање водов. мреже 7000На осветлење зграда и радионица ' 2000*На канцеларијски материјал 1000'На стан за управу водовода 2400'Па ванредне и непредвиђене трошкове 4000*Напомене: Одбор препоручује суду и управи водовода, да се штеди гориво, да се гледа да се српски угзљ троши и да се при свима набавкама уведе контрола. Иогато је заступник председника подлео одбору акта о погодбама под којимаје узет у службу главни књиговођа и благајннк водовода одбор је после поименичног гласања са 10 против 4 (3 нису гласали) решио, да позиција расхода под Бр. 228 износп три хиљаде и шест стотина динара.
л
243.,
244., 245 , 246., 247., 248., 249., 250., 251., 252., 153., 254.,
Д«ш. пр. Свега расхода на водовод и механичну радионицу . . . 127460* 255., Кад се овај расход одбије од прихода остаје вишак 107540*235000*— Који се вишак има као чист приход употребити на плаћање интереса и отплате на капитал утрошен за спајање домова са новим београдским водоводом. Ш. Буџет прихода и расхода општинске трошарине за 1895 год. Приходи. I. Трошарина. Дмн. пр. 180, Од бруто прихода трошаринских 940000II. Лежарина 181, Лежарина од бруто прихода 10000*Свега прихода трошаринских за 1895. год 950000Расходи: I. Уарава. 256, Управник ...... 6000*А. Уи\)&вно особље. 257, Главни контролор и благајник 3800*258, Књиговођа и статистичар . 2600'259, Рачуноиспитач 2200* 260, Писар 1500В. Особље ма станицама и за контролу Дин. пр. 261, Седам старешина станице по 2000 динара 14()00* 262, Седам контролора II. класе по 1600 динара 11200*263, Један контролор I. класе . 2000"264, Један магационар, . . . 1500*265, Два надФинанса .... 3600*266, Петнаест финанса, старешина на станицама по 1000 динара 15000*—
Д -1Н. Ир. 267, Четрдесет седам позорника по 850 динара 39950*268, Четнри коњаника по 1500 динара 6000* II. Потребе. 269, На одело . . . ; I . 3000*270, На огрев 3500*271, На осветлење (електрично . 3000 272, На штампу .*.... 5000*273, На канцелариски материјал и ситне трошкове * . . 2000*274, На храну коња .... 800*275, На оправку кола, прибора и ков коња 600* 276, На оправке идоправкезграда 3000*277, На кирије ...... 1500*278, На награду царинским чиновницима 2 °|о . . . . 5000*279, На намештај ..... 1500'Свега расхода на управу трошарине и њене потребе . . .122450280, Кад се овај расход одбије од прихода, остаје вишак у 827550—
свсга 950000Који се вишак имакао чист приход да унесе у општинску касу и употреби на законом одређене цељи. IV, Буџет прихода и расхода касе новога гробља за 1895. год. Приход I. Гробнице и гробови. Двн пр 182., Од зиданих гробн. великих и малих 25000*183., Од великих гробова . . . 2000' 187., „ малих „ . . . . 1500*П. 7аксе гробљшске. 185., Од таксе за чуварину и одржање чистоће 3000*186., Од таксе за отварање гробнице и преноса мртваца . 300*—
СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ ск нидаи сеобш I тгаш од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СГиСИЋ. А"адемијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданскам наградом оашт.
Мото: — „Пора нам перестаг бит умними чужим умом и сдавними чужоју славоју". Карамзин. -•ЗФ-—
(НАСТАВАК) И при сваком тзком уговору Турци су размицали своје гравице далеко на ва□ад. Па тако и при вашварском од 1664. год., ма да су од Цареваца побеђени бихи код мавастира св. Готхарда на Рабу. Први пут при миру Карловачком узмичу Турци испред сва четири савезника. Рус доби Азов, Пољак Каменицу, Мљетачка реиублива, која је на скоро пристала иа мир, иолу
острво Мореју и Далмацију, а цар простране земље угарске и ердељске. И да је закључење мира утврдило стварно стање, испољава се од стране Турске признање, да је скрхана плаховита снага — снага ОФанзивна, основана на корану — којом је ова азијска сила продрла дубоко у западну Евроиу. Због тога је и мир у Карловцнма у исто време доказ почелог опадања турске моћи.^ 1 ) Погранична линија у Срему ишлла је од Сланкамена право на село Марадик и отуд на Риму село и отуд на Лаћарак село и отуд на Рак село и до Брода украј Саве реке; и те белеге беху назване Морцели нове анте илити Марцелинова линија. Горњи Срем паити крај на десно од те линије држао је Немац, а даљи илити крај на лево од те линије према Сави и Земуну држао 1 *е Турчин све до рата варадинског (1716).( 2 ) Млечнћима припада сва Далмација све до језика, који се завршавао на граници Ду броввика и Турске, као и сва просторија са седам градова између Крке и Неретве све до нланива, које Босну и Херцеговину
[1| К 1 о о р О: Баз Јаћг 1683. е1с- 8. 524. Руварац И: С>ари Сланкамен, стр. 46.
деле од ДалмациЈе. Са Дубровникои поделила је ирииорје од Котора до уласка Кастел-Ново.(') У главном преставили смо — и ако у бледии цртама — устанак српски за време овог више годишњег ратовања. У њеиу видиио, како српски иарод, саио да се осло боди Турака, пристаје то уз Ђесаровце, то уз Млечане, борећи се очајнички против вековних непријатеље својих. Истина, код њега налазимо још живу успонену ва стару величину и јаку чежњу за што већом слободом, као и силну оданост вери прадедовској; али његове поглавице, лаковерно и без довољно обазривости, упадају у замке силних овог света и воде у бој наш народ, где он лије потоцима крви, Поиислићете за своју слободу и незавасност. — Не! Са болои у души морамо, да констатујемо Факат, да Срби после пропасти своје на Косову непрекидно воде борбу с непријатељима својим, али и из тешко задобивших победа они вуку за се, и то из туђе руке, врло слабу пли"готово никакву корист. Тако
N а га ш е г у: Ј. Сезсћ. <1. овт. Кешћез, В. III. $ 925