Beogradske opštinske novine

" -V*-' ' - --

Год. ХШ.

— 149 -

Б рој 34.

Одобрава се одређена оса у продуженој Младеновој улици, што се има пре' ма регулационом нлану просећи, према предлогу комисије с тим да се изиште одобрење министарства грађевина пошто се овом осом у неколико мења регулациони план. XVIII. По прочитању извештаја комисијског ГБр. 315, — одбор је одобрио: XX. Одређену осу у Поштанској улици и њеном продужењу од улице два бела голуба до хилендарске. XIX Председник износи на решење молбу Лепо саве Обрадовићке удове АБр. 3153 (ГБр. 826) да се нродужи лросецање нове улице од палн. лулске пијаце до два бела голуба одбор је одлучио: Да се решавање по,овом предмету одложи до прве седнице за овом. XX Председник нзвештава одбор да је инжињерско удружењз донело резолуцију, којом се критикује рад суда оиштинског и одборског повереништва односно раснисивања стечаја за грађење канализацијо кеја и антрнота ; да је та резолуцнја спроведена актом удружења у коме се такође напада овај рад општине ; да је председник општине написао извешгај, којим се одбија од општинског суда и одборског повереништва неправедан напад и подметање рђаве намере по овом нослу. По прочитању те резолуције и спроводног Цга инжињерског удружења као и нзвештаја нредседника одбор је решио:

општински иослови

Да се преко ове резолуције и спровод ног акта инжињерског удружења пређе с презрењем на дневни ред. одобривши у свему извештај председника општине. Да се ово решење заједно са извештајем иредседника достави инжињерском удружењу као одговор на његову резолуци ју и спроводни акт и да се све троје штампа у општинским новинама.

На нападе Трговинског Гласника ка општинску Управу. У листу Трговинском гласнику, броју 170 од 6. Августа 1895године, штампан је уводни чланак под насловом: „Реализовање зајма и извршење великих радова општине београдске", у коме се чланку критикује рад општине београдске око закључења зајма и извршења радова општинских а нарочито се крити кује расписани стечај по овим пословима. Критикујући рад суда и одбора писац тога чланка вређао је лакомислено и суд и одбор наводећи да данашња Управа општинска прилази поменутим радовима из личног ћара и на ш т е т у општине и тврдио је да ће зајам бити зеленашки, да ће услови бити штетни и да ће се новац и ако се добије потрошити на „куле" и на „муле" а не на радове; да ће усред посла нестати новца и онда ће се правити нов зајам и најпосле да ће наступити „аранжман." Даље писац тога чланка прича како су Председништво и неки чланови повереништва одборског стој али у дослуку са неким Пијеро-том и да је председник истом Пијероту дао чак и парченце артије, којом му се осигурава зајам и израда. Ради умирења грађанства, које би оваквим неоснованим и у злобној намери писаним чланцима, могло поверовати, овлашћени смо да изјавимо: Да општина београдска и њени органи који на томе послу раде, ннкада и ни у којој прилици нису давали ни усмена обећања, којима би се осигуравало финансира ње зајма и израда општинских радова ма коме од лица,која су се за радове пријав љивала а најмање још какво парченце ар тије, како то писац поменутог чланка тврди, да је прелседник некоме Пијероту издао.

него и са свима онима, који су ради прибирања података, набављања планова и других обавештења долазили у Београд и ту се бавили Оно је њима све нодатке давало и трудило се је да се од њих у стварима у којима му је обавештења требало, пгго боље и потпуније обавести и само. То, што је Председннштва чинило, могао је чинити и сваки члан одборског иовереништва и опет остати частан човек, и служити савесно општинским интересима. Међутим баш да су и Председншитво и одборско повереништво иродавали оиштинске интересе ради свога личнога ћара, као што то писац чланка тврди, шта би то могло вредити за конкуренте, кад цео тај рад мора, па хтео то суд и повереништпо или не хтео, изаћи пред општински одбор. Одбор ће имати да цени цео тај рад и да пресуди, који је понуђач најбољи и коме ће се посао имати поверити, а у одбору ће се наћи ваљда бар један човек, који љуби интересе општпнске онолико колико и писац поменутог чланка и који ће имати куражи да свој протест уложи и протпв самог одбора, ако бн се и он за несавесним председништвом и повереништвом повео. А ту је и надзорна власт, која ваљда не ће допустити да се интереси оиштннски проигравају. У осталом за сада је прерано и па косно о ствари зло говорити, за коју се незна да ће је и бити. Још се не зна, да ли ће се конкуренти на стечају и јавити, још се не зна ни шта ће они нудити, како у погледу зајма тако исто у погледу радова, још се не зна какве ће мере одбор предузети па да позајмљен новац не оде на „куле" „муле." 0 том се може говорити тек после 11. Септембра. Сви они, ко.ји сада тако злобно устају против тога рада, доказују само двоје: прво, да им је главна

Председннштво је стојало у врло честим односима не само са поменутим Пијеротом,

Улгута, стаже веет да је закључен иожа-1 седа Трнавца, од Трнавца одвајала ее је

ревнчки мир, и неаријатељстка ее прекину. Шиленберг се врати иахраг. У овои рктов»њу број Црногораца износио је ва .5000 људи.^ 1 )

гр«ница од Тимока, шгњући се на вмсове на левој страеи Тимока, нрено хајдупке □лаиане, и мабијала је на Шупељак. (сад ЈавЈшовац), остаиљ&јућл Турској Ражањ. Од Ј .вановца ишла је довекле граница Јо Годиве 1718. Турци ее нокажу склони ј вановаћком реком, на је избијала на сас-

тав обе н&га« Мораве, ш одавде даље ишла заиадном Моравом (Моравицом) до Чачка, оотављајући Чачак Немцима. Из Чачка д»ље ударала је гранкцн на планиае на десној обали Дрине изнад Сокола, оствв љајући соко Турцима, па је се за тим

ва«мир, и, не иосредовањз Езглаеке и Холандије, етночве се преговарање у Пожа,рквцгЈ. Преговора отночву на основица И81 ро88п1еп1;е8, и сврши се 2. јула, кад би потиисан иож&г>ев&чш мир, мођу Аустри јом, Млец&ма и Турском, Пожаревачки мвр за Аустрију најславнији и најкорнсинји 1 сиуштала ва Дрину иснод Љешнице. л ) који је она икада са Портом закључила.( 2 ) По овоме миру Ћесаревци добију не само Ванат, већ и део Србије. Влаш ке и Восне. У Србаји гравкца је ишла ол утока Тимока у Дунав, па Тимрком до

тежња, да тај рад пошто по то спрече; друго, да људе који на томе раде чак и клев е тају, само да би у првој тежњи успели а можда још н да би своја лична осећања задовољили, За прво, нека они дају рачуна својим читаоцима, за друго ће им се дати прилика да код суда докажу истинитост својих навода.

(наставиће се)

'1[Милаковић Д. Ист. Цр. Горе, II, стр. 110—111 'Библ. за народ, бр. 171* Н а т т е г увима да је се опсада продужавала и послеу иотписааог мира. и да су Турци, користеки се пропашћлађа млетачких због буре, напали Млечиће и великупљач (1) Годишљица Н. Чупића, кљ. VIII. стр. 249. — II аку задобим, ио да су је морали вратити ЧЗезсћ. (Јез озт т т е г IV. стр 165. — Бг, Ј. Н. 8 е ћ 1 е 8 к е г ова

јке1вћв8, iv, 168.ј

ко опиеује ту граничну линију; „ .... (1апп епИапд (Иевеа

К Натег V. Ј. Оеасћ а. оат КеЈсћез, В. IV 8. 106 1 ЈЦгопоа (Дунавом) 1)1а гит ТЈтокј зоЛаии (Лсаеи ате-ЈаЉп

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Г. X. Ј. Лангер, уцранник краљ. ру мунског циркуса „Цезар Сидоли", који ће кроз који дан приспети, положио је 500 дин. општини београдској за сиротињу београдску, на чему му овим општина јавно захваљује. Од суда општине београдске 12 Августа 1895 год.