Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

- 198 -

Број 44.

XIX По прочитању протокола треће лицитације АБр. 6217, држане за давање под закуи општпнске њиве до Убанлпћа впнограда, на којој није било лпцитаната и по прочитању понуде КаранФила Трајковића, баштована АБр. 6216, за овај закуп, — одбор је решио : да се општинска њива до Убанлића вииограда устуии иод шестогодишњи закуп КаранФИлу Трајковићу овд. баштовану по седамдесет динара годишње с тим, да на истом земљишту може подићи кућицу ради нувања усева. Но нстеку закупа закупац ће бити дужан да кућицу ову сруши без 1 какве накнаде од општнне. XX По прочитању протокола лнцнтације АБр. 6214. држане за сечење дрва, извештаја судског АБр.5955, по коме се дрва не могу сећи у режијн општннској н накнадне нонуде Андреје Чупића овд. АБр. 6213, одбор је решио: да се сечење дрва за гориво уступи Андреји Чуппћу по прописаним погодбама а за цену од два динара и осамдесет и пет пира од метарског хвата. XXI Председнпк износн одбору на решење молбу Бел. Антпћа, новбизабраног управника грађевинског оделења којом тражн, да општина, закључн са њиме уговор о његовом службовању у општпнп, подносећн ујелно п нацрт уговора. По прочптању те молбе АБр. 6354, одбор је одлучпо: да г. г. Љуб. Марковић, М. Милашиновић, Јевта СтеФановић, Ант. Пеливановнћ, Драг. Стаменковић, Стев. П. Поповпћ и Михајло Михајловпћ одборници као одборски повереници прегледају поднети нацрт уговора и поднесу своје мнење одбору на решење. XXII Председннк извештава одбор, да је сходно решењу одборском од. 6. Септ. 1895. год. АБр. 5445, нонова расппсан стечај за кућу за смештај канцеларнје кварта варошког: да је услед тога доџбе даје сама Марија Терезпја. називајући Србе „ заслужним народом (уегсИеи1еп КаИои)", п напомиње „ како је овај народ ваљап и храбар (ује сИебе Ма1Јоп дуаскег ћгат 181)/' А Вертенштајн , не могућн довољно да нахвали верну службу Срба коју су учинили у она зла времена, за спас аустријске монархије, велИ, како су Срби у самом почетку рата пре ОДЛуке мађарске дијете не само очистили земљу више р. Енса, веЛ су огроман део баварских земаља заузели, те тим о туђем трошку издржавали војску}) Кад је Марпја Терезија, ступивши на престо Хабсбуршки, била у великој опасности, од спољних непријатеља, она апелова на Мађаре у чувеној скупштинн од 1741. за потпору. Мађарп се до душе одазову том апелу, али видећн незгодан положај младе владарке, они се користе овом згодном приликом да за себе израде

Ј ) Зсћичскег II. Ј. А*: РоШ;. безећ. (3. 8егђеп 111 ТЈп§. 8. 8. — С: С. ПишчевиК, као очевидац, у евом извештају велп да је М. Терезија „јавно објавила свим Србима своје благоволење и благодарноет 8а њихову свакидашљ}- верчу службу, е којом је Њ. В. било свагда задовољно." (Известије о похожденим Симеона Степановића, Пишчевића 1731-1785. стр. 71).

још неколнко сопственика понудпло своје куће, које су све од комисије прегледане и оцењене. По прочитању пзвештаја те комисије АБр. 6100 и извештаја економног одељења АБр. 6134, "одбор је решао: да се за смештај канцеларија кварта варошког узме под кирију за пет година кућа Живка А. Радивојевића чиновника железничке дирекције која је кућа у Вук Караџпћа улицп по прописаним погодбама, с тим, да соиственик буде дужан сам о своме трошку учинити оправке и преправке које буду кварту потребне. Да се о овоме уговор закључи. XXIII Председник општпне пзвештава обор, да је још у прошлој годинн одбор одобрпо кредит од 18.525 дин. (решење од 9. Авг. 1894. АБр. 5129) за откопавање п насппање Немањпне улпце од Душанове до кеја: да се је у току тога рада појавила потреба да се и попречне улице Солунека п банатска одмах наепу, те да се тај део варошп осигура од поплаве; да је градска команда затражнла, да се н језеро у граду наепе, како бп се спречпло продирање воде у доњи град, што је н учињено; да еу овп накнадни послови уступљени нстом предузнмачу и по пстој цени, којн је по држаној и одобреној липитацпји иримио насипање и откопавање Немањине улице: да сви ти пословп заједно са опима у Немањиној улици коштају свега 21.328'87 дин; Па како је већ раније одобрен креднт од 18;525 дин. то би требало да се накнадно одобрп за исплату тпх радова још 2.803 87 дин. По саслушању овога и по прочптању обрачуна н реФврата грађевинског оделења, ГБр. 1632 одбор је решио: накнадно одобреном кредиту од 18525 днн. за откопавање н насппање Немањине улице, одобреном решењем одборскнм од 9. Авг. 1894. год. АБр. 5129, одобрава се још две хиљаде осам стотина три динара и осамдесет седам пара на терет партије буџетом одређене за уређење дечијег парка на доњем калимегдану, пошто је земља за насипање са тог места одкошто веће користи, па и успеју, да се укине Војннчка граница у Срему, Славонији, као н комитати: Коч. Бодјог, Чонград, Арад и Заранд у Тиско-Моришкој в. граници, и да се иридруже (Ке-ГнсогрогаИа) Мађарској под грађанском управом. Одмах би наименована и комиспја, која ће то да изврши. То забрнну Србе, јер тим новим уређењем иадају иод страшну јурисдикцију комнтата и у руке силних магната.(') Поред овога Србе задесн и друга недаћа. Наша браћа Хрвати, као ревњиви римокатолици подигну на том истом сабору тужбе како је у „троједној краљевини" од

(') 8с111ч1скег Н. Ј. Лг: РоШ. Оезсћ. <3. 8 егћеп 1и 1Јп§. 8. 79 — 78. Ова се одлука због ратних година, привела у живот тек 1746' г. — О. С. ПишчевиА као очевидац прича о томе како је тада (1746), ради уређења Во.јничке границе на Сави поред Турске, распушТена српска војска, из предела где је укинута Војиа граница, а позвани сви оии, који и даље желе остати у војсци да се преселе у ново одређену В. границу, из тих су становника — Срба ј састављени „регул1арни полки", остављајући им три годиие I рока ради уређеља имовинских односа. А остали су морали потпасти под „камароју .(НоЉапгеЈеЈ) Венгерскоју" но, в. народе ароизашло било велики метеж" због укинућа народне во.јске, и прелаека у поданство мађареко, као и пре! селења и разорења својих домова, сматрајућп то 8а велику беду и нарушен.е својих привилегија; но како се то уређење није могло променити, то је и оетало на томе. | (Ивв. о похожд. С. С. Пишчевића, стр. 71 — ^ј.

иавана, иа да се тим обема сумама исплате трошкови око насипања Немањине улице, попречних Солунске и Банатске и језера у доњем граду. XXIV Председнпк износи одбору на решење акт Управе државних монопола АБр. 4969. којим тражн од општпне да јој ус-тупи ошнтинско земљиште на обалн савској до петролеумског резервоара кнеза Гагарина, да на истом иодигие резервоар за петролеум и зграде службене, потребне за експлоатацпју монопола на петролеум. По прочитању тога акта и извештаја грађевинског одељења ГБр. 1435. одбор је решио, уступа се Управи државних моноиола на уживање за десет година од данас дванајестог октобра 1895. године, општинско земљиште поред Саве, до земљишга општинског, на коме је подигнут петролеумски резервоар кнеза Гагарина, с тим да управа државних монопола може на томе земљпшту подићи потребне зграде а да то земљиште и даље остане својина општине београдске. — Земљиште ово износи три хиљаде шест стотина четрдесет девет квадратни метара и седам кв. еантпметара. XXV Председник нзвештава одбор, да ностоји одборско повереништво, које има дужност да проучава ионуде за зајам н велике општииске радове; да је пз тог иовереништва иступило неколико чланова, ношто сј г пр»есталп бити чланови одбора општинског, па позива одбор, да ово поверепиштво попуни новим члановима. По саслушању овога одбор је рошпо: Да повереништно за проучавање поиуда за зајам и велике радове општинске састављају председник општине и ова господа одборници: Тих. Ј. Марковић, Дим. Милојевић, Милан Миланшновић, Љуб. Марковпћ, Мих. Павловић, Драгутин Величковић, ЈеФта СтеФаиовић, Ант. Пеливановић, Давид Були, Настас Антоновић и Иван Козлић-

„старовераца" (иравославних) загрожена њихова вера и мољаху М. Терезију да укине „шизматичко владичанство" и да владици у Свињици (8>ук1ш1;2а) одузме власт над унијатима; као и да „ишзматичком" митрополиту забрани у Далмацији, Хрватској и Славонији и околним пределима да врши црквену власт. Па најзад заишту да привилегије „рацког народа" не важе у погледу одредаба према р.-католичкој вери. У томе успеју, толико, да православни не могу нмати имања у „троједној" краљевини. Ове мере од стране Мађара и Хрвата, јако забрину Србе, и митрополит А. Јовановић—Шакабент, наста живо да се признаду српске привилегије. Како су се већ у то време показали стварни уепеси српских заслуга у раније поменутом ратовању, то да не би код „гат8сћеи Уо1ке" изазвала само нова неповерења, М. Терезија 13. апр. 1743. г. потврди понова последњи пут српске привилегије, признајући том приликом како се српски народ „храбро п смело бори (1:ар1ег ипД еп18сћ1о88еп катр!е), са нашом војском против иепријатеља наших и наше државе." Сад Срби затраже народни конгрес,