Beogradske opštinske novine

Број 44.

— 199 -

Год. XIII

Овом повереништву биће дужност иста, која је била и пређашњем повереништву ирема решењу одборском од 26. августа 1894. год.

С Т Е Ч А Ј Одбор општпне београдске у седниди својој од 19. октобра 1895. године решио је, да се у општини београдској установи подожај реФерента одбора. Ради нопуњења овог места расписује се стечај. Дужност овог одборског реФерента је, да се 7 као ше® управног одељења и администрације општинске, ћосвети преуређењу општииске администрације, и да са комисијом, која ће се из одбора одредити, спреми преустројство у што краћем року, како би се по том исто увело, те да општинска администрација добије своју уредбу а све поједине гране њезине своја нравила и нрописе, те да радови општинске управе и свега особља буду регулисани. Годишња плата овом реФеренту биће 6000 динара. Са изабраним закључиће се уговор о службовању на 3 године. Лица, која желе ово место заузети, нека се изволе обратити суду општинском ппсменом молбом најдаље до 10. новембра 1895. године закључно. Молби треба приложити и писмена, која бп засведочавала способност и спрему молиоца. Од суда општине београдске, 24. октобра 1895. године АБр. 6531.

КОЛО ЈАХАЧА КНЕЗ МИХАИЛО Добротвори Кола Јахача за округ Ваљевски. Познати пријатељи народне привреде и витеЈнтва госнода Сава Никодић и Светозар К. Поповић, ваљевски трговци и саиитетски мајор реФерент дивизиски господип Је®та Ристић извода се на њему објаве утврђене привилегије што им и дозволе. На конгресу крајем Фебр. 1744. г. митрополит се зр-куне свечано, и буде признат за главу српског варода (сарп!; ШИв 0П18) па се као такав поче и понашати, управљајући не само црквеним већ и световним стварима свога народа. На томе сабору Срби уираве у 17. тачака, нове захтеве на двор. Из тих захтева види се, да Срби теже, да оснују особито политичко тело — државу у држави; јер Срби знајући за важност и значај своје војничке снаге, под вођетвом „једног лукавог и властољубивог човека, као што беше патријарх Ар. Јовановић—Шакабента," настану да створе ђеби један. законски положај — путем признања (ХпагИспНгип^) својих привилегија од стране мађарске дијете — који би штитила стална (перманентна) народна депутација и једно изванредно највише дворско звање. Из овога Швикер види, да Срби хоће да установе црквену државу , којој би патријарх био прави господар. Па ношен патриотским оеећајима боји се и од помисли, да ће се то остварити, пита се: зар установљење

леди су уписати се за чланове добротворе „Кола Јахача Кнез Михаило" за округ Ваљевски. Нека им је слава на таквом поступку. Таквих родољуба треба отаџбина нанга по највише. Хиљадили се да Бог да. Из поноситог Ваљева и његовог дичног округа очекујемо још доста таквих радосних гласова. Лесковчани и привреда. Из Лесковца нам пишу: „Још од пролетос, живо се амо код нас како у вароши тако и у срезу претресају питања: о свакогодишњем приређивању изложба коња п о стварању Кола Јахача. Мало по мало растнјаше то одушевљење, док се оно најзад не претворп и у дело. Наши Лесковчани наумише прво да створе овде тедан сталан центар за унапређивање коњарства, те решише да подигву сталпо обласно станиште, у коме ће становати у први мах 50 а догшије 100 пастува. Општина лесковачка већ је на тај циљ уступила десет хектара свога најбољег земљишта а срез подиже о свом трошку све зграде за станишта, које ће изнети суму до 120.000 динара." „Ово станиште бпће дакле у средини своје области и то баш онде где нма највише одгајивача коња. Добијањем пак тога станишта имаће ти одглјивачи вазда при руци стручне људе који ће их у одгајивању ноучавати. „То станиште биће од већих привредних завода у новоослобођеном крају." „Живели свесни стаповници среза лесковачког и вароши Лесковца. Њихову увиђавност и пожртвовање номињаће Српство увек с иајтоплијом захвалпошћу."

0 Б Ј А В А Дешава се, да многп продавци кућа и зграда у овдаш. вароиш остају дужнп пзвесну суму новаца управи водовода за утрошену а неплаћену воду у истим зградама, без да о томе известе купце тога имања, који после има непрнлике са управом водовода. Да се ово неби више дешавало, даје се на знање овдаш. грађанству, да сваки купац пмања у овој вароши, предходно тражи од продавца истог имања књижицу о плаћеиој води, пначе ће купац имања оваке српске црквене државе у земљама угарске круне, не би био први корак к савршеној деоби ове државе? И сад настаје интересна борба Мађара, против великих заслуга српских за дом Хабсбуршки. У даље описпвање те борбе ми се не можемо упуштати. Дворско ратно веће, коме најбоље беше позната храбра мишица српска, гледало је да војничку снагу српску одржи иеокрњену, те уједно помагаше српске захтеве. И М. Терезија, управљајући се према приликама, одлучи се да „многозаслужном народу (српском) чврсто одржи и за свете призна његове привилегије, које су њима дали њенп предци", не пропуштајући да их као католичкиња „сажаљева" што су „врло лукави" и што „све више и више траже." А да би Србе задовољила, установи дворску комисију за српске ствари. Но све су то биле нолумере, које не задовољише Србе. Ову комисију крајем јула 1747. г. претвори у дворску депутацију, а стара борба међу депутацијом и мађарском дворском канцеларијом, због српских ствари и даље се продужи. У сред те борбе г. 1748. 18. јан. умре А. Јовановић—Шакабента, енер-

бити дужан неплаћену воду платити, која је у тим зградама утрошена. Из суда општине вароши Београда 25|8—1895 год.

ОПШТИНСНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ По наредби суда општине града Београда, економно одељење држаће лицитације ниже следећих дана: I. На дан 27. Октобра од 2—5 сати по подне, за давање под закуп права наплате таксе за вађење леда са реке Саве и Дунава. Кауција се полаже 600 динара. II. На дан 28. Октобра од 2—5 сатп по подне, за набавку 90.000 кгр. јечма и зоби. Кауцпја се полаже 10 °ј 0 од излицитиране цене. III. На дан 30. Октобра од 2—5 сати по подне, за давање под закуп цубока, кога општина на основу правила о клању стоке добива. Кауција се полаже 3000 дин. IV. На дан 31. Октобра од 2—5 сати по подне, за издавање под закуп плаца у жељезничкој улици. Кауција се полаже 50 дин. V. На дан 1. Новембра од 2—5 сати по подне за давање под закуп леденица општинских,којепостоје на Дунаву до имања Николе Кики и Јанка Баше. За све ово услови и остале погодбе могу се видети сваког радног дана у канцеларији економног одељења. Позивају се лицитанти да означених дана до1 )У и лицитирају. • АБр 6085, 6254, 6255, 6256 и 6293. — Од суда општине града београда 13. Октобра 1895. године у Београду.

гично се заузимајућн за права свога народа. Шакабенту замени Павле Ненадовић .— да не помињемо Исаи.ју Антоновића, који умре одмах после нзбора — кога маћарска двор. кацнеларија признаде тек 14. априла 1750. год. Ма да је Марија Терезија, као што смо видели, обећала да ће привилегије срнског народа држати чврсто и свето, ипак је то остало самб шупље обећање и ништа више, кога се она придржавала само донде, док је била притешњена нападима спољних непријатеља, и док јој је преко потребна била храбра мишица српска. Приликом избора новог патријарха М. Терезија је — и не обзирући се на привилегије — преко својих комесара изјављивала, да се потврђење избраног иатријарха има сматрати „као царска милост, а она као једина надлежна правна власт (ЈпгшП сНопво-елуаИ)." (Наставнће се)