Beogradske opštinske novine

Број 51.

- 226 -

Год. XIII

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНА СЕДНИЦА 30. Новембра 1895. год. Предс-едавао иредседнвк г. Михаило М. Богићевић; присуствзвао члан суда г. Мвх. П. Живадиновић, од одборника били: г. г. Др. Војислав М. Суботић, Дамњан Стојковић, Ђорђе Димитријевић, Влад. М. Ђорђевић, Сава Петровић, Спасоје Илић, Јанаћ Константиновић, Сергије Станковић, Д. С. Милутинавић, Н. Антоновић, Љуб. Марковић, Светозар н. Шгабић, Јарослав Безуха, Коста Петровић, Стеван П. Поповић, Дим Гавриловић, М. Штрбић, С. 'Б. Јорговић. I Прочитан је записник одборскпх одлука седнице држане '23. Новембра 1895. год. и у одлуци КБр. 083 учиљена је допуна: да се после речи: ,,па ни о избору реФерента" дода: „јер одбор налази, да то звање реФерента и не треба." II По прочптању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 7152, 7217, 7202, 7200, 7121, којпма се траже уверења о владању и имовном стању нзвесних лица, одбор јеизјавио, да су му неиознати: Душан Поповић таљигаш, Милан Петровић овд., Радован Јоваиовнћ џамбас, Мита Младеновић каФеџија, Лаза Илић наднииар, Глиша Кости]1 шпекулант; да је Вујнца Обрадиновић бакалин и његова жена Видосава, доброг владања и доброг имовног стања. III По прочитању молбе Ра®аила Финца овд. адвоката СБр. 18919, одбор је изјавио мишљење. да се молиоцу може дати уверење о породичном односу Кларе Хајм, бив. овд. IV Сходно решењу одборском од 2. октобра 1895. год. АБр. 6287, председнпк подносп одбору на поједпначни претрес правпла за поједпне фондове општпнске. По ионовном прочптању нзвештаја повереништва о установљењу ових Фондова, одбор је прпстунио појединачном претресу правпла за

фонд болнички, н по претресу сваког члана по особ, одбор је решио, да се правила за фоид болнички приме према предлогу повереништва са овим изменама и допунама: Чланови први, други п трећи примају се без измена. На крају четвртог члана да се дода: „но ако буде вишка у буџету онштинском, ова се помоћ ошитинска може подићи до десет хиљада динара." У истом члану у место 2000 дин. помоћп општинске овом ФОнду — ставити пет хиљада дин. Чланови пети и шести примају се без измена. Из члана седмог изоставити речи „општинског благајника" и „на две године". У место „два одборника општине београдске," да се стави „три одборника општине београдске." У члану осмом место „најмање 3 | 4 чланова", мети „најмање пет чланова." Да се изоставе речи: „кад председник осуствује застуиаће га члан суда." У члану деветом у место речи „прегледа сваке године", да буде; „прегледа сваког месеца." У место речи: „на две године свакад, у почетку свога конституисања" да се ставе оверечи: На крају године отпадају из ове комисије тројица коцком, на чије место одбор општински бира друге, а могу и ови бити по нова изабрани." У члану десетом у тачци иод I после речи „општини" додати „града Београда" а на крају те тачке додати: „то под по годбама, под којима управа Фондова даје". и Члановп једанаести и дванаести примају се без измена. V Председник пзноси одбору на решење тра жење А. Перпшона п комп. да им се врати кауцпја, положена за израду коцкасте калдрме у Београду.

По прочитању тог тражења АБр. 5190, одбор је одлучио, да се овај предмет одложи до прве седнице за овом, када да општински правозастуиник поднесе исцрпан извештај о стању ове ствари. ОПШТИНСНИ ГШСЛОВИ Лекари оиштински , што су дужни да лече сиротињу: 1. Д-р Д. Т. Николајевић са станом у Јевремовој улици 36, лечи сиротињу у кварту дорКолском и иалилулском 2. Д-р Ф. Рибникар са станом у пријепољској улици 21,лечи сиротињу у кварту врачарском. 3. Д-р Во.ја Ж. Ђорђевић са станом у Краљ-Милановој улици 19, лечи сиротињу у кварту теразпјском, варошком и савамалском. Лекарп оиштински за санитетско-иолиг^иски иреглед и иадзор. који врше и прегледе умрлих и издају посмртне листе: 1. Д-р М. Хаџи-ЈГазић са станом у Југовићевој улици 9, за западни Врачар. 2. Д-р Влада Т>ор1)евић са станом на углу дворске улице и Марвеног трга (кућа пок. ђенерала Анђелковнћа), за источни Врачар. 1. Д-р Самуило Попс са станом у Душановој улици 45, за кварт вароижи и дорИолски. 4. Д-р Милорад Гођевац са станом у Пон-Лукиној улици 4, за кварт савамалски и теразшски. 5. Д-р Јован Станковић са станом у Хилендарској улици 17, за кварт иалилулсИи. Школски лекар је Д-р Јован Јовановић Змај. са станом у Обреновој улици 10.

0 даљој судбини Кочиној проговорићемо мало доцније. А сад да видимо шта је узрок овом ратовању, које назвасмо Кочина крајина. После карловачког мира симпатије Хришћана под Турцима а поглавито Срба, умео је за се да задобије Петар Велики, и ако је био удаљенији; јер их Ћесаревци беху отуђили својим поступцима. Ну кад у Русији по смрти цара Петра насташе дворске сплетке, би у неколико напуштена мисао Петрова, и Срби, налазећи се у непосредном додиру с Аустријом, опет унравише на њу сво.је погледе, а томе је шило на руку и суревновање бечкихћесара према Русији. Марија Терезија поклањајући и сувише пажње Западу, почела је губити симиатије Хришћана под Турцима, а руски углед — поглавито од мира Кучук-кајнаџирског —- поче све вите да расте. Јосиф II. још као савладар Марије Терезије, обраћао је више пажње овамо на Исток, „јер руске победе над раслабљеном Портом изазиваху тежњу, да се из бедног стања Турске извуче каква корист за АуI стрију." Да то постигне Јосиф је чинио

наку — Лочи кааетану , те се о њему не може што више да каже. М. Ђ. Милићевић о њему вели: „Коча капетан родио се у Пањевцу ниже Јагодине. Крштено име било му је Коста а презиме Анђелкови%( *); али га нико оије звао тако, већ: Коча и Коча Капетан. Кад је Аустрија г. 1788. објавила Турекој рат, и почела у Србији купити добровољце за ту војву, Коча је био марвени трговац, већ познат у народу.' г 0 М. Видаковић у својој автобпограФији описујући велике трговачке везе свога деде Јована са страним трговцима, вели о Кочи ово : „Овом приликом Коча, неки трговац на гласу и богат, пмајући с мојим дедом радњу, често е нам долазио и человек доста е у годинах био, но нежењен, заљуби се у моју сестру Босанку, младу као капљу и девоиче лепо, коју поиште себи за жену. Дед и наш отац ради биаху за њега дати ју, но она нипошто се склонити ннје могла."( 3 ) Најпозније предање о Кочи забележио је Ј. Мишковић и овако га описује: „Коча (') По предању, што га је забележио Ј. Мишковић, Кочино је презлме : Петровић (Гласник Б\'1П, 154,1. < 2 ) Поменик, стр. 27о. ( 3 ) Гласник срп. уч, др. кљ. XXX. стр. 10 2.

је био човек великог узраста, црне косе и очију, великог носа и црних а густих обрва у ошите: леп човек." А кад је погинуо било му је 33 до 34 године.( ; ) 0 раду Кочину Милићевић даље вели: „Држећи да је то рат Хришћанства протнву Турства и да ће тај рат донети Србији слободу — Коча остави трговину, па дигне (1787—1788) момке из целе нахије јагодинске; и почне се бити с Турцима. Из манастира Каленића Коча узме калућера Исаију за писара и за другара у бојевнма, зато се после н певало у Левчу: Војску купи Коча каиетане Барјактара црног калуђера По барјаку положио браду, На он учп Србе у параду."( 2 ) ^) Гласник срп. уч. друштва, кљ. ХБУШ стр. 154 и 166. (-) Поменик, стр 275 276. — М. Видаковић у автобиографи.јл вели о раду Кочину: „Кои ће поточ наставшу рату, екупити противу Турака снободпи хор и постатм од стрмне немедке капетаном, и прекрасне е услуге двору аустријскому у военои противу Турака служби чпнио, у којој и иогпне." А прота М. Ненадовић ово је забележио о Кочи: „У та времена (1787 1788) и Коча доле око Мораве нодиже чете п Турка почие тући, зато и сада Моравци зову оио време „Кочином кра.јином" а за ћесара ЈосиФа рат ништа не знаду, него мисле дч је Коча заратио. Коча је био из јагодинске нахије села Ланишта, био је иајнре добар свиљарски трговаи, а после добар јуиак." (Мемоари (1867) слр. 13).