Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

једне бирете раствор сребронитрата, док се не нојави црвенкаста боја среброхромата. Док у води има хлорпда, она свака кап среброиитрата ствара бео талог среброхлорида, чим је везан сав хлор од хлорида за сребро, оно се ствара црвен талог од среброхромата, што је знак да је тИтрација довршена. Из утрошене количине сребронатрата израчуиа се количина хлора у води. Азотма киселина: 25 с. м. водс (ако вода нема М 2 0 5 много органских материја, у нротивном случају узима се она нроба у којој су одређене органске магерије; иошто се та проба разладила дотера се са чистом дестилованом водом да буде равно 100 с м. и од тих се узме 25 ссм) измеша се у једном стакленом балону са 50 ссм концентрисаном сумпорном киселином. Ова смеса .загреје се само од себе до 130°с. Одмах се у тако врелу течцост пушта из једне бирете расгвор чивита док течност не показује стално зеленкасто-плаву или нлаву боју. Титар раствора чивита одређује се тако, да се 24 ссм дестиловане воде и 1 ссм расгвора шалитре (1.871 гр. шалитре у 1 литру дестнловане воде. 1 ссм овог раствора садржава 0,0001 гр. азотне киселине) измешају као горе, са 50 ссм концентрисане сумпорне лиселине и титрирају са чивитом док се не појави зеленкасто-плава боја. Сада знамо колико чивита одговарају 0.001 гр. азотне киселине и можемо лако израчуиати колико азотне киселине једна вода има. Азотаста киселина; Извесна количина воде 100 до № 2 0 3 200 ссм закиселе се разблаженом сумпорном киселином, дода се једно мало зрнце калијумјодида (К. Ј.) и раетвора штнрке у води. (ако се у току од по сахата појави плава боја од Јодштирке, оно је знак да у води има азотасге киселине. И најмање трагове азотасте киселине показује ЛунгеИломвај -ЛвоФОв реагенс. Количпну азотасте киселине одређивао са,м колориметрично. Амонијак: 200 —800 ссм. воде ичмеша се у заШ1, твореном стаклету са 1 ссм. Натријумхидрата и 1 ссм. Натријумкарбоната (засићени воденп расгвори), Пошто се креч и магнезија из воде таложе одаспе се бистра течност у један стаклен цилиндар и додаје се Неслеровог реагенса. Ако се нојави жућкаста боја то је знак да у води има аморећа били све и сва , бореЈш се противу заклетог непријатеља, испуњени надом на лепнге дане будућности. Ну Срби су и овог пута, као и раније скупо и прескупо платили своје искуство. Као у више прилика раније, такојебечки ћесар и на крају овог ратовања оставио Србе у њиховој судби и не обзирући се на толике њихове услуге. Па и кад се Ћесаревци с војеком повукоше из Србије, и кад одпочеше прегоВори за мир, Срби још ни онда нису губили наде! Они су се заваривали мишљу, да их Аустрија неће напустити; и сад полетеше молбе од стране Срба, које нам данас служе као „силни сведоци ондашње непогашене свијести народне" о своме бићу, као и ватрена жеља, да се више не враћају под власт турску. Ове молбе носио је и преговоре водио архимандрит манастира Троноше Стеван ЈовановиК. Али кад он увиде на шта иде политика аустријска, умаче доцније из Аустрије и врати се опет у Троношу. Срби увидевши да бечки Ћесар г чрез внутренија в царстве своем некоторија противности и раздори и несогласија принужден стал сја нашу земљу с толиким

- 23 —

нијака. И количину амонијака одређивао сам колориметриским путем. Силицијумдиоксид. 200 стм. воде, тачио пзме8]0 2 рени у порцуланској или стаклопој пгољи до сува испаренн; даљим сушењем у сушаоници на 180'с илидиректпим грејаљем иламепом силицијумдиокеиду нерастворљиву модиФикацију преведен. Са хлороводсничном кпселином овлажен, оиет сушен, затим ионово овлажеи, киселппом, дестилованом во дом остатак растворен, одвојен Силицијумдиоксид квантитативно па Фплтар пренешен, врелом водом нодпуно испран, сасушен,сагорен у платинској или порцуланској тегли, и измереи. Алуминијумоксид и Оксид гвожђа. У Филтриту А1г0 3 +Ре1 2 0 а од Силицпјумдиоксида, нишадором и амонијаком (од посљедњег само толнко додати да течност тек слабо на амонијак мириши) у топлоти таложени. Два сата, на парпом куиатилу оста,вити. Талог се Филтрише, квантитативно на Филтар пренесе, врелом водом добро испере, сасуши, сагоре и измери. Креч. У Филтрату од алуминијумоксида и гвожђа, СаО. таложен у кључалој течности Амоноксалатом, после 12 сахата Филтриран, талог квантитативно на Филтар пренет, врелом водом испран, сасушен, сагорен, иа меурићима изсијан измерен до константне тежиие. Магнезија. У Филтрату од Креча, 'Натријум или М§0. АмоиијумФОСФатом таложено, колико Једна трећина волумена течности износи, дода се концентрисаног раствора Амонијака, носле 12 сахата Филтрирано са 2"/ 2 «/ 0 -им рас/гвором амонијака испрана сасушена, сагорено и као магнесијум пироФОСФат мерен. Измерена количина са 0.36 умножена даје количину магнезиум оксида. Алкалије Калијумоксид и Натријумоксид. ОдреК^О+КааО ђивање алкалија за сада нећу оиисати пошто радим на једној методи да би на нростији начин ово одређивање могао извести. Оксид гвожђа: 100 с. м. воде измешају се са 1 с. м. ГегО,, азотне киселине од спец. теж. 1'3—Г4додаје се 5 с. м. пет-процентног раствора Годинамонијума, ако у води гвожђа има, то се ј одмах појави црвена боја. Операција врши ј се у стакленом цилиндру или пориуланској ј трошком и крвопролићу освобожденују и освојенију паки Турком возвратити и мир с нашеју погибелију свјех закључити" ипак се још нечему надају и наново се обвезују „не токмо у нинешњих обстојатељствах крепко настојати, но и за всегда цесару зем.:Ј,е освоевати и под државу его предавати и од свих неиријателем бранити, точију да наше земље и нас не возврашчајет Турком назад И пуни самопоуздања веле како ће „ сами с малом Кесарском иомоИи у оружју и муницији — коју ако усхте да нам даде тајним начипом на молбу нашу — бити у стању ове земље за време обдржати и одбранити, дохле Кесар своје унутарње г^арство доведе у иристојан мир. и А знајући да их Турди неће поштедити, ако би се о томе и на миру закључио, они воле „ јуначки изгинути, иротиву неаријатеља војујуИи, неже ли да нас секу као марву. л Свесни својих заслуга они на крају молбе додају: „Ако ли ове праведне, пред делим светом заслужене, царске милости, помоћи, заштите и избавлења лишени будемо , против нашег надања, ми ћемо у нужди ирибеЛи иод заштиту друге силе\ и ову одречену милост

Ерој 6.

шољи. Поред ове, нробе узме се 100 сам. дестиловаие воде, додаје се 1 см 5 горње азотпе киселитте и затим -све дотле раствора гвожђа од иознате јачпне, док обо нробо не ноказују исту боју. Из утрошене колнчине раствора гвожђа, зна се и количина, гвожђа у води која се испитује. Количптта гвожђа умножена са 1.43 даје количииу оксида гвожђа. Ову методу нубликовао сам у Сћеппкег-ХеЈ^ип^ од 1893. год. број 85. Тежина: Израчунавао сам из количине креча и магнезије у немачким степепима тежине. Један степен тежине раван је једном делу креча у 100000 делтз- воде. (ПаотавиКе ее) 0 Б Ј А В А Општина београдска има од многих грађана својих да потражује за израђени тротоар или калдрму пред њиховим имањима. За овај дуг јемчи само имање, и оппхтина има права према законима, да ово своје примање егзекутивним путем из имања наплати, без обзира на сопственика имања. (§ 465. гр. пост.) Дешава се често, да се нови сопственик имања изненади, кад општина затражи од њега да наилати калдрму или тротоар саграђен раније, него што је то имање купио, те на тај начин постају спорови. дужна пореза и дуг за водовод, и да непокретно имање служи општини као закона залога за наплату њеног примања као што то имање служи држави за залогу за њено примање. Према томе, при свакој куповини и продаји непокретног имања у Београду, уговорачи, ако не желе неприлика имати, треба да се известе код општине београдске да ли и колико дугује дотично имање општини за калдрму и тротоар па да и тај дуг узму у рачун при погодби о куповини и продаји имања, јер општина неће се обзирати на одбрану новога сопственика. Од суда општине београдске 16. Нов. 1895. год. АБр. 7086.

ни ми ни иотомци наши од рода в род неКемо заборавити, њихова ради сиасења и будуКе науке. и ( 1 ) Из једног другог писма види се да су Срби желели, да се мир — кад већ мора бити — закључи. „као што је каравлахија била, да би ми турском цару отсеком новце давали, колико би се у миру закључило: а Турци у нас да се не мешају, нити њиие иаше и муселими нама да суде. Но со обште народским согласијем да изаберемо једнога од наших иоглавитих људи, кои Ке свем нам командант бити: као што је био у Влашкој Богдан-бег; и он да би отсек, што би било, између нас совокупљао и турском цару потпиљао, а ми на нашој земљи ја би могли мирно радити себе уживати."(') (Наставиће се)

(') Гдасиик срп. уч. друштвз, књ. XX стр. 42 - 46.