Beogradske opštinske novine

Број 13.

- 50 -

Год. XIV.

Сваки онај, који се ухвати да је ио каквоћи или количини неистинито пријавио трошаринској или царинској власти робу, подлежну трошаринској такси, казниће се као утајач по §-у 110. закона царинског; исто тако сматраће се као кријумчар и казниће се по §-има 111. и 112. закона царинског и сваки онај, који би крадом унео у рејон трошарински робу, подлежну такси трошаринској било преко трошаринских станица, било преко царинарница. Потказивач добијауиме наградеједну половину казне. Ова измена вредеће од дана кад је Влада одобри и Краљ потпише. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 23. Фебруара 1896. год. Нредседавао члан срда г. Јов. Антоаијевић, од одборника били : г. г. Гчлуб С. Јанић, Дамјан Стојковић, Спасоје Илић, Никола Бошковвћ, Сергије Станковић, Јарослав Безуха, М. Милашиновић, Иван Коалић, Стеван П. Поповић, Сава М. Џеваировић, Д. С. Милутиновић, Миленко Марковић, Д-р В. М. Суботић, Дим. Милојевић, Љуба Марковић, Сава Ковачевић, Мил. Ж. Маринковић, Ђорђе Димитријевић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 19. Фебруара 1896. год. и примљен је без измена. II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1369, 1409, 1340, и акта III гардиског батаљона ОВВр. 240, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Соломон И. Леви овд., Михаило Николић каФеџија и Персида Стевана Ђукановића осуђеника; да је Давид Адут лимар доброг владања и доброг имовног стања; да му је Тодор Штављанин резервни наредник непознат. III Председннк износи одбору на мишлење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. задрже, а Срби добију своју управу у вароши и околини. За старешину ужичког краја поставе Алексу ПоиовиИа из Субјела. Догађаји, који се за ово време одиграше у Цариграду, и у јужном делу Србије на Делиграду, од пресудног су значаја по судбу устаника, као и по сам карактер буне на дахијс. Они тако измене прилике, да Срби од сада наилазе на отпор уређене војске султанове. Тиме пак започиње устанак иротив султана , који не хте да призна праведне захтеве измученог народа српског, који беше устао против тирана својих, и бунтовника султанових, ради обезбеђења: живота, части и имања свога. II. Устонак противу султанв. Султаи одбуја молбу сри. изасланака у Цартраду и шаље Хафис-иашу да умири Србе. Иобеда над Х.афисом на Иванковцу; уређење совјета^ заузеће Смедерева. — Даља ратовања и шмрење устанка. — Нааадауи Турака од Дрине и Еиша 1806. год.\ борбе на Мишару и Делшроду. -- Ичкови иреговори и заузе&е Ђеограда г1 Шаица. ~ Заузе&е Ужиг^а. — X. Вељко ослобађа Црну-Реку, ирва иоЈава Рус.а и битка на Малојгшци. — Година 1808. — Ратовање у 1809. год : рат на Дрини, продирање Кара-Ђорђгво у Ст. Србију\ неда&а на Чегру, Ћуирији -и Делгираду:; иромена у земаљској уирави. — Ратовање у 1810. год : усиесму Крајинг^ варваринска бгчтка, борбе -на Дрини. — Уставпоуређење у 1811. г. и борбе с Турцима. — Везусиешни иреговори

По прочитању тих мблби АБр. 1334, 973, 1405 и 1410, одбор је изјавио мишљење. де се молиоцима ЈГазару Петровићу, Милици Новаковић, Мих. Посниковићу и Емилији Лешјанин може дати тражено уверење. IV Заступник председника извештава одбор, да се одборско повереништво, изабрато у седници одборској од 16. пов. 1895. АБр. 7698 за преглед и оцену имања понуђених општини на откуп, ннкако до данас није састало, ма да је више пута позивано, а међу тим нонуђачи траже одговор на нонуде. Одбор је одлучио, да се ово повереништво позове и да поднесу извештај она три повереника, који буду дошли. V По прочитању молбе Т. Пејчиновића, бив. чиновника, одбор је решио, да се молиоцу Т. Пејчиновићу издаје из општинске касе а из партије на издржавање сиротиње по тридесет динара месечно на име издржавања од петнаестог Фебруара о. г. * VI Одборник г. Никола Бошковић иримећује, да је дознао, да жена покојног Станка Дугалића има имања и од истог вуче ренту, те да би због тога требало укинути давање помоћи из општинске касе, која јој је пре кратког времена одборским решењем дата. Застунник председника је изјавио, да ће се ова примедба упутити на оцену и извиђај нарочитом повереништву, које постоји ради оцене, коме треба давати помоћ општинску, и да ће се резултат саопштити одбору. VII По прочитању акта о експропријацији имања Бујзе Крикнер за регулисање Топличиног венца и процене тог имања од 20. новембра ]895.год. АБр. 7092|95. Одбор је после поименичног гла-

сања са 11 гласова против 5 (2 нису глаеали) решио, да се цело имање Лујзе Крикнер на топличином венцу експроприше по процени од 20. новембра 1895. год. и да јој се процењена сума исплати из регулационога Фонда признаницама с роком за гоДину дана без интереса, и да се та процена у свему осталом изврши. Ако би на овоме имању било терета управе Фондова, тај ће терет примити општина на себе, сви остали терети имају се из процењене суме исплатити и тапија на општину пренети. По извршењу овога да грађевинско оделење општинско изврши арондисање остатка откупљеног Крикнеркиног имања суседним имањима према извештају комисијском и решењу одборском од 25. августа 1895. ГВр. 842. и да план арондидисања са дотичним проценама поднесе одбору на одобрење. VIII По прочитању акта о експропрнјацији имања Браће Илића за регулисање угла у улицама Кастриотовој и два Јаблана и по прочитању процене од 28. октобра 1895. АБр. 762Ј96. Одбор је решио, да се од имања Браће Илића на углу Кастриотове и два Јаблана улице експроприше осамдесет седам квадратних метара и деведесет и седам квадратних сантиметара, колико је потребно за регулисање тих улица, и да се за сваки квадратни метар плати по шесдесет динара по процени од 28. октобра 1895., АБр 762[96. — Исплата да се учини на терет Фонда регулационог признаницама сроком за годину дана без интереса. Интабулисани терети имају се предходно скинути са експроприсаног дела имања.

у 1812. год• — Продужење иреговора у 1813. г • КараЂорЈје соколг^ Србе на одбрану од Турака; расиоред одбране г1 несреКно ратовање у Крајинг«, на Морави г/, на. Дрингг. — Оишта иометња, бегство Кара-Ђорђа и његових војвода, Милош остаје у земљи. — Неколгско речи о КараЂор()у\ иосљедице бегствсс Кара-Ђорђева и њехових с.ојвода ио сриски народ. После већих успеха у години 1804. Срби, скупив се сви у јесен при опсади Београда, осећали су потребу за каквим јачим, сигурнијим ослонцем, на који би се поуздали у случају веће турске навале. Они су се још раније обраћали за заштиту бечком ћесаруС), али како је исги био и сувише заплетен догађајима на Западу, (!) Ка11ау у својој историји Срба труди се, да помоћу орог одбијан.а протекторства над Србијом, од стране бсчког ћесара, нрестави некористо .Ђубивост аустријске нолитике у погледу Срба; испредајући отуда, да Аустрију неправгдно окрииљују ва н>ене агресивне тежше наспрам Срба (Сгеасћ. а. 8егђеп I, 421); и то сматра као политичку иогрешку. — Прави пак узрок одрицнља протекторства лежи у ондашњим приликама — а но у некористољубивости аустријске иолитпке — јер ј° Аусгрија, желећи да има слободне руке за важне догађаје на Запа^у, где је с дана на дан расла сила Наполеоиа I. гледала да с Портом буде у миру. Да би то бил^, морала се одрећи мешања у српски устанак Уз то недаће у Кочиној крајвни биле су још свеже у памети. Што је пакдозволила потајпо даваље муниције — за скупе новце — то су Сјби платили ч преплатилп потоцима своје крви, борећи се уз ћесарију, с почетка бранећи је од Тур чса, апосле помажући јој у отимаљу туђих провинција, и то још од коначне проаасти споје, на измаку XV ^ст., па све до устанка под Кара-Ђор^см.

услед наглог растења превласти Наполеона I. он одби Србе, дозволивши им. да испод руке набављају ратне потребе. Кад и преговори с Бећир-пашом изађу напразно, Срби остављени сами себи, а зазирући од навале турске, пошљу проту М. Неиадо випа са још троицом у Петроград, да моле за помоћ и заштиту руску. Они буду лепо дочеканпС) и обећају им, да ће се заузети за њих, али да им не могу дати помоћ, јер су у миру с Турском. Вративши се из Петрограда почетком 1805. год. прота донесе неколико јеванђел>а, ^јима јеумео врло вешто, да одушевљава устанике, улевајући им наду на помоћ руску и соколећи их на борбу с Турцима. На скупштини у Пећанима, после узалудног покушаја за мир, Срби изберу три посланика и пошљу их (једног у потаји, ради потребног споразумевања) с молбом у Цариград. У тој молби тражили су автономну управу у земљи, признајући султана за сизерена, као да н порез плаћају одсеком, који ће они сами купити од на-

I 1 ) То посланство ирота М. Пенадовић врло је лепо описао у својим мемоарима стр. 101 —128.