Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

XI Заступник председника нзвештава одбор, да бн се сада имало да решава о процени имања А. Ђ. Куманудија за просецање трговачке улице; о избору лекара општинског и о акту друштва за клање и прераду стоке због аренде касапске. Одбор је одлучио, да се сва ова три предмета ставе на дневни ред за прву седницу, што буде позвана. РЕДОВНА СЕДНИЦА 29. Фебруара 1896. г. Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, ттрисуствовали члакови суда: г.г. Мих. П. Живадиновић, Јов. Антонијевић, од одСорника бжли: г.г. И. Коалић, М. Милашиновић, Н. Антоновић, С. Ђ. Јорговић, Драг. Стаменковић, Др. М. Поповић, Сергије Станковић, Благоје Милошевић, Дим. Довијанић, Сава М. Џеваировић, Коста Петровић, Стеван П. Поиовић, М. Штрбић, Н Спасић, Сава Ковачевић, Миленко Марковић. Мил. Ж. Маринковић, Дамјан Стојковић, Љуб. Марковић, Давид Були, Јарослав Безуха, Влад. М. Ђорђевић, Ђ. Димитријевић, Дим. Милсјевић^ Др. М. Николић, Мих. Павловић, Др. МДН /Суботић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 23 Фебруара о. г. и примљен је без измена. II Председник општине извештава одбор, ла је Антоније С. Пеливановић одборник умро и да је 26. Фебруара 1896. год. сарањен. Одбор је примио к знању, ово саопштење изговорив стојећи речи: Бог да му душу прости. III По прочитању акта Унраве ва,р. Београда и њених одељења АБр. 1464, 1520, 1521, 1645 и 1579, којима се траже уверења о владању и имовгом стању извесних лица, одбор је изјавпо, да су доброг владања и доброг имовног стања Драгутин М. Јовановић пензионар и Милан Димитријевић адвокат; да је Младен Мнли11 трг. доброг владања и слабог ј имовног стања; да су му непознати Спарода( Ј ). А да би доказали своју оданост султану поднесу рачун, по коме су издали царевим Турцима 2 125 568 гроша, као и признаницу, да су предали топове, које је Бећир-паша по одласку оставио. Пре но што видимо, како је прошла ова молба, да бацимо један кратак поглед на стање ствари у Турској. У ово време у Турској је била велика криза, свуда се осећала слабост, а свака поједина провинција тежила је да постане самосталном. Неке моћне славољубиве паше управљаху провинцијама самостално. Тако у Египту дочепа се власти лукави и одважни Мехмсд-Алија. који је пре тога био обичан дуванџија. У Албанији сурови Али-иаша Теаелендија владаше на своју руку и беше у савезу с Наполеоном I. Пазван-оглу још се држаше у Видину. У Арабији Вехабити заузму света места и тако се осиле, да им Порта није могла ништа. У таким околностима, Срби су устали на дахије. Султан заплетен недаћама у земљи, а заузет извођењем реФорама, с почетка је остављао побуњене Србе на миру. Али кад ови проВиди те захтеве у Голубици Г. стр. 277 — 285.

_ : - 51 - ______ соје Петровић шпекулант и Даница Т. Петровић овд. IV Но прочитању молбе Персиде удове Косте Стојановића бив. дугогодишњег општинског служитеља АБр. 1639, одбор је решио, да семолитељици Персиди издајена име издржавања из касе онштинске а из партије за издржавање породица умрлих чиновника и службеника општинских по тридесет динара месечно почев од дана смрти њеног покојног мужа Косте. V Општински правозаступник и члан суда г. Мих. П. Живадиновпћ извештава одбор, да извршна власт и Управа Фондова позивају општину, да им положи новац за кућу Велимира Карапешића, што је према одборском решењу од 22. окт. 1894. год. АБр. 623 на лицитацији .купљена или да регулшне код Управе Фондова ову ствар тиме, што ће главни дуг примити општина на себе а све до сада неплаћене интересе и интерес на интерес готовим новцем исплатити. По саслушању овога одбор је решио, да се умоли Управа Фондова да са пријемом главног дуга на општину причека док збор општински ово задужење не одобри а да међу тим општина одмах исплати све интересе и интерес на интерес на овај главни дуг. VI Председник извештава одбор, даје одборско новереништво већ давно поднело извештај како да се регулише Свето-Савски Крај и да би по овоме требало што пре донети решење, јер многи грађани чекају на ово п не могу да подижу грађевине. Одбор је одлучио, да се овај предмет стави одмах на дневни ред. VII Председник извештава одбор, да се на расписани стечај АБр. 408 за општинског лекара

дуже и даље ратовање, па потраже ируску заштиту, и то оне Русије, која само гледа, да нашкоди Турској, и која у то време баш спремаше Флоту; султан увиде: да је устанак прешао у револуцију, која прети његовој врховној власти. Ма да у Турској у то време беше у јеку одметање појединих провинција, које тежаху за самосталношћу, ипак су то Мухамеданци, који ће се, или пре или после, морати здружити испред опасности од Хришћана. Са свим је друго било са српским устанком. Јер ако они као Хришћани успу, да се отргну, онда ће околни Хришћани то исто зажелети, и онда је Пропаст Турске неизбежна. Због свега тога Селим III репш се, да силом угуши сриски уугакак, а српске посланнке, који му преко патријарха предаду молбу, похапси и Хафис-иашу, команданта Ниша, постави за београдског везира с налогом да скупи војску и да у Србији поврати ред и мир.(') Српски се посланици спасу помоћу руског посланства и побегну у Одесу. А лукави ЖивковиЛ превари Турке, те га они пошљу, да Србима објаснн мисију ХаФис -паше. (!) КаШу Секс1). (1. 8егћеп, 13. I. 8. 466 — 470.

Број 13 : пријавили ови доктори целокупног лекарства: г.г. Ђока Николић, опшг. лекар из Смедерева АБр. 1630, С. Шрага, лекар у општ. држ. болници у Београду АБр. 1631, Љуба Д. Стојановић лекар из Београда АБр. 1632, Јован Максимовић Физикус у пензији из Београда АБр. 1633, Св. М. Марковић лекар из Париза АБр. 1634, К. Динић бив. опигг. лекар из Београда АБр. 1635. Аврам Фаркић лекар из Београда АБр. 1636, па позива одбор, да од пријављених кандидата изабере једног за општинског лекара. Одбор је после поименичног гласања са 1.7 гласова прогив 10 (од којихјег. Динић добио 2 гласа, Ђ. Николнћ 3, Љуба Стојановић 3 и А. Фаркић 2 гласа) изабрао, за општинског лекара Др. Јована Максимовића, окр. Физикуса у пензији. Плата буџетом одређена рачунаће му се кад на дужност дође. Да се о овоме извести господин Министар унутрашњих дела. VIII Председник износи одбору на [»епгење молбу друштва „Краљ Дечански", да му се за подизање дома за васпитавање глуво-неме и слене деце устуни или у својину или на послугу општпнско земљиште у молби означено. По прочитању те молбе АВр. 1637, одбор је на предлог одборника г. Настаса Антоновића једногласно решио, да се онштинско земљиште, што се налази на западном Врачару између улице Делиградске, Краљ Милутинове, старе Мостарске и варошке рејонске линије (са јужне стране) уступи друштву „Краљ Дечански" за подизање дома за васпитавање глуво-немо и слепе деце. Земљиште се ово уступа поменутом друштву на уживање све донде, док збор онштински и надлежна државна власт не одобри, да се исто уступи у својину друштву. Уступљење ово има се извршити протоколарно у присуству општинског инжињера и изасланика друштвених. IX Председник износи и по трећп нут одбору на решење извештај одборског повереништва АБр. Срби, и ако нису почели свој устанак из жудње за превратом, већ их је на то натерала невоља и што је већ до живота дошло, и до ноката догорело: ипак се од њих није могло тражити, да се поврате у старо стање, пошто су већ непријатеље победили(') и неколико градова задобили. Сећање на раније зло стање , као на постигнуте знатне успехе учини те се Срби одлуче, да силу силом одбију; осећајуЈш, да и за то снаге имају. Раније смо видели, како су Срби одметнули пожешку, соколску и ужичку нахију, док су њихови изасланици били у Цариграду. Кад Срби дознаду, да ХаФиспаша иде од Ниша са 30 000 људи(-) и да носи многе капице и бритвице, да место оружја разда раји, која се иротив Турака дигла; Срби се спреме, да га дочекају. Кара-Ђорђе, који тада опседаше Краљево, брзо искупи повећу војску, па похита на сусрет ХаФис -паши. Пре тога посла Проту и Јакова Ненадовића, те му осигурају (!) Ранке Л. (Ст. Новакнвић) Србија и Турека у XIX в. стр. 84. ( 3 ) Споменик XIX. с п. краљ. акад. стр. 0.