Beogradske opštinske novine

званични лист општине београдске

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 2. ЈУНА 1896.

БРОЈ 23.

ИЗЛАЗЕ ЗЕЗ: ОЕЗ Д 1ЕЗ Љ И О ЈЕДАН-П-УТ Ц е н а : За Србију на годину 6 линара на пола године 3 » За стране земље на годину 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ ПА ОПШТИНОКП СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. - НЕПЛАЋЕНА ПНСМА Ни ПРИМАЈУ СЕ

Н А Р Е Д Б А Управа града Београда, актом својим од 23. Маја т. год. Бр. 12107, доставила је општини оваку иаредбу команданта дунав. дивиз. од 21. Маја о. г. Бр. 81. Војеним стражарима, како код војног сењака тако и код свију државних зграда издато је нарочито наређење. да иуг^ају на свако лице, које се око државних сењака и зграда, ноЂу иримети — с позивом да суд општински исту достави до знања грађанима, како би зна.ти, да се ноћу не виђају у близини државних зграда. Предњу наредбу команданта дивиз. области, суд општински саопштава грађанству ради знања и управљања. Из канцеларије суда општ. града Београда 25. Маја 1896. год. АБр. 4124 Београд.

0 Б Ј А В А Према наређењу Господина министра војног АР. № 1857. од 5. маја т. г. а на основу чл. 103. и 89 закона о устројству

војске, има се извршити попис и обележавање свију коња у земљи, способних за војску; а тако исто да се осмотри и прегледа сва стока и комора са прибором, уписана за војску свију позива. Војна компсија за извршење овог наређења почеће рад од 22. маја т. г. на тркалишту од 7 сати прс подне и од 37а сата по подне. Комисији овој имају да предстану: 22. маја, сви обвезници активне коњичке бригаде. 23. маја, сви обвезници резервистн краљеве гарде. 24. маја, сви обвезници коњаници дивизијске коњнце редовне војске. 25. маја, сви обвезници коњаници I позива народне војске. 27. маја, сви обвезници коњаници II позива народне војске. 28. маја, сви коњаници ордонансн штабова редовне војске. 29. маја, сви коњаницп ордонанси штабова I позива народне војске. 30. маја, сви коњаници ордонанси штабова II позива народне вотске.

31. маја, све старешине у опште, који су уписати за службу на коњима у редовној војсци. 1. Јуна, све старешине у опште, који су уписати за службу на коњима у I и II позиву народ. војске. Сви наиред именовани обвезници треба да предстану комисији означених дана лично , са својим прописним коњима и са прописним јахаћим и коњским прибором. 3. Јуна, сви они који дају јахаће коње за сиромашне обвезнике Јзедовне војске, са својим ирописним коњима и прописним јахаћим п коњским прибором. Ови обвезници не морају лично да предстану комисији, него могу своје коње да упуте по другоме лицу; даље сви обвезницн који да]у коње за комору редовне војске, са својим коњима, и то: 4. јуна, сви они чија су имена са почетним словом: А. Б. В. Г. Д. и Е. 5. јуна, чија су имена са почетним словом: Ж. 3. И. Ј. К. и Л. ,6. јуна, чија су имена са почетним сло.вом: Љ. М. II. 0. и П.

и ОСЛОБОЂЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ОДЛОМАК 113 СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ XVIII ВЕКА) Мото: „.... Нв слав® писателл, не удовол!,„ствиш читателеи и даже но му„дрости нравоучителшои, иотолкох, „истин^, которал уже сама собои „д%лаетсл напочникомг удоволствЈл „и полвзн"... Карамзинл,. ОД ГРГУРА ЈАКШИЋА

[По ареаоруци Академијскох Савета Вел. Школе награ дила оагатина београдска стотином динара].

(наставак) Али, и на њу се у скоро устреми голема турска сила. Победоносни Мухамед, поставши у сев. Албанији непосредни сусед Зети, подиже (1480. г.) против Зете силну војску. Иван-бег храбро изађе на сусрет непријатељу, али му не могаше дати отпора, јер је турска сила далеко превазилазила малену зетску војску. Тако буде принуђен да одступи и да свој пре-

стони град Жабљак остави Турцима. У том некако, умре Мухамед и Иван користујући се тим догађајем, повратп своју престоницу^ 1 ). Али мир потраја за мало. 1482 г. Турци, сакупивши нову војску, почеше опет нападати на Ивана и он већ не имађаше довољно снаге да продужи неравну борбу. Видећи неизбежну пропаст своје земље он се у очајању обрати Млецима за помоћ. Али, република Св. Марка одби његову молбу. И не само то, него Млечићи су још — док је се Иван на једној страни борио с Турцима — нокушавали на другој страни, да ласкавим обећањима придобију за себе становнике у западном крају Иванове државе!... Тако се, дакле, у најкритичнијем тренутку по Зету, Млечићи јављају као отворени непријатељи њезини. Иаходећи се у тако безизлазном положају и видећи да даље неће моћи да даје отпора Турцима, Иван одлучи да приступи последњем очајном кораку: сазва око себе своје најхрабрије иоданике и закле их иред јеванђељем, да Ле ире сви изгинути, него ли ироменити своју

( ! ) Далматински магавин'!, 1854. 58.

веру и народност. После тога предаде огњу свој престони град Жабљак, остави плодна поља и равнице, па одведе своје храбре људе и насели их по тврдим Зетским стенама, а сам остаде код Обода и ријечкој нахији. За тим постави свога брата за намесника а сам предузе пут у Италију, да би папи и другим западним владаоцима представИо опасност, која је од стране Турака грозила свему ^ришћанском свету и да би, бар кога од владалаца склонио, да прими учешће у борби против Турака. Али, западна Јевропа у то време беше занета својим унутрашњим пословима: у заиадној цркви јавило се тада растројство, које из најпре изазва хуситство и за тим реФормацију; у политичком животу такође је учињен прелом: падао је Феудализам и ницали су нови политички односи. Тако Иваново путовање на Запад остаде безуспешно. Лишен и последње наде на туђу помоћ, Иван се реши да у Зетским кршевима заснује нову владавину, под којом би могла да се очува српска слобода и независност. Али је и за то требало средстава, којих он није имао.