Beogradske opštinske novine
Број 23.
90
Год. XIV.
7. јуна, чија су хшена са почетним словом: Р. С. Т. У. и Ф. 8. јуна, чија су имена са почетннм оловом: X. Ц. Ћ. Ђ. Ш. Џ. и Ч, и ови обвезници не морају доћи лично, него могу своје коње да упуте по другом лицу. После ових, сви обвезници који дају коње за комору I и II позива народне војске, са својим коњима и то : 10. јуна, сви она чија су имена са почетним словом: А. Б. В. Г. К. 11. јуна, чија су имена са почетним словом:- Д. Е. Ж. 3. И. . I. 12. јуна, чија су имена са почетним словом : Ј. М. Н. 0. Љ. 13. јуна, чија су имена са почетним словом: П. Р. С. Т. У. 14. јуна, чија су имена са почетним словом : Ф. X. Ц. Ч. Ш. 15. јуна, чија су имена са почетним словом: Ћ. Ц. Ђ. и ови обвезници не морају лично предстати комисији него могу да упуте своје коње по Другоме лицу. 17. јуна, сви обвозници ( номорџије) који дају комору са коњима за I позив народне војске, са прописном комором (колима и коњима) односносно са товарним коњима и са самаром. 18. јуна, сви обвезнипи (коморџије), који дају комору са коњима за II позив народне војске са прописном комором, колима и коњима, односно са товарним коњима и самаром. 19. јуна, сви обвезници који дају комору са воловима за I позив народне војске, са прописном комором (колима и водовима.) 20. јуна, сви обвезници који дају комору са воловима за II иозив народне војске, са прописаном комором, колима и воловима. 21. јуна, сви обвезници,* који дају само волове за комору редовне војске, са воловима, сви обвезници који дају само во-
лове за комору I и II позива народне војске, са воловима. Ови обвезници (који дају само волове) могу упутити своје волове по другоме лицу. Напосдетку, сви они који имају коње старе од три године па на више, а нису нигде са коњима до сада или иначе у војску уписати, са својим коњимаито: 22. јуна, они чнја су имена са почетним словом: А. Б. В. Г. Д. Е. 25. јуна, чија су имена са почетним словом: Ж. 3. И. Ј. К. Л. ЈБ. 26. јуна, чија су имена са почетним словом: М. Н. 0. П. Р. С. 27. јуна, чија су имена са почетшШ словом: Т. У. Ф. X. Ц. и 28. јуна, чија су имена са почетним словом: Ч. Ш. Ћ, Т>. Сви ови могу своје коње упутити по другом лицу, а не морају лично долазити. Ови напред позвани обвезници, и даваоци коморе имају доћи са коњима и прибором, или и без коња, ако ове из ма каквих узрока немају. Сви позвати имају собом да понесу и своје војничке билете. Од напред именованих несме нико изостати, јер ће се изостанак од ове смотре и позива казнити по чд. 88. закона о устројству војске од 500 до 1000 динара или од три до шест месеци затвора. Од суда оаштине града Београда , 17. маја 1896. г. ОВБр. 946 у Београду.
РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА
РЕДОВНИ САСТАНАК 23. Маја 1896. год. Председавао предеедиик г. Мијаило М. Б.огићевић, присуетвовао члан суда г. Мих. II. Живадиновић и Јован Антонијевић, од одборника били: г. г. М. Штрбић, Јосиф С. Јовановић, Ђорђе Димитријевић, Снасоје Илић, Дамњан Стојковић, С. Ђ. Јорговић, Сава М. Џевајровић, Сава Ковачевић, Дим. Довијанић, Д-р Војислав М. Суботић, Сте-
ван II. Поповић, Мил. Ж. Маринковић, Михаило Михајловић, Јанаћ Константиновић, Голуб С. Јанић, Никола Бошковић, Н. Спасић, Н. Антоновић, Ј. Алкалај. I Прочитан је записник одборских одлука седаице држане 16. маја 1896. године и примљен је без измена. II Одборник г. Стев Јорговић примећује, да приватна дица самовласно заузимају општ. земљиште Лауданов шанац и зидају кућена истом. Члан суда г. Јован Антонијевић као члан комисије за убаштињење општ. добара одговорио је, да је и сама комисија то приметила и да је се обратила полицији да заузимаче присили да општинско земљиште напусте. Одбор је одлучио, да се у једној од првих седница саопшти одбору цео досадашњи рад те комисије за убаштињење општ. добара. III На молбу Петра Новаковића ноћног стражара, АБр. 4014, одбор је решио, одобрава се Петру Новаковићу тридесет дана одсуства од дужности ради лечења с тим, да му се исто има рачунати од дана кад га стане употребљавати. IV По прочитању извештаја комисијског ГБр. 891, одбор је одобрио, Одређене осе у улицама поцерској и господској (новим Царице Милице и Бранковој). Председник извештава одбор, да је и Антоније Јовановић месар пристао да за први месарски илац на горњој страни плаћа досадању закупну цену са 20% више, и да би према томе остала још два месарска плаца неиздата, и то девети на горњој странп и трећи на доњој страни. По прочитању Антонијеве изјаве АБр. 3913, одбор је решио, да се нрви месарски плац на горњој страни изда иод једногодишњи закуп од
Тада он продаје своју провинцију Конавле (Сои1га(1о (П СопаК) Дубровчанима за неколико хиљада перпера, да би тим ј новцем могао уредити себи нову столицу; ј и сакупивши све своје отиде у Катуне под Ловћеном, где му се необично допадне ловћенски долап, којим тече река Цетина. На том месту, он сазида, пре свега, цркву у име Рождества Богородице и манастир а за тим и малени дворац за себе.(') С Иваном се пределшпе тада п све зетске војводе, које су му верне остале и мноштво Зећана, који су оскудни живот у горама међу голим кршевима и вечну борбу с непријатељем своје вере инародности и суровом климом — претпостављали плодним равницама богате Зете. Пошто је саградио манастир он намисди да пренесе овамо и зетску митрополију, која се тада находила у манастиру Св. Николе на острву Враници, на што је радо пристао и тадашњи митрополит Вавило. И тамо на висини, где су само орлови вили своја гнезда и чобани стада чували,
(!) По речима Болице, млетачког путника с краја XVII века, који је те грађевине видео, оне нису биле велике, али еу биле дивне
иодиже се као неким чудом црква с манастиром и малени дворац, у којем обитаваше поглавар свега словенског становништва на крајњем југо-истоку и вођа малобројиих племена, која су се решила да до последње капи крви бране своју слободу, веру и нароДност. Они тада бејаху одвојени од света, а окружени са свих страна евојим непријатељима, Турцима, који тада заузеше сву Босну и Херцеговину и спустише чак у Боку заузевши Рисан и Нови и све јужно приморје... За њих ни откуда не беше ни једнога гласа саучешћа и утехе нити зрачка наде!... С њима беше само Бог и сва нада њихова беше положена на њ, на гвоздену вољу и јуначке груди њихове Иван-бег умре 1490 г. и на престолу га замени син му Ђорђе, којн се ожени Млечићком. Негова 25-годишња влада представља само епоху прелаза од световне државе к духовној. Године 1516 он се на свагда удали у Млетке а народ свој препоручи владици. Мла1 )И му брат Станиша још јераније одбегао у Цариград и тамо примио муха-
меданство; и за тим, на челу турске војске, као турски паша, нападао на своју отаџбину; алн буде разбијен и побегне под окриље свога господара, који му је даровао земљу у Буматалу, близу бивше зетске столице Скадра, где је се он и населио, да с временом из његовог рада изађу најцрњи непријатељи његове праве отаџбине!..,. Сад народ остаде сам са својим владиком, који за њ беше све: и духовни пастир и учитељ вере и наставник хришћанске наравствености и вођа му у борби са спољашњњм непријатељем и врховни судија и решавалац унутарњих распра и тужаба; а што је главно — стрема пред светињом, у којој се чувало више благо народа, његова духовна моћ и снага, оно народно самосазнање, основано на вери и предањима о славним прецима.(') Три и по века управљале су Црном Гором владике (митроподити) и од тога дугога времена, два су века остала за нас готово са свим непозната. Домаћих извора осем народних предања — као што смо напред поменули —- нема (!) Извђст . с. петерб. благотв. обшества. 1886. IV—V 164.