Beogradske opštinske novine

Број 26.

— 110 —

Год. Х1\

сумња и излишна и неоиравдана контрола над општииом. По себи се разуме да се зајам, не сме употребити на друго, него на што је намењен. Ево, баш и да вам прочитам, како гласи тај члан 5-ти (чита.) Сад долази треће такође важно питање, које треба имати на уму, а на име: да ли у опште треба зајам пре закључити, док ие б$гду готови бар претходни радови, а то су планови за канализацију, кејове и т.д. Г. Марковић врло је лепо објаснио ту ствар и ја само имам да додам његовоме говору још ово: Ви се сећате, ми смо пре неколико месеца закључили уговор ,еа Линдлејем и Чокејом. Тај смо уговор послали Министру Грађевина и Министру Унутр. дела, и ко зна, да неће проћи још месец два дана, док се уговор врати од мннистара. По томе уговору ови стручњаци које смо ми изабрали, имају да израде те планове, управ да израде основицу за радове, за које се зајам тражи. Ја сам се уверио, да за те посдове, радове и планове без којих не можемо да знамо, колико нам зајма треба, да ће нам за те нослове требати најмање 4—5 месеци. Дакле, узмите господо само суму од 7,000.000 и на тих 7 милијона плаћање но б°/о интереса па ћете видети да то износи око 350.000 дин. годишње. Онај остатак 3,000.000 динара употребило би се на исплату дуга Народној Банци и Задрузи за међусобно помагање и штедњу; па с тога ту суму и не узимам у рачун. Просто и јасно ако ми, господо, вечерас будемо решили да узмемо ионуђени зајам, ми би имали да на суво издамо и платимо толики интерес. Сем тога треба да знате, кад буду планови готови, не може се апсолутно више употребити од 2 или 3 милиона, као што је лепо г. Љуба напоменуо, и онда ћемо ми плаћати интерес и на суму, која нам не треба. Најбоље је дакле, по предлогу г. Љубином да се израде планови и онда нека се потражи зајмодавац, а ја држим да ће се такав и наћи, који ће општини суксесивно зајам дати, т. ј. који ћепристати да му општина плаћа интерес само на примљене суме, а не и на оне које има у низу година да прими. По свему овоме ја налазим, да прочитана понуда није за општину повољна, и да је не треба примити. (Чује се: тако је!) Мијаило ПавловиЛ. — Ја ћу иокушати у неколико речи да дам одговора г. Петровићу, на оно што он вели, кад закључимо овај зајам и лр. Турака а такође уговорено је и снабдевање Црногораца на ту сврху извјесном количином оружја и уобнчајеном муницијом и житом. Владика ипак, — како вели Милаковић — није био са свим задовољан тиме, јер не само што није добио црквену јурисдикцију у Боки, него и у опште није била осигурана слобода богослужења правоелавном становништву те области. У ствари то је било нешто као најам Црногораца у службу Млецима за плату а без икаквих уступака од стране последњих у корист црногорскога народа и његовог врховног независног представника, — митрополита. Црква Св. Луке била је православна па ни њу нису давали православнима на потпуно располагање. Не само, дакле, да владика није добио црквену јурисдикцију у Боки, него су још и Црногорци дошли под јурисдикцију млетачку. У поменутој грамоти, коју је издао млетачки дужд Јован Еорнелије (Корнар) на име главнога управника Далмације и Арбаније Ангела Ема , на самом крају вели се: „..Задржавајући право и власт судити самима (Црногорцима) кривичне и грађан-

ако га закључимо, по моме скромном мишљењу, треба га закључити, јер овај се зајам не прави кад човек хоће, него кад људи нуде новац. Верујем, да је нешто мало скупљи интерес него што би требало, али осврћући се на много што шта око нас, ми ћемо видети да је врло тешко наћи повољнији зајам у данашњим прилИТкама у опште. У њиховим је рукама новац, а ми смо ти који га требамо и, сад је питање; да ли је заиста скуп интерес, као што ја велим да јесте скуп, него што би требало спрам гарантија које се дају. Али, да узмемо у обзир и то, нас на лондонској пијаци не познаје нико. Ово је^грви зајам, који би се учинио, да се наше хартије, макар и опдатинске изнесу на њихову пијацу, кад није среће да државне оду. Ја сам и ономад објашњавао, да треба задобити ту пијацу, јер Енглези су такви људи да кад поклоне вере један пут некоме човеку и виде уредност његову, они ће у кратком времену наше облигације подићи на велику цену, међу тим, тамо стоји, да можемо ми и после године и две и пет концесију претворити са премијом од 2 °/о и с интересом може бити и с 4/°о. И на сваки начин, ако би то било после 5 шш 10 година, то би било за општину корисно. То је једно. Друго, одговорићу на оно, што један рече, да је мало 8,000.000 зајма, јер 2,000.000 морамо одмах да платимо Банци и, што питаше, шта ћемо радити за даље, кад ће нам још већи зајам потребовати, шта ћемо тада дати за гарантију. Ми, као што знате, правимо канале и ти канали ће се платити од њиховог прихода, биће дохотка. Ми правимо даље кеј, по закљученој конвенцији између А-угарске и нас, ми имамо права да наплаћујемо за обалу где пристају лађе извесну таксу, и то ће опет бити један доходак. Даље, ако остваримо и аитрпоте, и они ће нам доносити некакав приход и за све зајмове које доцније будемо имали потребе да чинимо, ето нам гарантије у хим новим приходима. Нема дакле, никакве бојазни, да ће нам оскудевати да дамо гарантије, ако тражимо зајам. Само ваља бити мудар и паметан и руководити послове тако, да се не растура и све на шта се утроши да даје, да своју ренту доноси и онда бојазни нема, и онда можемо бити уверени, да други зајам, који будемо тражили, да ћемо га добити под много повољнијим условима, него ли садањи. А овај зајам и ако је скупљи интерес, јадржим ске распре ја задржавам за кривце цраво обраћати се с жалбом екстраординарном представнику у Котору." —- Тај свршетак Милаковиб не наводи у својој Историји и тиме скрива прави смисао и карактер тога договора; јер читајући га у целини ми јасно видимо, да су то били односи између суверена и васала. То исто потврђују и остале грамоте, само наравно, врло вешто замршеним Фразама. Поступање Млетака према Црној Гори и у опште према Србима јадранског приморја, много је слично поступању Аустрије у сев. источним српским земљама. Иједна и друга буне становништво против Турака и дају им убојну муницију а неким народним вођама дају чак и плату; али у најкритичнијем тренутку оставља Србе на вољу судбини а закључивши за себе угодан мир с Турцима. Разлика је у томе само, што је Аустрија, после сваке несрећне војне, мамила за собом масу српскога народа и насељавала га на граници, стварајући на тај начин од њих баријеру против нападаја турске силе, одређујући их за прву жртву цри сваком нападу а пошто прође опасност, поступа с њима не

да га не треба одбацити за то, што је то први општински зајам, и што нас свет не познаје а ја познајем од 20 година наше прилике какве су, нарочито какве су Финансијске прилике у земљи и према тим тешко се одлучити људима који нас не познају да нам дају зајам са јевтинијим интересом. Ја опет држим, да ми не треба да испусгимо ове људе, јер мој рачун показује интерес 6 °/о и кешто мало мање, а 3 Ло долази отплате, то би дошло са 3 До за 527г године, а међу тим би ми га узели за 50 година. А за. 50 година морали би да плаћамо 6 3 /1о па и скупље. Дакле према свему томе кад узме човек ово све, ја миелим да овај зајам треба узети. А сад, што се тиче оне друге бриге, коју г. Љуба напомиње у истини ово стоји: мука јенаћинара, а мука је, шта ће се после с парама. Ја мислим, мало иромншљено кад се узме, нађе се пута и начина, да се на суво овај интерес не плаћа; може се наћи да нам се помогне макар с 3°/о те да дакле само ону диФеренцију изгубимо, колико ми више плаћамо преко 3°/о. Тај ће се пут и начин наћи, а ја вам опет кажем, да ову прилику не треба испустити за то, што можда нећемо доцније ни наћи (а можда ћу се ја и преварити) или, дуго ћемо чекати, да тај зајам остваримо, а нама је као што је један од гоговорника напоменуо канализација најнужнија за здравље нашег подмладка и растења наше популације, јер као што знамо, ми смо сада у опадању. Нама треба кеј, јер ће нам доносити прихода, као и канали, јер тако исто треба направити и та сместишта, јер интереси наше трговине и наше производне захтевају, да им се даду места где ће еспапи изложити и чекати боље цене, јер боље да стојп све код нас и кад се побољшају цене боље продавати их, него ли их слати у туђину, па или плаћати магацинске трошкове, или их продавати по што за што. У тој цељи предузимају се и та огромна предузећа, због којих зајам има да се учини. Хоће се, да се и здравствени услови и трговинске и индустријеке прилике код нас побољшају. Тако исто треба тежити, да се у овоме погледу усаврши све оно што треба Београду, Београд треба да ностане светљиља европске културе, варош у којој ,ће и странци налазити задовољства да проведу неко извесно време, као што у сретнијим варошима чине. Хоћу опет да повторим баш за мој рачун ја налазим, да троба боље од Турака, лишавајући их чак и слободе у вршењу обреда њихове вероиспоповести! Млечићи их тако исто лишавају свих права и, обративши део њих у католичанство, с осталим делом т. ј. с православнима поступаху као и Турци; а оне који живљаху под Турском управом, бунили су против Турака и у исто време издавали им главе!... Више него варварски!... Исто су тако Млечићи поступали и према Црној Гори. Бунећи Црногорце на устанак, они су у тешким тренутцима бацали и издавали Турцима несрећне породице, које су се спасле од Турака на њиховом земљишту!... Сваки судар с Турцима они су обележавали каквим издајством према Црној Гори, а у исто време играли су улогу покровитеља Црне горе и осталих срп. племена, која су се борила против Турака, сматрајући их као своје вазале. У колико се је Црна Гора обрадовала појави Русије на политичком хоризонту балк. полуострва; у толико су се заоштрили њени односи с Млецима. Они као да су се паштили да остваре своје планове односно Црне Горе, — планове