Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

- 111 —

Број 26.

приступиги из више узрока овоме зајму, и баш са Енглезима треба га «акључити, јер и да се чека и чека, питање је, хоћемо ли га повољнијег наћи и ако га нађемо, можда ћемо можда највише х /4°/о имати га јевтиније. И то је све. Сад ваше је, оцените ствар ,и решите како знате. Ја сам срачунио према овоме моме резоновању и долази полугодишње на еФективу по оној таблици која ће бити тачна, а коју сам сам ја рачунао за сваку суму дошло би 3% нолугодишње да се плати а то је 316, 460 и 70Ј100, али ми пошго смо с њима уговорили, ми ћемо платити 315.000 и 70|100 дакле сваког полгођа имамо 1466 мање. То узето за 100 полгођа чини 146.666 и 70|100. Што се тиче стилизације иројекта, он није стилизован као што треба, но то ће се доцније чинити. Овде је главно питање, да ли је скуп интерес и отплата ( Јосиф ЈовановиК: прескуп.) То је све што сам имао да кажем с тим, да ако је скуп не треба да се бавимо, него да га одбацимо. (Наетавиће се.) С Ј- О' Суд београдске општине, држаће ниже означених дана ове лицитације: I На дан 25. овог месеца, од 3—-5 сахата по подне, лицитацију за издавање под закуп вађења камена пз II пећине у таш-мајдану. Кауција се полаже 60 динара. II На дан 26. овог месеца, од 3 — 5 сахати по подне, лпцитацију за издавање под закуп III и IX месарских плапева, на „Краљевом" тргу. Кауција се полаже по 120 динара. III На дан 27. овог месеца, од 3—5 сахати по подне лицитацију за издавање под закуп Киоска у парку калимегданском. На име кауције по закључку лицитације, полаже се тромесечна кирија.

IV На дан 2. Јула ове године, од 3—5 сахати по подне, лицитацију за продају старог непотребног материјала (дрвенарије и гвожђарије :) Лицитације ће се вршити у канцеларији економног одељења, где се и услови могу видети.

Позивају се лицитанти, да означених дана дођу и лицитирају. АБр. 3697, 4924, 4925 и 4926. — Од суда београдске општине, 19. Јуна 1896. год. у Београду.

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА

Стање на дан 30. априла 1896. год.

РЕДНИ бРОЈ

Назив рачуна

ЗЕ 3 ГГ

с т

-А. !ЕЗ

1 1

Рачун благајне

673892

616455

57436

цривремених издатака .

382269

150227

232041

—

хартија од вредности .

18438

—

18438

—

непокретности ....

5297955

—

5297955

—

иокретности

78771

—

78771

—

грађења кеа

82559

—

82559

—

„ водовода . . .

2758870

—

2758870

—

„ калдрме из Зајма

666467

—

666467

—

Т 71

канализације . .

40212

—

40212

—

„ школе у д. крају

210209 88

—

210209

—

Т >9

„ „ у Палилули

168687, 18

—

168687

—

„ цркве у дун крају

53983

—

53983

—

дужника разних ...

89637

—

89637

—

„ калдрме . : .

181775

181680

—

VI 77

„ водовода . . .

58507

—

58507

—

„ трошариискн

28776

—

28776

—

поверилаца разних . . .

37372

412510

—

375138

Г,) Т

Фондова разних ....

—

157144

—

157144

касе Фонда гробљанског .

—

81407

09!

—

81407

ФОнда регулационог . .

—

19367

99!

—

19367

управе фонд . за раз. фонд.

8365

—

8365

—

„ -П 7, Р ег У л - п

44551

—

44551

—

Т)

„ трошарине . . .

110607

97:

128239

—

—;

17631

„ водовода....

32376

27024

5352

20,1 —

—

Т)

„ Фондова за зајмове пријема

—

104121

—

.104121

60000

—

4200000

—

4140000

—

остава код Нар. Банке

4020000

—

4020000

—

Народне Банке . . . .

—

2043190

20 1

—

2043190

преносних кредита. . .

13793

09,

232887

—

219093

ажије резервне . . . .

—

2311

35!

—

2311

прихода по буџету. . .

—

245542

—

245542

расхода „ „ . . .

271863

—

271813

—

гробљанског буџета . .

4524

82'

10619

—

6094

буџета трошаринског . .

5196

25'

—

5196

—

главнице

698

6969169

8о;

' -'Т1

—

6968471

15400363

13,

15400363

13;

14379513

19. јуна 1896. год. у Београду.

Мл. књиговођа, Гл. Књиговођа, Милија ЈовановиЋ. К. Ј. ЈанковиЋ.

којима су се тако дуго занимали, не испољујући свога правога циља ни намере. — Из наведених докумената види се, како су те намере постојале све јасније и јасније. У једном акту говори се само о иредапости републике («иа ДесН1лопе с1е с1ош 11по (1е11а гериђИса по81га); а у другој стоји већ обавезности те преданостп (ип ресрго с1е11а с1ес1Шоне с!е рпђКео Боппшо). У читавом низу докумената може се, али с тешкоћама, ухватити свуд онај усиљен смисао реченица и израза, који на први изглед ништа не значе; а међу тим на њима су Млечићи оснивали своја права и претенсије. На тај су начин Млечићи ипр. одузели Црној Гори последње комадиће земље, које су јој припадале на мору. То су били начини, којима су Млечићи мислили потчинити својој власти целу Црну Гору, а ту исту тактику наследила је од Млетака по традицији и Аустрија V | У време владике Данила Црна је Гора била раздељена на племена, која су међу собом стојала у толико независна. да су

често војевали међу собом и нису имали саобраћаја. При таквом стању није могло ни бити речи о буди каквим општим политичким уредбама, премда су потребу тога осећали Црногорци. Али су томе сметали главари појединих племена, који су тада могли радити што су хтели.... Владику је Данила, без сумње стало много муке, док је покренуо Црногорце на искорењивање мухамеданства. Али, од тада он није престајао радити да што боље уреди своју земљу и изнутра. Користећи се својим путовањем, у Гусију, он на скоро по доласку сазове скупштину да уреди општи мир и управу у Црној Гори, Тада је он увео гувернадурство (губернаторство) као вишу политичку власт а у помоћ њој у сваком племену сердаре и по општинама инезове. Гувернадур је расправљао ствари између Црногораца и страних лоданика и крупније стварн унутрашње; он је бно председннк скупштине и потписивао пресуде за теже ј престуие. Сердари су решавали ствари сваки у свом илемену а кнезови су представљали полицијску власт у атару свога села или општине.

^ Први гувернадур изабран је 1718. г. То је био Ђинан из села Мишке у Озринићима. — Тај избор показује да народ није хтео, да из једногистог племена буде и представник духовне и представник политичке власти. Међународни значај пак тога чина, може се ценити по томе, што је први гувернадур живно у Котору! Први је гувернадур жалосно свршио; његово је убиство и до данас са свим тајанствено. Предање казује, да је се Вукале син Ђиканов одрекао гувернадурства, које је по наследству требало да пређе на њ и променио се с Радоњићем из рода Рајчевића у Његушима, добивши од овога за сердарство 200 талира(') и тако се ослободио од тог високог звања, које је оцу његовом донело незаслужену смрт. Ове нове уредбе одржале су се за све време владике Данила. Гувернадурство се одржало за читавих 100 година. Бажно је поменутп још и то, да је ове установе владика дао народу у договору са народном скуппшшом.

(!) Ровинскш Черногорг;,. стр. 536. (Настапиће се)