Beogradske opštinske novine

Број 45

— 198 -

Год.XIV

да се ова лицитација одбаци и друга распише. VII Председник износи одбору на одобрење кредит од 1684-34 дин. за инсталацију електричног осветљења у згради управе вар. Београда. По прочитању тога предрачуна АБр. 9279 одбор је решио, да се извршење ове инсталације не може одобрити. VIII По прочитању предлога управе трошаринске АБр. 9039, да се одборским решењем призна и свињској масти право на реекспедицију и повраћај таксе одбор је решио, да се овај предлог не уважи, него да се за сваки случај иотребе за реекспедовање масти и повраћај таксе за извезену маст изиште од одбора нарочито решење. IX Сходно решењу одборском од 5. септ. 1396. год. председник износи одбору на решење предмете о експропријацији земљишта Сане М. Алексића, Д-ра Марка Т. Лека и Спасе ИдиКа, по којима је општински правозаступник дао своје мњење, да општина мора у сваком случају дати накнаду за земљиште, које експроприше за проширење улица, према закону о изменама и допунама у закону о експронријацији од 17. јану ара 1896. гч)д. По прочитању тих мњења АБр. 7989, 7988 и 7987 одбор је решио, да се Сани удовој Марка Алексића, за експроприсаних јој девет квадратних метара са лица Богојављенске улице по педесет и пет динара кв. метра исплати из регулационог Фонда свега четири стотине деведесет и пет динара у сребру, пошто се сви интабулисани терети са експроприсаног дела имања скину. Да се Спаси Илићу ка<1>. овд. за експрописаних му девет метара и деведесет сантиметара квадратних са лица цветнога

КРЛЉ УРОШ 1 ВБЛИКН ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото: СгеДеге ппа соза, регеће 81 е и<Ш;о сИг!а е регсће поп 81 е ауи1;о сига (51 езапппаг1а, {& 1ог4о а11'ш1;е1е1:(;о с1е1Гиото. ХеорагЉ' напиоали: П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИВ. и Т. НОБЛИШЕА (По ирепоруци Академијсмог Савета Велике Школе ова је расирава иаграЈјена нарочитом видовданском наградом оаштине београдске у 1805. год.Ј У в о д Најсјајнпје доба у историји српскога народа јесте доба владања династије НемањиИа , која је владала Србијом преко 200 година и дала јој најзнатније и најмоћније владаоце. Оснивалац ове династије велики жупан, Стеван Немања, не само да је велики и знатан због овога, већ и за то, што је он првп од српских владалаца тачно обележио правац спољне српске политике, коју би Србија имала водити на Балканском Полуострву, те да тим

трга по седамдесет динара кв. метар исплати из регулационог Фонда свега шест стотина деведесет и три динара у сребру пошто се сви интабулисани терети скину са експроприсаног дела имања. Да се д-ру Марку Т. Леку за експроприсаних му педесет и два квадр. метра и шест квадр. сантиметара са лица Васине улице по седамдесет динара квадр. метар исплати из регулационог Фонда, све га три хиљаде шест стотина четрдесет и четири динара и двадесет пара у сребру, пошто се сви интабулисани терети скину са експроприсаног дела имања. X Председник извештава одбор, да је општина осуђена земаљским судовима да због нивелисања кнеа Милошеве улице плати на име оштете Т>орђу Гинићу 22066 - 09 са споредним трошковима по извршној пресуди анелационог суда од 3. Фебруара 1896. год. Бр. 263 и да је Ђорђе Гинић поднео молбу АБр. 5098, да му се ова досуђена сума исплати. По прочитању те пресуде и молбе, одбор је решио, да се досуђена сума по изршној пресуди апелационог суда од 3. Фебруара 1896. Бр. 263 исплати Ђорђу Гинићу из капитала општинског. XI По прочитању молбе Косте Гинића овд. каФеџије, да ошптина допусти да околни цигљари откопавају пут општински што од новог гробља води ка Вишњици, који је на висини остао због околног откопавања прнватних имања, те да се тај иут на тај начин ннвелише без трошка општине., Одбор је решио, одобрава се, да околни цигљари откопавају општински пут од новог гробља ка Вишњици до висине, на којој су околна имања, и да земљу употребе на своју корист. Ово да се изврши под надзором и руководством општинског инжињера.

постане снажна, чврста и моћна, какву је и виђамо под доцнијим његовим наследницима. Увиђајући да поједине одвојене српске области не би могле и не могу стати на браник силнијем и снажнијем непријатељу, не би могле и не могу допринети никаквом државном развитку и напредовању: он је први предузео ослобођење и уједињење тих појединих српских области, прикупио их под један скиптар српски и тим ударио темељ српској заједници и српској самосталности. Но није се Стеван Немања задовољио само тим. Да би он своју државу и проширио, обрати пажњу најуг, на тадашњу византиску Империју, која је тада била истина још доста јака, али која је услед спољашњих и унутрашњих неприлика, већ почела показивати знаке слабости своје. Кад год би му се дала придика да може своју државу ширити на ту страну, освајао је једну по једну област од Империје и присаједињавао их својој држави. У противном пак случају, кадби био притешњен од Империје враћао јеодмах заузете области, али ипак није напуштао мисао, да згодном приликом опет настави своју политику у истом правцу.

XII По прочитању акта безименог друштва за осветљење вароши и мњења надзорне комисије за осветљење и трамвај на томе акту, одбор је на основу 5. тачке уговора решио, да се метални стубови безименог друштва, којима ће се заменити дрвени стубови за спровод електричне струје за улично осветлење, ослободе плаћања трошаринске таксе и свих осталих општинских дажбина. XIII По прочитању акта безименог друштва за осветљење Београда, одбор је на основу члана 5. уговора, пошто се угаљ за гориво и у Србији производи, решио, да се друштво одбије од овог тражења и да буде дужно плаћати трошаринску таксу на сав угаљ што га у варош уноси за потребу осветљења. XIV Одборник г. Стеван П. Поповић предлаже, да се све сијалице замене пламеним лампама. Одбор је одлучио, да надзорна комисија за осветљење и трамвај изради предрачун колико би то скупље стало општину, на који би се начин то могло извршити и под којим би погодбама друштво на то пристало. XV По нрочитању акта управе општинске трошарине и мишљења надзорне комисије за осветљење и трамвај АБр. 5868, одбор је решио, да се такса трошаринска за кола трамвајска, кад у варош улазе, и даље наплаћује путем обрачуна све док ово питање не буде регулисано пресудом надлежног изборног суда. XVI Председник надзорне комисије за осветљење и трамвај извештава одбор, да надзорна власт још није регулисала питање о правилнику за трамвајску вожњу, на којп је правилник учинио Од коликог је значаја било начело Немањино: користити се згодном приликом и повијати се по евојој сили и моћи оној струји која је за ондашње време најјача, најбоље се види код оних његових последника, који су разумели мисао и рад свог великог претходника. Видимо да се српска држава уједињена и утврђена Немањом, нагло шири и расте под Милутином (1282—1321) а достиже кулминациону тачку под Душаном Силним(1331—1355). Али као да мисао овог Великог жупана, његови први наследници не само да нису прихватили, већ шта више услед спољних а нарочито унутрашњих неприлика и губили поједине покрајине. Први од његових наследника, који је ту идеју прихватио и покушао остваривати, јесте његов унук ј Краљ Урош I Велики. С тога је држимо потребно видети и разгледати рад овог наследника Немањиног, да видимо како је почео остваривати ту идеју, у колико успео у својој намери, као и то, откуда му надимак Велики , како га назваше доцније наследници његови.