Beogradske opštinske novine

Год. IV.

— 199 —

Број 45.

одбор примедбе па друштво неће да уважи, одбор је одлучио, да се понова умоли управа вароши, да ову ствар што пре крају привреде. XVII Председник надзорне комисије извештава Одбор, да се у ч>абрици електрицитета покварио известан део машине те нису могле 360 сијалица неколико дана сијати; да друштво тражи, да се овај случај сматра као неодољива сила и да се према њему не примене конвенционалне казне; да је надзорна комисија одбила овај захтев, пошто је друштво обавезно, да има и резервних снрава, како се не би прекидало осветљење због кварења справа. По прочитању акта, захтева друштва и решења надзорне комисије одбор је решио, да се недостаци и кварење машина за произвођење електричне ^струје не може сматратикао неодољива сила и да се према томе има одбити овај захтев друштва одобравајући у свему поступак надзорне комисије у овоме случају. XVIII Одборник г. Стеван П. Поповић иита да ли се води рачун о потрошњи електрицитета и да и општина има оне користи од утрошене количине електрицитета на електричним трамвајима, на које по уговору има права. Председник надзорне комисије за осветљење и трамвај одговорио је, да се о потрошњи електрицитета води рачун и да и општина има уговором предвиђене користи од потрошеног електрицитета за електричне трамваје, услед чега улично осветљење сада много јеФтиније стаје општину, него што је уговором предвиђено. XIX Одборник г. Љуб. Марковнћ изјављује, да би добро било, да се одмах отпочне рад на склапању буџета за 1897. год. Председник општине изјавио је, да суд на овоме послу већ ради и да ће у скоро поднети одбору од суда састаЕратки преглед срп. државе од Немање до ступања на престо Краља Уроша I Великог (1196—1243) Да би могли разумети у каквом је стању била српска држава у оно доба кад је на њен престо ступио Краљ Урош I, као и његов даљи рад ; потребно је да се вратимо на неколико десетина година раније и да у кратко проговоримо о Немањиним наследницима до доласка Уроша I. И ако је НемаЊа после претрпљеног пораза на Морави 1291. г. морао повратити Грчкој сва своја завојевања у 1183., 1189 и 1190. години, те није оставио својим наследницима Бог зна како проширену државу; ипак им је он очувао и оставио своју најзнатнију тековину: државно јединство и слободу. Тада, када је Првовенчани примио жупанску власт, српска је држава захватила Хум, Требиње, Зету и преко Мораве данашњи јагодински округ. Источна је граница Морава (Морава, Бинча) најјужније земље: Дубочица, Реке и Лаб. Од Босне је делила река Дрина а са севера горњи ток Колубаре па на северозапад до изнад Соли.

вљени буџет за 1897. год. да га проучи и о њему донесе своје решење.

КБШШНИ ОГЛАС Пољопривредни календар за 1897. годинудатје у штампу и кроз који дан биће готов, и одмах ће се разаслати поручиоцима, који ваља да се обрате српском пољопривредном друштву — Беогард. ОПШТИНСНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Пошто- одбор општински није одобрио држату лицитацију за издавање под закуп права на узимање цубока од стоке која се коље у кланицама општинским и продаје истог — то ће суд београдске општине понова држати лицитацију, на дан 18. овог месеца од 2—5 сахати по подне, за издавање поменутог права под закуп. Кауцију полажу српски поданици 3000 а страни 6000 дин. у готову или српскодржавним 2°/ 0 лозовима. Лицитација ће се вршити у канцеларији економног оделења, где се и остале погодбе могу видети. Ко жели ово право узети под закуп, нека означеног дана дође да лицитира. АМ 9299. Од суда општине града Београда, 1. новембра 1896. год. у Београду. По што се расписата лицитација за 28. октобар т. год. а за издавање под закуп права вађења леда и наплате таксе за исти није могла вршити из законских узрока, — то ће суд ошптински држати понова другу лицитацију на дан 16. т. м. од 2—5 сахати по подне, за издавање овога права под закуп. Кауцију полажу српски поданици 600, а страни 1200, дин., у готову или српскодржавним 2°/ 0 лозовима. Лицитација ће се вршити у канцелаНаследив жупански престо по жељи Немагвиној, Првовенчани је имао кроз 20 година да се бори са великим, како спољашњим тако и унутрашњим неприликама. Јер одмах првих дана његове владавине а још за живота оца му, Угри нападају на Хум 1198. г. и присаједињавају ову област.^ 1 ) Са овима је Првовенчани и доцније неколико пута долазио у сукоб. После неколико година имао је да издржи борбу око престола са старијим братом Вуканом, који га чак и отера с престола (1202). Али је Првовенчани, а уз припомоћ свог брата Саве, не само срећно савлађивао све спољашње и унутрашње неприлике, већ да би уништио и последњи траг врховног права Угарске над Србијом, које је она полагала од 1202. године( 2 ) и да би подигао значај и углед своје државе на Балканском полуострву, прогласи краљевство (1220.), аонбуде венчан за првог Српског краља. 3 ) (!) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић: Ист. Срп. Н. стр. 82. — Хум јо се 1209 г. одвојио од Угарске и у њему завладао неки кнев Петар. ( 2 ) стр. 91. ( 3 ) Том ј<* придиком крунисао и старијег сина Радиславз, кога на тај начин огдаси 8а свог наследника.

рији економног оделења, гце се и остале погодбе могу видети. Ко жели ово право узети под закуп, нека одређеног дана дође да лицитира. А№ 9527.— Од суда Београдска општине, 1. новембра 1896. године у Београду. По што се ни друга одређена лицитација, за издавање под закуп права наплате таксе Фијакериске, није могла држати из законских узрока, — то ће суд општински, понова држати лицитацију на дан 19. т. м. од 2—5 сахати по подне за издавање овога права под закуп. Кауцију полажу српски поданици 600, а страни 1200, дин. у готову или српскодржавним 2°/ 0 лозовима. Лицитација ће се вршити у канцеларији економног оделења, где се и остале погодбе о закупу могу видети. Позивају се лицитанти да одређеног дана дођу и лицитирају. АЈ\2 9524,— Од суда београдске општине, 1. новембра 1896. године у Београду. Н А 3 Н А Њ Е Појавила се на свет књижица од три листића а под насловом „Путовођа по Београду" од издаваоца Мирка Л. ЖивковиКа. Издавалацје просто преписао нова имена улица из бр. 4. „Београдских ошптинских новина" од 21. јануара о. г. и не осврћући се на нааомену изложену од стране овога суда у поменутом броју новина. С тога се даје на знање грађанству, да је овакав „Путовођа по Београду" из основа погрешна књига и да не одговара ни у колико ни стању ствари ни намери у којој је издата. Из статистичког оделења суда општине града Београда 7. новембра 1896. год. СтБр. 354.

Његови су пак наследници Радослав и Владислав још мање урадили за Србију. Први је био иначе слаб владалац и врло поводљив за својом лукавом женом, Аном, ћерком епирског деспота Тодора Анђела Комнена, због чега није дуго ни владао. Јер његова жена својом пакошћу изазове незадовољство, а у том и његов таст буде заробљен од бугарског цара Јована Асена II, те се властела искупи око млађег брата Владислава и Радослав буде прогнат. Радослав је покушавао из Дубровника, куда је одбегао, да се поврати на престо, али пошто не успе, он се по наговору стрица Саве покалуђери. Па ни влада другог сина Првовенчанога, Владислава (1233—1243), који је на овај начин отео престо свог брата, није значајна. Једино му се може приписати, што је се посреством Савиним оженио ћерком бугарског цара Асена II, Болеславом те тиме осигурао своју државу са истокаа и себе заизвесно време на престолу. При крају његове владе десили су се догађаји како у Угарској тако и у Бугарској, о којима ћемо на скоро говорити, који су допринели Урошу да себи завојује од брата краљевски престо. (наставић се