Beogradske opštinske novine

Нр, 13

Год. XV

у суд општински, да им се саопшти овај нов разрез. Саопштавање ће се вршити у војеном одељењу општине београдске од 21 до 25 о. м. закључно. Од суда оаштине бвоградске 20 Марта 1897 г:д. АБр. 1341 у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 13 Марта, 1897 год. Иредседавао пр^дседник г. Ник. П. Пашић.. нрисуствовали чланови суда I. г. Бран. Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић, од одборника били г. г. Г Б- Милијашевић,- М. 0. Петровић, С. Ј. Азријел, Голуб С. Јанић, Д. Стојковић, Коста Чунић, Којадин С. Караџић, М Штрбић, Стеван Максимовић, Стеван Миљковић, Сава М. Џеваировић, Н- Р. ПоповићР. Драговић, Гавридо Бркић, Блад. Чортановић, Т. Селесковић, Др. Марко Т. Ј1еко, Ђ. Р. Одавић Милутин Ј. Марковић, Евгеније М. Чоловић, Д. Ђирковић, Н. Спасић Мих. Павловић, Влад. М. Ђорђевић, М. Капетановић I Прочитан је записник одборских одлука седнице држаие 6. марта 1897 год. и иримљеи је без измена. II Одбориик г. Раденко Драговић иита, зашто се не нозива одборско повереништво да ирегдеда рачуие и књиге оиштинске трошарине за 1896 год. а одборник г. Никола Г. Иоповић оиет, зашто се не позива повереништво за ирегдед књига, рачуна н ннвентара општинског за 1896 г. Председник је пзјавпо, да ће наредити, да се оба ова повереништва одмах позову, да поверени им задатак изврше. III Одборник г. Соломон Ј. Азријел. износи неправидности у постуику друштва за осветдење према прнватним нретплатнидима електричие струје као и самовласно раскопавање калдрме од друшва у намери да прекида струју појединпм иретплатницима Председиик је одговорио, да све те жалбе треба упутити надзорној комисији за осветлење и трамвај мајком покалуђерила и уза' њу сара њена(1) а друга удала за једног српског великаша( 2 ). 0 оној пак кћери Урошевој, за коју спомињу неки историци да му је од прве жене и да удата била за бугарског цара Михаила II, реклисмо на свом месту. Године рођења Урошевих синова као а кћерију иепознате су из заосталих споменика те о овим можемо само нагађати. Зиамо да је Урош ступио на престо по четком 1243, а по Даниловом казивању да је се он некако на брзо носле тога оженио, и неко време није имао пирода, могли би од прилике рећи да је Драгутин рођен између 1247—1248 год ипо би се у неколико сложило са његовом прошевином. За тим је имао женске деце, за овима 1254 г. да је рођен Милутин, што тврди и Муралт.(з) Незна се управо зашто је Драгутин устао против оцаиовоготерао с престола али ће бити по свој прилкци оиај узрок (1) — „во пребиваше удовств-1 со 1единов дф.воло отч> дттерем својихп, иже по тои1, сг матероло равнећ пострижест". (Гласник V- з. 54)(2) ЈБубић: Ор18, ји§. поу. 1-35. — Вероватно је, даје тај био заробљен у рату са Угарском 1267- г. као што стоји у оној номенутој повељи од 9- Анрила 1269. год. >3) Сћгош Виг, II. .з. 471.

која ће ствар извидети и учинити шта треба. IV Одборник г. Гаврило Бркић, изјављује да би требало спојити са новим београдским водоводом зграду у којој су апсеници окружног суда, како не би ти апсеници и даље ишли по воду на чесму на звленом венцу, јерје то противно и угледу престонице и моралу. Председник је изјавио, да ће учинити потребан корак код надлежне власти да се ова зграда споји са водоводом и у њој намесги чесма. V Председник општине извештава одбор, да има досга службеника општинскпх, који су обвезници во.јени и који морају ићи на војена вежбања, па би им требало дати осуство од дужности. Одборје овластио, суд општински, да сваком службенику општинском а обвезнику војеном може дати осуство од дужности ради вежбања. VI. Председник износи одбору на решење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тИх модби СтБр. 877 634 и 633 одбор је изјавио мишљеље да се молиоцима Јовану Ђорђевићу бербернну, Ружици Д. Павловић и Панти Живковићу и Стевану Тз. Јорговићу могу дати тражена уверења о породичном од носу (другој двојици о породичном односу Драгутина и Драгомира Михајловића овд.) VII По прочитању акта кв. дорћодског АБр. 590 одбор је изјавио, да је Вићентије Лазовић овд. ликерџија доброг владања и средњег имовног стања. VIII Председник извештава одбор, да је г. Министар правде актом АБр. 1330 одобрио да г. Милутин Ј. Марковић члан касационог суда може и даље бити одборник општин. Одбор је примио к знању ово саопштење који наводи Данило. Он вели да је Урош, кад је женио Драгутина, обећао да ће му уступити краљевски престости још за живота свог^ 1 ) па то нијеучинио, а ствар се још убрзала кад је Драгутин дознао да се воде преговори о Милутиновој женидби те се побојао да отац овом не уступи престо. Исти Данило вели да је Драгутин неколико пута мојшо оца или да му уступи престо или да му барједан део земље да на управу но пошто Урош не учини ни једно ни друго, да је он отишао свом тасту(?) краЈБу угарском, од кога добије велику војску и пође на оца. Још једном последњи пут га јемолиода испуни своје обећање но пошто и сад Урош не прими молбу „ нб паче великош горастшо разшћваввшоу се на нб" овај видећи да му престоји или живот или смрт „ввздвиже рекоу на родителга свогего^!?) У троношком летопису вели се да Урош не само није хтео устунити престо Драгутину, већ је овог и мрзео, (' 1 — — обћшта 1емоу дати крал1евство, и сб великнимб обћчитаншемв изрекв не приступити обћтованааго им1>, нб СБТВОРИТИ 1вГ0 КраД1а ВБ ОТБЧБСТВИМ СВ01вМБ ВБ срБбБцкћи земли, и № живо^ своЈемБ даровати 1емоу прЈстолБ свои — — (з. 13— 4.[ (2) Н). 18.

IX Приступљено је решавању о томе на који начин да се изврши ревизија разреза коморе. По прочитању акта војеиих вдасти АБр. 1341, којима је ова ревизија допуштена, одбор је решио, да ревизију разреза коморе изврше одборници: г г. Ђура Милијашевић, Стеван Миљковић, Голуб С. Јанић, Милутин Ј. Марковић, Мих. Павловић, Соломон Ј. Азријел, Вл. Чортановић, Раденко Драговић, Ђорђе Димитријевић, Н Р. Поповић, Коста Чупић и Евгеније Чоловић Седморица од њихмогу пуноважно радити. На већања овог повереништва имају се сазивати и старешине свију еснаФа као саветодавци. Ревизија има бити извршена у року остављеном од војене власти. X Председник износи одбору на решење предмет о општинском земљишту на топличином вепцу које је бидо уступљено учитељском и декарском друштву решењем одборским од 4. Априла 1884 год. АБр. 2310. Пошто је одбор саслушао извештај о овој ствари и ношто су му прочитана акта лекарског друштва АБр. 8938|96, учитељског удружења АБр. 836|97 и инжињерског удружења која сва удружења траже земљишта за поднзање својих домова, одбор је решио, опозива се решење одборско од 4. Априла 1894 год АБр. 2310 којим је земљиште на топличином венцу уступљено било на уживање лекарском и учитељском удружењу, пошто нису испуњене погодбе у томе решењу означене. Да се ово земљиште претвори у парк и нросече улица кроз њега, као што је регуЈ* планом нредвиђено. Да одборско повереништво, одређено за преглед и проучавање предлога о продаји општинских непокретних имањапроучи тражења ових па и других друштава и поднесе одбору извештај са назначењем земЈвишта, које би се могло уступити, да сва просветна и културна удружења на њему подигну своје домове. због чега мораде отићи т Зворник што му је таст дао(?) но Урош га је и тамо кињио те овај са неколико дворана оде тасту, који му да 80 х. људи и пође на оца.( х ) Из свега овога одакле излази да је Урош заиста, приликом женидбе, обећао уступити престо сину Драгутину Кад су се пак почели они преговори саКарлом Анжујским и доцније са Михаилом Палеологом, побојао се Драгутина да он, ако буде оженио Милутина ћерком грчког цара не промени мишљење и не уступи овом престо те је молио оца да му што пре уступи престо или бар да му да један део државе на управу. (наставиђе СВ) (I) „Но бившу браку, СтеФанЂ Урош-в не восхот* сотворити 1акоже об^шжаел, и сииу своему Драгутину недаде в-ћнца и власти, но оште и в-б ненавист!. взл сина своега Драгутина, толико времл, по 1аки кт> тому више певозмогљ терпћти оца, уклонисн у Зворник , от таста ему датаго- Такожде и жена Драгутинова ненавидима бистБ свекрвом сво1его, но терплше диндете мужг 1ев- тамо бмаше, отшедшу же Драгутину у Зворншс несоставллше его 1»ште оташ но велми шћвашасл — Драгутин же взл неколико дворланБ своихт>, отходии. к?. тасту своему враљу мажарском у Будим; от кралл же владисава честно прилтг, и бребнтг кодг нћго некое малое времл и тогда кралл вземлетт, шсам деслта тислштт, воинов -Ј, мажарскихг и походитг на отца" (Глаеник V- з. 50. 51.).