Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ НЕДЕЉД 21. ДЕЦ 1897.

Год. XV. ИЗЈ1АЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

Л.\\\\.\.\.\.\\

цен а: За Србију на годину 6 дниара на пола године 3 „ Ва стране зеил»и. на годииу 9 „

Број 44. претплату ВАЛјА слати упутницом на опш i ински суд А СВЕ коресподенцше НА уредника.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СВ. НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИЗЖАЈУ ОЕ.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Његово Величаншво Краљ Александар благоизволео је преко иредеедника ошптине дослати суду општинском 1.500 дин. да се о Божићним празницима подели сиротињи београдској. Његово Величансшво Краљ Милан благоизволео је исто тако предати председнику општине 1.000 д. у злату, да се о Божићним празницима подели сиротињи овдашњој. Суд општине београдске у име своје сиротиње захваљује Високим Дародавцима за ове краљевске поклоне. Бр. 6372. 19. Децембра 1897. Београд. Председник 1 београдске ошптине, Никола Д. СтеваковиЋ с. г. Секретар, Урош КузмановиЋ с. р.

О Б Ј А В А Нрема регаењу одборском Општине вароши Београда од 24. Јуна 1893. год. АБр. 3631, на три дана цред Божић неће се наплаћивати трошаринска такса на прасад до 15 кила тежине.

Управа трошарине објавл>ујуКи јавл.а да ово важи за 22., 23. и 24. Децембар 1897. г. и скреће пажњу грађанству па следеће: I. Од ове таксе ослобођавају се само приватна лица — грађансгво, — а агачије, печењари, гостионичари, механџије и касапи који су сви обавезни ошптини касапску аренду плаћати, не ослобођавају се исте и они су за све време ова три дана дужни опгатини касаиску аренду платити на купљену стоку, у противном биће по закону кажњени који пропусте то учинити. II. Трговци, шпекуланти и остали који имају кредит код ове управе, а за ова три дана купе стоку ради трговине или исхране, дужни су сваку куповину са пријавом одмах старешину трга известити ради задужења; у противном сваки ће бити кажњен, ако пропусти да то одмах после празника изврши. III. Сва остала лица дужна су стоку купљену за време ова три дана, утрошити за време наступајућих празника и, код кога се буде нашло после празника од ове стоке од трогаарине ослобођене, казниће се као кријумчар по закону трогаарннском ако он сам одмах првога дана по истеку

празника, не дође и на претеклу стоку трошарину пе плати. Никакав изговор никоме неће бити ради оправдања од стране управе примгљен; с тога се грађанство иозива, да се ове наредбе придржава. У исто време јавља се грађанству, да ће се на заклату јагњад, прасад и живину — одерану или очупану —- при улазу у реон трошарина наплаћивати као и на сирово месо. (чл. V. трошаринске тариФе). Од стране Глав. управе општинске трошарине, 15. Децембра 1897. год. Бр, 1390. РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 8. Де.цембуа 1897. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали члаиови суда г.г. Бран. Ј. РајиК и Ђ. Карајовановић, од одборника били: г.г. Б. Милијашевић, Стеван Мил>ковић, Голуб С. Јанић, Марко Петронијевић, Којадин С. Караџи!!, Коста Чугшћ, Стевав Максимовић, Р. Драговић, Мијајло Г В. Плић, Милутин Ј. Марковић, Н. И. Стаменковић. Глиша Отојановић, Стеван Ивковић, Васа Пиколић, ,Ј. М. Јанковић, Д. Стојковић, Ризнић, Д. Ј. Живадиновић, М. Савчић, К. Н. Лазаревић, Др. Стеван Марковић, Љуб. Живковић, Милов. Миленковић, К П. Михајловић, М. 0. Петровић, Др. Леко, Милан Арсенијевић. (Свршетак) XX По прочитању молбе Михаила И. Петровића из Врчина, АБр. 659 да му се процени земљи-

и

ПИТАБЕ 0 &ЕГ0ВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до победе краља Стефапа Уроша Ш. над краљеи Владиславом II. ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото : Знати много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оно, што се тиче српске народности, српства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим српским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић НАПИСАО ЉУЕ. АНДРЕЈЕВИЋ (Ова је расарава награђепа арвом видовданском наградом Оаштиие Београдске у год. 1896Ј (ндставак) Да није било доцније сведочи нам пре свега оно велико пријатељство, које је владало међу браћом после краљичине смрти, о коме АЕ. Данило прича доста опширно. 1 А сем тога, из повеље, исписане

1 Дан. жив. стр. 141—151. Из тога причања може се довољно јасно увидети, да су се браћа први пут после свађе састали тек после материне смрти, и ако су се још раније били измирили.

на зиду цркве Грачанице, види се да је на збору, на коме је укинута бањска епископија, а Милутинова задужбина манастир св. СтеФана, подигнута на игуманију и обдарена имањем, био и краљ Стеван Драгутин. Овај је збор био после смрти краљице Јелене, јер : 3. У биограФији Милутиновој настављач прича да је краљ, у договору са монахињом Јеленом и братом краљем Стеваном Драгутином, отпочео зидање манастира св. СтеФана у Бањској, и да тај посао још није био довршен, кад је краљица оболела а затим и умрла. Према величини и лепоги те грађевине г. Ковачевић држи да је зидање почето, ако не пре, а оно у пролеће 1313. године, и како су браћа тада била у љубави кад је рад почет, то је устанак Драгутинов морао бити раније, око „1312. године послије априла." У прилог овога наводи и причање угарског историка Феслера. Овај на име прича да су, за време док је Карло Роберт године 1312. и 1313. побеђивао на северу своју непослушну властелу, са југо-истока упале у Угарску чете Срба, Бугара и Татара, и својим пустошењем задале толики страх, дајепапа Клемент V морао противу њих огласити крсташки рат. А кад су нападачи чули да им иде краљ на

сусрет, повукли су се натраг, одневши знатан плен. Из овога г. Ковачевић закључује: ако је овај упад 1313. године учинио краљ Драгутин, онда није тада могао бити са братом у завади; а ако је учинио краљ Милутин у друштву са својим зетом видинским деспотом Михаилом Шишманићем, морао је проћи кроз области свога брата, што не би могао учинити да није био са братом у љубави. Браћа су, вели, у ово време морала бити у љубави, и извесно су заједнички напали на угарске земље баш са оном војском, коју су били спремили за међусобни бој. 4. Ну доцније, добивши „ Л^ онскнј дкт<ј" Н. И. Севастијанова, и сазнавши одатле поред осталога и то, да је краљ Милутин слао помоћ своме тасту цару Андронику пре октобра 1313. године, јер је овај у октобру те године поклонио манастиру Хилендару село Куцово, из захвалности што је одржао победу над Турцима у савезу са Србима, г. Ковачевић одустаје од поменутог ранијег тврђења и вели да је устанак Драгутинов био „по свој прилици 1313., а без сумње због тога што је помагао Грцима."'

Отаџбина. књ. 12. стр. 516. прим. 13.