Beogradske opštinske novine
Број 44
174 —
Год. XV
ште, гпто му је одузето за, регулациЈу Фишекџијске улице, одбор је решио, да грађевински одбор ово земљиште процени по закону грађевинском и иоднесе процену одбору на одобрење. XXI Председник извештава одбор, да су прво Управа вароши Веограда решењем својим АБр. 6548, затим услед жалбе општинске г. Мин. унутрашљих дела решоњем АБр. 5638 и најзад Државни Савет такође услед жалбе општине решењем АБр. 6641 задржали од извршења решење одборско од 6. Фебруара и 13. Фебруара 1897. год. АБр. 824 односно експропријације имања Бл. Тајеића иа Енглезовцу и наредили, да општина изврши екепропријацију свега оног земљишта, што је већ заузето и што би сс имало доцније заузети за извршење регулационог плана тога места. По саслушању свега овога и по прочитању решења Државног Савета АБр. 6641, одбор је решио, да одборници г. г. Н. И. Стаменковић, М. Савчић и М. Ј. Марковић проуче како овај предмет тако и регулациони план тога места и поднесу одбору извештај. XXII По прочитању предлога Коете П. Јовановића инж. општинског АБр. 6349 да се од Београда до Бсјшх Вода за потребу водовода, сагради привремена железница материјалом, који је општина већ давно купила, одбор је одлучио, да овај предлог проуче и поднесу одбору извештај одборници г.г. Н. И. Стаменковић, Ст. Ивковић, Др. Ст. Марковић, М. Савчић и М. Ј. Марковић. XXIII Одборник г. М. Арсенијевић предлаже, да општина одмах предузме утврђивање обале шиповима од савског моста до града и да се за ову потребу привремено задужи код овд. новчаних завода на јемство трошаринских прихода. Одбор је одлучио, да се о овоме предлогу решава у првој седници за овом.
РЕДОВНИ САСТАНАК 11. Децембра 1897. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г г. Бран. Ј. Рајић иЂ Карајовановић од одборника били г.г. Ђ. Милијашевић, Голуб. С. Јањић, Стеван Миљковић, Глиша Стојановик, Васа Николик, К. Н. ЈХазаревик, Милан 0. Петровнћ, Марко С Петронијевић, Стеван Максимовић, Трајко Стојковић, Соломон Ј. Азријел, Дамјан Стојковић, Др. Стеван Марковнћ, Љуб Живковић, Ђ. Р. Одавић, Н. И Стаменковић, Ризнић, Ђ. Пантелић, Др. Лазаревић, М. Савчић, Мијајло Ђ. Илић, М. П. Тодоровић, Милутин Ј. Марковић, Дим. Гавриловић, Ј. М. Јанковић, Коста М. Ђурић, Др-. Леко, Р. Драговић, Мидан Арсенијевић, Коста Д. Главинић, М. Капетановић.
Одборници г.г. Дим. Гавриловић, Др. Р. Ј1азаревић и Ђ. Пантелић, за које је стигло надлежно одобрење да се могу за одборнике нримити, положили су данас пред одбором законом прописану заклетву. Н Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 8. Децембра 1897. год. и примљен је без измена. Ш По прочитању акта унраве вар. Београда и њених одељака, АБр. 6972, 6916, 6957, 6971, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и сиротног имовног стања Светислав X. Манојловић ОФицир у оставци; Јулка жена Ристе Милутиновића оишт. служитеља, Јаков Меламед шпекулант; да му је Жанина жена Исака Којена овд. неиозната; да је Исак Којен шпекулант доброг владања и средњег имовног стања. IV Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном одноеу. По прочитању тих молби СТБр. 3386 и 3476, одбор је изјавио мишљење, да се Даници Вругаевић и Николи Тодоровићу рибару и Живки Орловић може дати тражено уверење о њиховом породичном односу.
По прочитању протокола лидитације и извештаја водоводног одељења ВБр. 2083. држане
за давање под закуп пренОса угља и другог материјала до Белих Вода, про&ирнице и мале црпке, одбор је решио, да се пренос угља и другог материјала у 1898. год. од Београда до мале црпке, пробирнице и белих вода према прописаним погодбама уступи Тзорђу Б. ВељковићуЦза четири динара и двадесет и осам пара за сваких иљаду килограма. VI По прочигању протокола' лицигације АБр. 6964 држане за давање под закуп права узимања и продавања цубока са општинских клаиица, која је остала на Николи Михајловићу овд, касанипу за 27.800 30 дин., и по ирочитању накнадне нонуде Симе К. Наумовића АВр. 6979, кбјом за ово право нуди општини 28.000 дин. одбор је решио, да се за давање под закуп права узимања цубока са општинских кланица и продаје истог у 1898. год. држи ужа лицитација између Николе Михајловића " Симе К. Наумовића овд. па резух ис поднесе одбору на решење. УП На предлог суда општинског АБр. ; ;бор је решио, да се закуп куће Василија : .алушевића, у којој је смештеич :нжна школа на источноме ВрачарЈ жи до првог Новембра 1898. не . д истим погодбама и за исту цену од шесдесет динара месечно. VIII На предл, суда општинског АБр. 6923, одбор је решио, да се дечијим забавиштима на Врачару и у Палилули изда за ову зиму ио десет_ метара дрва за огрев.
IX Сходно решењу одборском од 20. Нов. 1897. год. АБр. 6517 суд општински подноси одбору цене житу и брашну ради одређивања цене лебу. По прегледу тих извештаја о ценама жита и брашиа, које су за прошлих 16 дана у неколико скочиле у сравњењу према ценама од 20.
Што се нас тиче, према свему овоме, можемо доћи само до толике несумњиве тачности, да је овај догађај био или 1312. или до половине 1313. године. Јер пре свега из Никодимова се причања види да су браћа већ ступила у преговоре о измирењу, кад су решили да га пошљу Андронику. А како је у Цариград могао отићи најраније априла 1312. године, то је завада могла отпочети још почетком те године. За тим, ако је по измирењу почето зидање манастира у Бањској, то је могло бити и после пролећа 1313. године, јер не само да тај посао није био довршен за живота краљице Јелене, него извесно ни за живота архиепископа Саве III, који је краљицу надживео у најмању руку, нешто више од године, а можда и две. 1 Најпосле, из извесних разлога, које ћемо мало доцније навести, не можемо усвојити да је иовод овоме сукобу био тај, што је Милутин слао помоћ цару Андронику, али сасвим је вероватно да је баш тада краљ Драгутин кренуо војску на Милутина, кад је овај своју послао Грцима, јер ученик Данилов каже да краљ Милутин том приликом није имао своје војске. 2 А како
1 Вуловић Св. „Белешке о архиепископу Никодиму." Глас 43. стр. 11.; Летопис 180. стр. 33. 2 Дан. Жив. краљ. стр. 357.
Данилов настављач прича да је краљ Милутин у два маха слао помоћ Андронику, то је и овај дао поменути поклон Хилендару или после победа које је задобио помоћу прве, или тек помоћу друге српске војске, а тако исто и Драгутин је устао или кад је Милутин први пут послао помоћ Андронику, или тек кад је то по други пут учинио. И ако сада претпоставимо да је протекло не више него по месец дана од одласка Милутинове војске Андро нику па до победа, које је овај помоћу ње задобио, и од тих победа па док се је сетио да се и како за то захвали Србима, онда се све комбинације, које би се из свега овога могле извршити, своде на то, да је краљ Милутин у години 1313 могао послати помоћ Грцима, било први или други пут, најдоцније око половине лета, и према томе и Драгутинов је устанак могао бити те године најдоцније у то време. А наравно да је и једно и друго могло битИ, и извесно је и било раније, јер су и поменути размаци времена, рачунајући једно на друго, морали бити много већи од по једног месеца. Дакле као што смо већ рекли, само се до толике тачности може доћи, да је Драгутинов устанак био у времену од 1312. па до половине 1313. године. И ова ре-
лативна тачност биће нам од знатне помоћи да одговоримо на важно питањег из каквих је узрока настала та завада 7 шта је нагнало краља Драгутина на устанак ? Наиред смо већ наноменули шта о томе прича Данилов ученик, а шта опет Пахимер А историци већином тврде даје краљ Драгутин устао на краља Милутина у намери да обезбеди насле|е Милутиновог престола своме сину Владиславу, додајући сви по ДиФрену, да је овај на то имао права по уговору. Тврђење учениково да је Драгутин хтео престо за Урошица а не за Владислава, одбачено је из разлога што се Владислав јавља у историји још од 1292. године, а Урошиц се, сем наведеног места, помиње још само у неким летописима. Нама се чини да ова сумња није потекла из довол>но јаких основа. Јер, да је краљ Драгутин имао још једнога сина сем Владислава може се, сем домаћих извора, закључити са доста поузданости још и из овога. Крајем 1308. године српски краљ Стеван водио је преговоре односно женидбе свога сина са ћерком војводе Владислава. (ИАОТАВИЋЕ ОВ)