Beogradske opštinske novine

Бро ј 21

- 87 -

Год. XVI

Уговор је написан у три примерка, од којих један има Линдлеј, други Чоке, трећи општина". Пооле свега овога, господо, што сам вам у неколико рсчи и изложио, једнога дана нојављује се г. Мариновић са својом понудом, у којој поред осталих услова ставља и тај услов, да Општина београдска усвоји Шонов систем канализације. И ми не сматрамо господо, за потребно, да се запитамо: може ли одбор Општине београдске, без икакве претходпе одлуке, да ступа у преговоре са г. Мариновићем и да усваја његову понуду ? Ми не можемо тако да решавамо и радимо, јер ако би се пред нашим сувременицима могли за то да оправдамо, најмање можемо пред онима, који за нама долазе: когод би за нама дошао, нашао би један велики прекид у овом послу, иеобјашњив и неразумљив. Ви имате господо, сада да решите о овој понуди г.г. Кооу и Мариновића. Ја вас питам и молим вас да ми одговорите : ко је расправио питање о том систему Шоновом и ко вас је уверио. да је тај систем у опште добар ? Ви имате само два човека, који су вам о томе систему говорили, а тосуг. Мариновић, који није стручан у том погледу јер је он електротехничар, г. Милан Капетановић, про®есор Нацртне Геометрије на нашој Великој Школи, који такође не може бити стручан у овом питању. Што се г. Капетановић позвао на Гертнера, то је само с тога, што је хтео да брани овај систем, али то не значи да је се и Одбор уверио и дошао до закључка да је тај систем заиста добар и да цео онај рад, који су у томе правцу прошле онштинске уираве радиле, у току целог низа година, треба уннштити. Треба господо, прво то питање начелно да расправљамо, па тек онда да ступамоудискусију о овој понуди. Дакле моје је мишљење, да ми у опште о овој нонуди не можемо говорити док стручнн људи не би, на научном основу, дали мишљење, да треба да усвојимо Шонов систем. — Да пођемо даље. У чл. 3. понуде стоји ово: „Као обезбеђење за тачну исплату ануитета о којима је реч у претходном члану, Општина београдска обвезује се да да г. г. Н. В. Леон Косу-у и В. Ј. Мариновићу прву хипотекарну тарантију на све приходе, које буде дала експлоатација описаних у првом члану радова као и на бруто приход трошарине за варош Београд". Господо, хоћу само да вас опоменеМ на извесне сгвари, које може бити многи од вас не знају, а које не допуштају да се ова понуда примн. Ви данас доносите у опште вашу одлуку о овој понуди Мариновића, с тога што је законом утврђено да се Општина београдска може задужити са 10 мшшјуна динара. Законтај који говори о задужењу, то је закон о варошкој трошарини у Београду, од 13. јуна 1884. године и у том закону о трошарини, а у чл. 4. стоји ово: „Као јемсшво за редовно исплаћивање интереса и амортизације овога дуга влада се овлашћује да по споразуму с Општином београдском путем краљевског указа а на основу овог закона установи у Београду вар. трошарину (октроа) или плаћање извесие таксе на извесне предмете за потрошњу пгри њиховом уношењу у варош". А највише решење, које је донето за време краљевског намесништва, од 14. јуна 1890. год. гласи овако: „Одобрава се Општини вароши Београда да се за грађељс зграда за основне школе, за гра:ђење водовода, кеа, кланице и канализације, за суделовање у грађењу антрпоа и за грађење модерне калдрме, може задужити са 10,000.000 динара еФективних". Ви видите господо, да се на основу чл. 3. ове понуде даје гарантија за зајам, који има да се изврши, хинотекарна гарантија на све приходе, које буде дала експлоатација описатих предузећа. То значи, да се као гарантија залажу и приходи од водовода. канализације и кеја, а ја мислим скромно, да Општина београдска нема могућности, нити сме ако хоће да се креће у границама закона о трошарини од 1884. год. да даје те приходе у залогу, јер у закону стоји ово: да се за јемство тога дуговања од 10 милиуна дин. има даши еамо шрошарина, која пе се за шу цељ усшановиши. Општина београдска може дакле, да набави зајам само по закону о трошарини од 1884. год. иначе не, те по томе и не може и не сме дозволити да она да још штогод више у залогу него што је то закон дозволио. I

Треће је питање, господо, ово: може ли Оп| штина Београдска овако у овом нравном положају, у коме се у овом тренутку налази, дати концесију и на експлоатацију предузећа водовода кеја и канализације? Ви сте чули мало час из највишег решења, да је њиме одобрена одлука, која је донесена на збору грађана београдских 1890 год. и којим је одобрено Одбору онштинском да може задужити општину са 10 милијуна дин. ради извршења поменутих нредузећа. Ту је одлуку најпре донео Одбор општински, па је по ондашњем закону, поднео збору грађана на одобрење; ади, сем тога, требала је та одлука да се одобри и највишим решењем. Шта је руководило у оном тренутку Одбор општински да донесе ту одлуку да се зајам закључи, то ћете видети из овога што ћу вам сада прочитати и што сам нашао штампано у броју Ошптинских Новина од 21. Маја 1890 год. Грађанству вар. Београда У седници својој 18 тек. месеца одбор оиштине вар. Београда донео је ове одлуке: 1. Да се општина београдска за грађење зграда за основне школе, за грађеше водовода, кеа кланице и канализације, за суделовање у грађењу антрпоа и за грађење модерне калдрме задужи са 10 милиона динара е®ективних, и да у најкраћем року изнесе збору грађана ово решење на одобрење. 2. Услови зајма да буду ови: а, Интерес и отплата на еФективни капитал не смеју бити већи но што је то одобрено законом о варошкој трошариниу Београду од 13 јун. 1884 год. који у свомеЗ-ћемчланукаже: „ноуслови овога зајма не могу биги тежи него што су код Управе Фондова". б, да рок отплате не сме бити краћи од 23 ] /2 нити дужи од 50 година. 3. Да би се осигурало уредно плаћање интереса и отплате на овај зајам и за време грађења као и носле, одбор решава, да се на основу закона о ва: ошкој трошарини у Београду, од 13. јуна 1884 године, у споразуму са владом Њег. Величанства уведс у најкраћем року трошарина на оне предмете, који је могу иоднети без штете за сиротни сталеж београдског грађанства, и за које се може трошарина лако и без великих издатака наплаћивати. Предметена којећесетака трошарина ударити, одредиће одбор ошптински. 4. Освешљење варогии Београда да се да у концесију. 5. Чим збор грађана одобри предложено задужење, одбор општински изабраће контролни одбор, за контролисање употребе и трошења овога зајма, и то на следећи начин: изабраће за тај одбор из своје средине 3 члана. из најугледнијих грађана ван одбора 6 чланова, и умолиће владу Њег. Величанства и Управу Народне Банке да и они од своје стране одреде по једно лице те да се према томе цео контролни одбор састоји из 11 чланова. Да би се извршењу, у нрвој одлупи побројаних великих ре®орама, могло без одлагања приступити, а грађење водовода одмах отпочети, одбор општински у истој седници, на основу тачке в у 13. чл. закона о општинама решио је: да се ради потребнога одобрења по 8-ој тачци чл. 70 реченога закона сазове збор општински на дан 29 ов. мес. према трећем ставу чл. 18-ог закона о општинама. Предајући одлуке одборске јавности, суд Општине вар. Београда позива грађане београдске да 29 маја ове године дођу на Опшшински збор, и гласају да ли одобравају или не одобравају: 1. Да се општина београдска за грађење зграда за основне школе, за грађење водовода, кеа, кланица и канализације, за суцеловање у грађењу антрпоа и за грађење модерне калдрме задужи са 10 милиона динара еФективних, 2. Услови зајма да буду ови: а, Интерес и отплата на е®ективни капитал не смеју бити већи но што је то одобрено законом о варошкој трошарини у Београду од 13. јуна 1884 год., који у своме 3-ћем члану каже: „но услови овога зајма не могу бити тежи него што су код Уираве Фондова". 6. Да рок отплате не сме бити краћи од 2372 нити дужи од 50 година.

Та одлука изгласана је на збору од 3. јуна, пошто на првом збору није било довољно гласача. На том је збору решено и питање да се осветлење да у концесију. Та одлука по којој је решено да се да у концесију само осветлење господо, важп и за данашњи Одбор онштински, јерједонесена законским путем, и до данас њу није изменио други какав збор грађана, као што би требало да буде на основу члана 13. закона о општинама. Члан 13. алинеа 7 т. 4 гласи овако: „Шго се један пут реши на збору а тиче се интереса онштинских, не може се мењати док не протеку две године или докле ио тражби грађана потребу измене надзорна власт не одобри. По томе одобрењу збор може дотично решење и пре рока на ново решавати". Господо, као што видите, збор треба то питање да реши. Не можете ви онако само. прелазећи иреко ње да ништите одлуку збора и да дајете сва ова предузећа у експлоатацију странцима јер вам то не да и овај чл. 13. закона о ошнтинама. Поред тих разлога, које сам изнео, и на основу којих не може Одбор општински да решава о оваквој понуди г. Мариновића, ја ћу да се позовем јога на један закон, а то је закон о акционарским друштвима од 1896. год. У члану 5. понуде г.г. Косу и Мариновића стоји ово: „Општина београдска као иитересована у експлоатацији свију ових предузећа имаће право да буде иредстављена у управном одбору са бројем од а /7 (три седмине) чланова који буду састављалп тај одбор." А члан 9., иоследња алинеја, гласи овако: „Општина ће имати право да буде представљена у административном савету безнменога друштва и то са бројем 3 /7 (три седмине) чланова који буду састављали тај савет. Савет ће овај гласањем бирати свога председника". Сад да се обазремо господо, на закон о акционарским друштвима, од 10. децембра 1896. године. Члан 7. тога закона гласи овако: „У оснивачком друштву могу учествовати и страни држављани алп тако да их не може бпти више од једне четвртине." А члан 37. гласи овако: „Унравни одбор акционарског друштва заступа друштво нрема сваком. Он се састоји из најмање три или више акционара, који се бирају но правилима друштвеним; у управном одбору не може бити више од ] Д страних држављана". Па, молим вас господо, како сада са овом понудом стојимо? Зар да се данас пред Одбор општински износи понуда Косуа и Мариновића на решење, а она стоји у сукоб са позитивним законом! Зар не би ускоро дочекали да нам се сваки човек од закона руга и смеје? Ако господа чланови комисије одређени за студију ове ствари нису сами знали како ова понуда стоји са законске стране, свакако, пре него што су приступили решавању о њој требало је да су припитали кога који се ту разуме да им да објашњења. Али, госиодо; претпоотавимо, ма да се то ио закону не може претпоставити, да све ово тако не постоји па да уђемо дубље у понуду Косу и Мариновића. Ја ћу ту бити слободан да вам кажем неколико ствари, из којих ћете, мислим, закључити да не само да ова понуда не ваља него да је она веома рђава, понуда, која, ако не би општпну довела до пропасти, а она би довела општину у тако зависан положај према концесионару да она апсолутно неби ништа имала у својим рукама. Господо, у самом почетку, у заглављу ове понуде стоји: (чита): „Понуда за зајам и извршење јавних радова општине београдске". Ми ненрестано говоримо о једном и другом господииу као о људима, који нуде зајам. Ну, међу тим, они не само да не нуде зајам, већ они хоће да послове за поменута предузећа сами израђују, да буду кТУнструктери, и да их експлоатишу. Из садржане ове понуде видимо да ови понуђачи немају ни гроша за ове послове, ма да иначе материјално могу бити прилично добро ситуирани; дакле, видимо да они нису понуђачи него посредници. Кад то не би било, зашто би онда улазила и она одредба у чл. 9. Ја вас молим да се саслушамо ма да вам је можда мој говор дуг, а ја мислим да је боље саслушати и