Beogradske opštinske novine

Број 21

- 88 —

Год. XVI

један дуг говор него учинити једну погрешку која би врло дуге посдедице повукла. У чл. 9 вели се ово: (чита): „ У случају кад би г.г. Н. В. Леон Косу и В. Ј. Мариновић образовали у циљу извршеша овога уговора безимено друштво за грађење и експлоатацију, општина београдска се обвезује да удари свој печат на облигације тога друштва..." и т.д. Господо, да би пренос концесије, коју би ви дали, иаступио, то је ®акт, који су сами Косу и Мариновић нризнали и који се налази довољно истакнут и у самом извештају већине комисије јер ту се каже од речи до речи овако (чита): „У први мах тражило се да одбор буде представљен на равне делове по обе уговорне стране Но, како је г. Мариновић изјавио да он на ово, у име својег друхптва, не би могао пикако пристати, то је од њега затражено да се изјасни, шта га у томе спречава и он је навео следеће разлоге: 1. Друштво, које би извршило ове радове имало би да набави и потребан новац око њихове исплате у којој би се цељи створило нарочито друштво на акције. Акције овога друштва не би биле примљене од страних капиталиста, ако му на челу не би стајао председник којег би име било страном свету познато и сигурно, дакле, ако не би било лице, којем би страни капитал могао поклонити и са гледишта Финансијског и са гледишта личног своје пуно поверење." Господо, Ја немам нотребе да вам сад казујем да је Фактички тако као што сам рекао. То су сами Косу и Мариновић признали овде, то је сама комисија из уста Мариновићевих чула, да они хоће да створе овде једно акцијско друштво. Ја ћу сад да вам кажем опаености, којима се општина излаже ако у оваком облику допусти реализовање овога зајма. Пре неколико година општина београдска дала је две концесије г. Периклесу Цикосу, чијеје име тако лепо звучало и чији је глас као предузимача био прилично познат. И једну и другу концесију он је пренео саставив консорцијум, који је примио туњегову концесију Господо, искуство које смо с њиме стекли не треба да нам овде не нослужи јер је то скупо плаћено искуство. Кад се створи акционарско друштво и кад се створи акционарски капитал, онда треба да знате да ствари овако теку. Акције могу да буду уплаћене у новцу, узмите 1000 акција по 1000 дин. то чини 1,000.000 дин. Али те акције могу да буду уплаћене и на други начнн: може један акционар дати место новца своју способност, други какав свој патенат, трећи пепокретно имањеи т.д. дакле акције не морају да буду уплаћене у готову новцу, већ оне могу бити уплаћене у свима оним стварима које могу бити предмет обвезе. Мислите ли ви кад би Косу и Мариновић пренашали концесију на акцион. друштво да се за ово небп добро наплатиди ? Они том друштву кажу: ми у друштво уносимо нашу концесију и тражимо на име накнаде за концесију милион динара. Цикос је нри преношењу оних својих концесија на друштво добио 980 акција за тај унос концесије који се зове аррогћ еп паЂиге он је добио 980акција од 2.400 акција које су биле првобитно сгворене. Г. Ђирковић је казао јуче да је то за нас потпуно ендиФерентна ствар, ако хоће Косу и Мариновић да зараде. Нека зараде ако кошта милион и два (милиона) више ми треба да приступимо изради овога нредузећа. Пре свега, господо, да вам кажем да је у овом случају г. Ђирковић у супротности са самим собом, иошто је он овде тражио да се чине уштеде и од 60 динара. А кад је реч о милионима ја сматрам, да општина београдска нема материјалне могућности да чини такве поклоне. Да ли стоји то да општина београдтка неби претрпела никакву штету ако допусти да се образује акционарско друштво? Не стоји. Претрпела би, и још какву штету, јервидите овај чл. 11 ове понуде гласи овако: „ДеФинитивним ће се уговоромнасвакиначин признати општини београдској ираво да откуии све радове и део концесионара у чистом добигку после рока од 25 (двадесет пет) година рачунајући од дана кад се сви радови буду довршили.." и т д. па онда „у случају безименог друштва општина ће имати да плати за откуп овоме друштву:

1. неамортизован тога дана део номиналног капитала друштвеног у обвезницама" и т.д. 2. Половину друштвеног капитала у акцијама чија ће се вредност рачунати по капитализацији од 5% и т.д." и т.д... И ако, г. Ћирковићу, затраже Косу и Мариновић од овога консорцијума, који ће бити овлашћен да изврши ове радове, 2 милиона (Еирковић: ие тиче се то општине). Општина београдска има половину друштвеног капитала да плати на основу овога чл. 11 тачке 2. што нас се веома, г. 'Кирковићу, мора тицаги. (Ђирковић: Општина плаћа само оно на што се обвезала) (председник. молим Вас не прекидајте говорника. Даћу вам реч иа после говорите). У осталом, ако ви мени не верујете ја мислим да кад је реч о акционарским друштвима имам права да тражим да више верујете мени него г. Ћирковићу — ја ћу се нозвати на стручне књиге највећих научара из којих сам и еам црпао материјал да објасним ово своје мишљење за што ова понуда не ваља и зашто одбор не треба даје прими. У члану 9. нонуде стоји: „У случају кад би г.г. Н. В. Леон Косу и В. Ј. Мариновић образовали у циљу извршења овог уговора безимено друштво за грађење и експлоатацију. ошитина београдска се обвсзује да удари свој печат на облигације тога друштва у колико интерес и амортизација тих облигација не претичу ону суму коју је ошнтина гарантовала." Господо, ире свега ово. Општина београдска прави зајам. Кад се држава, округ, срез или општина задужују, онда се то задужење прави у облику облигација. Тај облик задуживања иоетоји и примењује се од 50 година и то с великим успехом. Косу и Мариновић кажу да ће опшгина београдска ударити на друштвене акције свој печат, до висине нашег задужења. Кад је то тако, шта ће онда акционарско друштво, шта ће онда акционарски капитал, јер ван сваке сумње тај капитал треба да буде нбвчано уплаћен. Даље ово. У чл. 9, се каже: У случају кад би се образовало безимено друштво за грађење и екеплоатацију, општина беох^радека обвезује се да удари свој печат на облигације тога друштва у колико итаерес и аморшизација ших облигација не ирешичу ону суму, коју је отитина гараншовала. V овом случају општина би добила либероване акције и т.д. Значи да се овде мислило стварни део облигација и ван ове суме и ван граница нашег задужења. То не кажем само ја него је то казао и г. Бранко Бошковић који је може бити и црње мишљење дао о овој понуди; то каже јасно сам текст цитираног члана понуде. Јуче је г. Ђирковић са свим поуздано тврдио да нема никакве опасности да ће то акционарско друштво, које би било за ове радове но овој концесији створено имати чисте добити 5°/о за резервни фонд и 10% на имепремије управном одбору, јер се то све, како нам је он рекао нећо рентирати. Пре свега, кад је реч о рачунању, будите уверени да они на западу кад што израчунају израчунају то много боље од нас, они су још с млеком материним посисали практичност и неће се они никад у рачуну иреварити. Што су они то ставили, то није без икаква значаја. Не може г. Мариновић да се брани разлогом да је та добит предвиђена само зато, као што и овде извесна господа, међу којима г Ћирковић на нрвом месту, кажу, да би он само тако могао добити могућности да друштво састави, те да треба да акционари — мисле да ће од овога предузећа имати користи. Ти људи са запада бољи су и способнији од нас у рачунању. Као што рекох они су оно потребно им Финансиско знање посисали с мајчиним млском, а ми то знање морамо силом и муком да добијамо у доциијим годинама. Они се никад неће преварити бар према нама а да је се г. Ђирковић преварио ево, ја ћу сад за доказ навести ово: Цитирам § 2 понуде: „У експлоатацији водовода узеће се у рачун садашњи чиет нриход истог водовода, који се цени на 130.000 дин. Кад се од бруто прихода буду одузели трошкови екплоатације и једна сума равна ануитету скопчаним с раширењем водовода, салдо ће припадати општини београд-

ској, док то салдо придружено ануитету не буде изнело суму равну 130.000 дин". Тако је госиодо реченоу§ 3. о бруто приходу канализације, тако је речено у § 4. о бруто приходу кеја. Ви видите, да та награда од 1и% управном одбору и 5% за резервни фонд има Да се узме из тих прихода из тога салда. Али молим, из ког салда ? То се господо узнма, знате од ког предузећа ? Узима се од водовода, што етоји јасно као дан написано у 3 алинеји § 2. То су тих 15%. Онда ће се тек општини Допустити она добит (од 15%) да је с друштвом дели по 50%. Зашто понуђачп узимају то предузеће ? За то што имају готов водовод, за то што имају отуда сигуран нриход и што ће тако бити у могућности да реализују оних 15%. Ја се чудим, тако _ могу људи као г. Ђирковић говорити о једној ствари кад нису довољно проучили. Шга је са одговорношћу, коју имају чак и нрема својој сопственој деци, кад ствар стоји друкчије него што они, не познајући је, мисле? Зовите човека, који се разуме у Финансиским стварима. Ето г. Пачу-а на нека он каже да ли је ово моје мишљење или г. Ћирковићево тачније. Није ми јасно да ће управа друштва из салда водовода узимати 5% за резервни фонд и 10% за сеое ? А каква је нужда довела ошнтину београдску да мора у том облику правити зајам, да се изложе опасности да се створи безброј акција и облигација. Онасна је ствар у том облику правити зајам. Кад сам ту скоро чито једно дело чувеног про®есора париског Ковеса, нашао сам да се нигде није чинило толико злоупотреба у Финансиским пословимаколико у акционарским друштвима с акцијама и облигацијама. (иродужиће се.)

0 Б Ј А В А Одштина београдска издаје под закуп подрум под школом код „Саборне цркве" за једну пли три године дана одмах. Обратити се економном одељењу општине београдске. Два дућана, у улици Краља Александра, (пређе Фишеклија) у којима су биле до скора старинарске радње, — пздају се под закуп одмах. Ко жели узети један или оба ова дућана нека се обЈ »ати Суду општине београдске. Од Суда општине београдске, 8. Маја 1898. год. Београд.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТДКСЕ

I. Димаичаротво:

а)

За чишћење димњака (цилиндера) без

разлике на спратове — —

—

0-20

д-

б)

За незидан шпархерт — —

—

0-40

д.

в)

За узидан — — — — —

0-20

д.

г )

За велики узиданшнархерт у гости-

оници — — — — — —

0-50

д.

д)

За чишћење димњака од два спрата

0-20

д-

ђ)

За чишћење простог димњака

—

0-10

д.

в)

За чишћење чункова од 2 и по

ме-

тра уједно са пећима — —

—

0-24

д.

ж)

За чишћење чункова од 2 и по

ме-

тра уједно са више пећи —

—

020

д-

3 )

За паљење димњака (цилиндера)

без

разлике на спратове — —

—

0-75

д.

II. Гробарина:

а)

Гроб за децу — — — — -

7-—

д.

б)

Гроб за одрасле — — — -

12--

д.

в)

Мала гробница — — — -

- 555 - о2

д.

г)

Велика гробница Ш реда — -

- 99893

д.

д)

Велика гробница П реда — -

- 1099-93

д.

ђ)

Велика гробница Греда — -

- 1684-57

д.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Влаоник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића Бр. 315'—98.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ