Beogradske opštinske novine

Бро.ј .24

— 99 -

Год. XVI

ако она жели да јој се та сума пре почеткарадова преда". То значи, ако нећемо да ова 2 милионаон одмах у почетку плати, он не може одмах ни да прими експлоатацију водовода, него тек кад се сви радови сврше. Даље г. Љуба Живковић вели како смо дали концесију за трамвај и електрично осветљење, па како смо рђаво са истима прошли. Ја то нећу да му спорим али хоћу да скренем пажњу даје се могло и тудадође бољим путем али ником није ни падало на памет да злоупотребе спречи онда, кад их је требало спречити. Даље се говори и напомиње од појединх говорника, како ће овде бити неко туторство, и како ми тиме губнмо од нашег угледа н поноса народног. Што се тиче туторства, господо, то је ствар разумевања. Туторства овде нема али ако би га било исто зависи од онога, који га трпи. Никако се пак ово сравњивати не може са каквим иа још несрсћним туторством, јер овде све зависи од нас самих. Што пак ми узимамо странце да нам раде ове радове, и уступамо им да их и експлоатшну, за извесно време не треба ништа ,да нас је стид и срамота, јер као што је рекао г. Савчић и силна Русија и Немачка тражиле су тако исто странце, да им раде велика предузећа. па онда што да је за нас то срамота, за јучерању тако рећи рају турску, која је тек почела да живи својнм животом. Ја не видим да је ту изгубљен наш национални понос и углед. Бар моје је такво мишљење. Говори се даље, како није истина да се на овим пословима у нашој општпни ради већ 14 година, па још ништа немамо. Господо само још 3 мес. и 3 дана ч>але до пуни 14 год. одкакоје донет закон да се почну ови послови. Истина каже се: да се може рећи, да се на овим радовима ради тек оддана кад је потписан закон о трошарини, а то је од 1891 год. Моје је пак мишљење, да је већ 14. год. јер Финансијски део имао је само да дође, да извршимо оно, што смо требали да урадимо у времену од 1884—1890 год. а међу тим нисмо урадили. Да је пактако види ћете из овога што ћу даље рећи. Ви сте при крају прошле године у једној седиицн изабралж комисију да проучи пигање о кеју и канализацији. Та је комисија поднела свој извештај, и ја ћу да вам прочитам један део тога извештаја који гласи: (чита). То вам је, госнодо, одговор на оно, што неки говоре, да има нешто урађено, но тим нословима Тај су извештај потписала господа Гвоздић, Капетановић, Савчић, Миша Марковић и Дамјановић. Један пак од господе, који је такође био члан те комисије, а то је г. Стаменковић, каже овако : (чита). И овај уговор између онштине београдске и г.г. Линдлеа и Чоке-а узео је г. Љуба Живковић сада као један доказ више за напад ове понуде, а то је узео нарочито неколико чланова тога уговора, који су ишли у прилог његовом говору, а остале не, међу тим сећате се како је он у свима другим приликама тврдио, како тај уговор не ваља. Имао бих још много што шта да кажем, али не ^У Ј е Р сматрам да је довољно говорено, само ћу још ово да напоменем. Познато вам ј е свима да су код нас општинске унраве носледњих година трајале по неколико месеци, или годину дана, иа вероватно је господо, да је и та несталност узрок, што општина не може да добије повољније понуде. Нека су господа учинила напомену, како треба увести мало бољи ред у администрацији општинској, како треба пазити и контролисати да се ириходи трошарински троше само на оно на што су намењени, па ће веле општина доћи до повољног зајма. И ако признајем умесносш ових наиошна ииак, дозволите ми господо да посумњам да може општина бар за сад да добије повољнију понуду, а носле извесног низа година, да ли ће добити или не, о томе нећу ни да говорим. Сад би пак могла општина да добије овакву понуду, какву је поднео Вајс, (Чује се: и Мариповић), али бољу неће добити. (Љуба Живковић: кад Србија дође у редовне прилике добиће). Овде је реч о општини београдској а не о Србији. Даље се наводи: како ће концесионари и ако су умољени експерти казали да је овапонудаса Финансијске стране добра, — па и сам г. Бошковић, казао је да иста није неповољна са Финансијске стране, већ чини друге замерке, које су и овде у одбору пале — ипак да нас опљачкају и оглобе на другој страни, и то на радовима и материјалу, и онда ћемо у место 5.50% интереса,

платити 15.50%. Ја мислим, господо, да то апсолутно не може бити, јер је у понуди казано, како се одређује цена радовима и материјалу. У понуди се каже да кад се о ценама не могнемо споразумети — погодити — онда они бирају двојицу, а оншгина двојицу, и ова четворица одређују цену, но ако се њих четворо не би сложили о ценама радова има да реши наш министар грађевина, дакле он има пресудну реч. Па, господо, ако држите да ће и наш мииистар грађевина да иде на руку Мариновићу, онда не треба више о томе ни говорити. Да завршим говор. Ја, господо, остављам свакоме да гласа сваки по својој савести о овој понуди. Тако исто мислим, да и она господа, која су говорила против ове понуде, нису говорила ни из каквог ћеФа, или ината, или да су се ма каквим другим обзиром руководили у своме говору, већ да је сваки по своме убеђењу и савести говорио за добро наше општине. Ово неколико речи, пак, што сам казао, сматрао сам за дужност, да одговорим оној господи, која су чинили извесне замерке овој понуди. После свега овога имам да напоменем још и ово, да су сви одбори општине београдске мислили врло дуго, шго је у осталом добра ствар, само не знам докле ће то размишљање да траје, и докле ће оиштина наша да се бави вечитим пројекгима. Бојим се да не буде као што наша једна пословица вели: „размишљена жена никад не очешљана", па да тако и са нашом општином не буде, да се непрестано размишља а опшгина да стоји овако као и до сада. То је што сам имао да кажем. Др. Лаза Пачу. — Господо одборници, сматрам за дужност да кажем још коју реч о овој концесији, главно с тога што ми се учинило, да мије г.председник учиниоједну неонравдану замерку, ма да изгледа, да је при крају свога гоЕора ту замерку у неколико ублажио казав, да очекуједаће сви који још буду говорили, а тако и са свима који су и до сада говорили, да ће говорити сви чисто из убеђења а не из ината. Сматрам да је ту замерку нарочито мени учинио те изгледа као да сам ја говорио више из ината. Ето с тога морам да кажем још коју реч. Могуће је да г. председник зна боље моје мишљење о овој ствари но и један од г.г. одборника а то с тога, што сам у кон®еренцији говорио много подробније него што самговорио у општинском одбору. Мећутим добро јештоми се дала прилика да моје мишљење још једном изнесем с тога: што ми се чипи да'ме и нека господа Одборници нису разумела онако како би их ја желио. И госп. председник и остала господа Одборници учесннци на конФеренцији, где је претресана ова прелиминарна конвенција, потврдиће ми, да сам јој онда казао, да није време доносити коначни суд о овој конвенцији, ма да сам оном приликом конвенцију подвргао доста доброј критици, пре него што би општ. одбор као за то позван начелно решио питање: хоће ли одступити од онога правца, којим се до сада ишло општ. пословима, као и да ли ће одступити од свега оног што је рађено, па ноћи са свим другим путем. Казао сам онда, тек кад Одбор прво реши то главно начелно питање, можемо прећи на детаљну дискусију ове прелиминарне конвенције., Међутим у општинском одбору дебата о овој конвенцији ишла је досга чудним путем. Конвзнција није ирво претресена начелно, него је цела дебата била помешана. Говорило се час са начелне стране час упуштало се у критику детаља, Ствар би се прво веома уиростила, даједебата вођена прво у начелу, јер ако би конвенција у начелу била одбачена не би било потребе упуштати се у критику детаља. С тога што сам ја у начелу противан оваквој коивенцији казао сам још у оној конФеренцији, да се нећу упуштати у потпуно детаљну критику. Онда сам додао још и то, да би се о свима детаљима ове конвенције имало говорити и 8 и 10 часова, те да буду њезина начела потпуно јасна онима, који ће имати о њој — решавати и донеТи одлуку. Још у првом говору нагласио сам, да је од највеће важноети ова погодба у прелиминарној конвенцији: Концесионари имају право пренети ову концесију на треће лице.

Свакоме, коме је позната теорија и пракса оснивања акционарских друштава зна одмах, шта ова погодба значи и за концесијонаре и за општину. Веома је важна ствар што је тај услов преноса концесије једна од битних погодаба ове конвенције. На тај начин уједпо јасно је, да ови првобитни концесионари мисле користити се том погодбом, а према томе никако не стоји у истини, оно што су многи одборници напомињали, да је самим прпмањем ове конвенције већ и ујемчен почетак општинских радова. То би било ујемчено тек у том случају, ако би ови концесионари усиели склопити друшгво, које још не постоји и пренети на њега ову концесију, видп се дакле, јасно, да би потписом ове прелиминарне конвенције измећу опшгине и понуђача, понуђачи евој задатак у неколико извели, а за опиггину остало би и даље све несигурно и нбпоуздано до год се неби склопило и акционарско друштво. Да би ствар била јаснија, оћу г да подсетим одбор на један догађај еличан овоме, а који је догађај био 1884. или 1885. год. Многим одборницима биће_ та ствар позната. Тада су дошла у Београд два Белгијанца са банкарским реФеренцијама и тражили су од Општине да са њима потпише прелиминарну конвенцију за подизање свих основних школа, скупа' са становима за учитеље и послугу. За исплату тих зграда у извесном низу година ; имала је општина употребити онај свој приход, којим је дотле плаћала кирију за школе и станарину за учитсље. Понуђачи обвезали су се саградити олштини свепотребне грађевине з'а своту од једног милиона динара- Према свему што је било понуђено изгледало је многима да је нонуда веома новољна, а нарочито је то изгледало мени, тадашњем ше ®у лекара општине београдске, који сам имао вечиту главобољу, око тражења кућа за смештај основних школа. Ја сам био онда у положају као и многи наш грађанин данас, који има тесну авлију, па једва чека канале, или који је поред Саве паједва чека кеј, да га не би вода плавила. .У осталом са свим је право да се свак бранп од невоље које паги а и дужност је нас свију грађана општинебеоградске да свакоме помогнемо да се од невоље спасе. Ти су грађани у тако истој невољи у којој сам и ја био кад сам тражио зграде за смештај школа: те соба ниска, те није сува, те нема довољно светлоети, те прозори се честито не затварају итд., све то било ми је додијало и био сам веома задовољан шго ее нађоше ионуђачи Да то вечито питање о школским зградама скину са дневног реда. Ја сам са задовољством гласао за конвенцију понуђача. Тада је била веома жестока борба у општинском одбору око те нонуде. Нарочито се замерало, што нису услови и цене детаљисани, . а међутим већ се потписује ирелиминарна конвенција. И у оној конвенцији беше речено да ће о деФинитивним ценама имати да донесе одлуку наш министар грађевина итд. Међутимуоној конвенцији беше и једна одредба изванредно важна. Понуђачи су уговорили за себе опцију за 6 м-ци, а то значи: задржали су за себе право да тек после шест м-ци даду коначну реч, хоће ли испунити примљене обвезе или неће. За што им је требела та опција ? просто с тога што нису имали свој канитал него су се надали тек на основу те прелиминарне конвенције капитал наћи. Наравно није ни мало чудо што понуђачи после шест месеци нисуникако дошли — нросто нису уснели наћи каиитал и Оиштина није дошла до школеких зграда ма да је имала потписану прелиминарну конвенцију. Мислим да сам у праву као одборник Општине београдске и сад нриликом дискује о овој прелиминарној конвенцијн која је на дневном реду рећи: Капитал за послове општине београдске још није нађен, он тек има да се тражи, на основу овако закључене прелиминарне конвенције, а под питањем је, да ли ће се још и у опште наћи и према томе не стоји у истини да је осигуран почетак општинских радова, ако се ова прелиминарна конвенција ирими. Кад сам већ почео да говорим, ваља ми да учиним још једну напомену поводом говора г. председника, а то је ово што сам нарочито наглашавао, да је потребно имати у виду ону погодбу о преносу ове конвенциј е, чинио сам за то, што је у том преносу у ствари ; скривено право опције за понуђаче, а то је скривено по томе, што уз понуду не иде и кауција. Ја сам још раније напоменуо, да поред свег поверења