Beogradske opštinske novine

Број 36

— 140 —

Год. XVII

Гнусни ивањ-данскн злочин испунио је тугом и болом сва родољубива срца српска и покренуо цео српски народ, да, пред подножје светлога Ти Престола, непосредно поднесе своја уверавања: да он у сјају Твога узвишеног Престола и у слави Дома Обреновића гледа своју рођену славу, срећу и величину. Ваше Величанетво, Големо је зло, што су га душмани Србије спремили! Јер, неизмерне историске заслуге за Србију и за Престо српски; бујни, свестрани полет Србије и снажни развој одбранбене снаге народне; ова света стопа земље српске, на којој стојимо, а на коју је победоносну Таковску Заставу истакло јунаштво Његовог Величанства Краља Милана и Његове храбре војске, најбољи су сведоци, колики би губитак био за Србију и за њен Престо, да је злочиначки умишљај ивањ-дански успео. Али, милостиви Бог, који чува Србију, није допустио да у крви првога српског Краља после Косова утону углед и мир Србије, и да несретници, у својој незаситној жудњи за влашћу, трагичној повесници српској додаду још један стидан, Краљевском крвљу попрскан лист. Јест, Господару, Свемогући Промисао спасао је драгоцсни живот Твога племенитог и за Србију толико заслужног Оца, а мрски злочин учинио је, да верни народ српски што дубље осети колико су му скупи и драгоцени представници славнога Дома Обреновића. Још и више, мрски злочин ивањ-дански учинио је, да отворе очи чак и они синови српски, који су се до сада лаковерно поводили за празним обећањима бесавесних политичких спекуланата, заблуделих на стази издајства противу своје рођене отадбине. У томе жалосном догађају злочина и издајства, и онако големи бол народа српског, повећало је још пристрасно и неправедно држање једнога дела штампе. У име човечности, правде и јевропске културе, као и у име крваво заслужене и нашим рођеним, неизмерним жртвама стечене независности народне, — Народно Представништво, као законити и најнадлежнији судија о свему што се тиче Србије, изјављује својежаљење према овако неправедним оценама и неупутном мешању у наше чисто унутрашње ствари.

Гоеподару,

Народно Представништво, потпуно одобравајући све мере, које су услед богомрског злочина ивањ-данског, а на основу Устава, морале бити предузете и примењене у једном округу, за очување земље од даљих могућих потреса, узеће их на знање као потпуно оправдане. Ваше Величанетво, Народно Представништво било је сретно, да с висине сјајног Ти Престола чује великодушно признање, како је и оно својим скромним суделовањем припомогло, да Твоје узвишене намере и напори Твоје родољубиве Владе уроде једри»м и обилним плодом за Отаџбину. То великодушно признање из Твојих уста, мили Господару, испуњава нас узвишеним поносом и буди у нама нову и неисцрпну снагу ,за истрајан рад и пожртвовање. У то име, светли Господару, Народно ће Представништво с пажњом и озбиљношћу проучити најбрижљивије све поднесене предлоге и друге законске мере, те ће уложити сав трудисве старање своје, да и овога пута усрдно послужи Отаџбини и Престолу. У то име, одушевљени топлом, неизмерном љубављу и свесрдном оданошћу Вашем Величанству сложно и из пуних груди кличемо : Да живи сртка свешла узданица, Да живи наш мили Тосподар и Краљ Александар 1. 27. септембра 1899. год. у Ншпу. Потпредседник Председник Нар. Скупштине Драгомир Рајови-к Сима Несторови-ћ секретари: Настас Днтонови&, Јован Несторови&, Гаја Шваби&, Милорад Тади&, Стеван М. Мостарчи&, Душан Спаси&. (Долазе потпиои народних посланика).

к

по

СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ

( НАСТАВАК) Јошупочетку рада, комо је ииицијатива и система иотицала од младог српског одличног научара Г. Цвијића управника ГеограФског Завода и академика, ја сам, особито у коментарима путописа XVI. в. открио доста Матковићевих погрешака и заблуда које су поглавито потицале од непознавања специјалних новијих карата. Од тих корекција и примедаба ја сам неке саошптавао у ГеограФСком Семинару пред слушаоцима ГеограФије на В. Школи. Али због неких приватних разлога и прекида третирања оваких питања у ГеограФСком Заводу, 1 ) ја сам застао у средини свога рада, који сам отпочео радити са онаком енергијом и вољом која обузима ђа.ке из провинције кад дођу, жељни науке, на Универзитет. Јамислим да нећу погрешити, ако у раду будем саопштио неке ствари из тих својих (јачких самосталних бележака (у колико оне имају везе са овим послом). 1. На путу из Гожине (Еозгпе) у Придворицу

!) ГеограФски Семинар би много окупиран внаменитим студирањсм Српскога Села.

(СггИпогНш) Шепер помиње неку реку ЛгасоуЉа-у која му долази са Севера из оближње планине а улива се у Топлицу. Вг. Матковић домишља се, да је Шепер узео име села Драшковца у дубричком срезу за име неке реке БгасоуЉа-е. 1 ) Село Драшковац је далеко од Топлице, наушћу Дреновачке у Пусту Геку. У Пустој Геци, у јабланичком срезу на саставу Коњувске и Големе Геке налази се село Драеовац , чије име више наличи имену Шенерове реке. Али и једно и друго је неОснована претпоставка. Та се два села налазе и у другом басену, иза планинског била, далеко од Шеперова пута. На путу из Гожине у Придворицу налази се неколико река које силазе с Јастрепца и уливају се у Топлицу с леве стране. Једна од тих река зове се Драгушка . 2 ) Шепер је, путујући планинским путемподалеко изнад Топлице, морао прећи те реке и мени се чини основаније узети, даје Шеперова БгасоуЉа Драгугика Река , на којој се налазе села Горња и Доња Драгуша. 2. На путу из Ђерекара у Гргуре Зено помиње село Угзва-у. Бг. Матковић мисли да ће то бити село Вига у прокупачком селу. 3 ) Село Вича је на десној обали Топлице и изван Зенова пута. На Зенову путу из Ђерекара у Гргуре налази се Бгпие Село , 4 ) што ће, без сумње, бити Зенова Уша. 3. Путописац Ламбертова и Ногаролина посланства (од 1531 г.) на путу из Новог Пазара

преко Копаоника спомиње реку и предео Ибар. Ово је још један доказ основаности мишљења Г. Ст. Новаковића да под српским средњевековним топограФСким називом Ибар (и длнл кист^ емо^ ЧЈСТК ОТКЧкСТКИИ Н5ГО, ККСТОЧћНД стрднл, рскомлга Топлицл, Икрћ ж« и Р<1снна и глдгол Г6ММ16 р-ћки) ваља разумети предео око Ибра и Митровице па на Север и око Новог Пазара. 1 )

!) Ка(1 к. 1|ХН. с. 50—53. 2 ) Ђенералштабна Карта Краљ. Србије и њене секције И. 9., 3. д., 3. 8., Ж. 8. —- Статистика Краљ. Србије С. 22., 286. 3) Кас! к. БХИ. с. 99. 4 ) Ђен. Карта и секц. Ж. 8. Стат. К.р. Србије с. 242.

2. Друм са уиЉа Бојане и Дрима преко Скадра' Призрена и Новог Брда у СоФију. Један од најважнијих а у исто време, од најкраћих трговинских друмова, који је спајао Косово, центар српске културе и државног живота, са такође културним и густо насељеним Зетским Приморјем био је трговински друм, који је полазио са ушћа Војане и Дрима и ишао преко Скадра, Призрена, Н. Брда, Врања у СоФију. На њему беху понајзнатнија места, тргови и градови. Он стајаше у тесној вези са маћедонским трговинским путевима, са Босанским и Цариградским Друмом и многим другима. Овим је друмом највише струјила трговина у Средњем Веку, за време српске самосталности а особито у XIV и XV в. Док Млечићи беху господари св. Срђа,

!) Чуиић Годишњ. к. I. с. 172—173.