Beogradske opštinske novine

Број 45

- 181 —

Год. XVII

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 2. Дедембра 1899 г. Председавао предеедник општине г. Антоније Пантовић. Приеуетвовали чланови еуда г. г. Стеван Ивковик и Коета Симић; кметови: г. г. Јован Антонијевић , Михаило Ерковић и Коета Ареенијевић. Од одборника били: г. г. Мих. Штрбић, Ђ. Димитријевић, Мих. Јовановић, Ив. Ивковић, Стеван ЈосиФовић, Коста М. Ђурић, Ваеа Николић, Ј. Алкалај, К. П. Михаиловић, Мита Петровић, Д. Тадић, Млад. Николић, Три®ун Ђорђевић, Милован Миленковић, Михаило Миловановић, Стојан Пајкић, Јанаћ М. Јанковић, Дамјан Стојковић, Голуб С. Јанић, М. Ј. Божић, К. Н. Лаваревић, А Н. Крсмановић, Богоје Јовановић и Трајко Стојковић. I Вршиоц дужнооти председника извештава одбор, да је Указом Миниетарског Савета Његовог Величанства Краља од 20. Новембра т. г. состављен за председника општине београдске г. Антоније Пантовић, начелник прве класе полицијскога одељења министарства унутрашњих дела, да је г. Пантовић првог овог месеца примио дужност и да ће сада положити пред одбором законом прописану заклетву на председничку дужност, што је одмах и извршено. Одборје примио к знању ово саопштење и полагање заклетве. П Прочитан је записник одборскнх одлука седнице држане 25. Новембра т. год. и учињене су ове измене и допуне: 1. У решењу КЊБр. 662 после речи „Душан Силни" изостављају се све остале речи, а на место тога да дође овај став: „Милан Симић, бив. управник општинске трошарине, вршио је ову дужност од 1. Јануара 1891, па до 4 Новембра 1899 г. кога је дана стављен у притвор на захтев Главне Контроле за разне злоупотребе, учињене у овој дужности на штету ове општине, за које данас одговара пред кв. палилулским. Према оваком стању ствари одбор не може изјавити, друкчију оцену о Милановом владању, до ту: дајеМилан Симић рђавог владања." 2. Решење КЊБр. 677, да гласи: да се ово тражење Саве Мајсторовића упути општ. правозаступнику на мишљење са

ТРГОВИНСКИ ЦЕ1ТРИ И ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗШМЉИ написао КОСТА Н. КОСТИЋ ( наставак) За то време на Руднику се налажаше царинарница и католички свештеник. 1 ) На Руднику се налажаше тада неко утврђење и под њим прљава варошица. 2 ) Турци вратише Рудник 1739, г., па наРуднику поставише диздар-агу с посадом да у шкрипцу држи онај револуционарни крај. 3 ) Завреме Карађорђеве владе у Руднику је било у некој мери развијено рударство. Зграде, топионице и ковнице новаца налазиле су се у Мајданској Реци, код извора воде Гушавца. Два су окна онда била отворена, једно у Красојевцима адруго код Пећине. 4 ) Онда је на Руднику била једна „нормална

Ј ) М. Петровић, Финанеије к. I. с. 37.. 40. 2 ) Чупић. Годидга.. к. VIII. с. 290. 3 ) Милић. Србија с. 313—314. Гласн. к. XXV. с. 70.; ■с. XXXIV. с. 217. — Споменик к. XIV. с. 24—26. 4 ) М. Петровић, Финансије к. I. 93.

извештајем, па по том одбору поново на решење изнесе. III По прочитању акта Управе града Београда и њених одељака АБр, 8788, 8926, 8927, 8970 и 9001, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, Да су му непознати : Аксентије Милутиновић из Крчмара, сада чувар осуђеника београдског казненог завода, Јован Симић бивши ђак, Ленка Илијић, удова, Сима Петровић шкембар, Тодор Трајковић обућар, Нака Јовановић амалин, Анастасија ж. Лазара Зарића скретничара; да су доброга владања и доброга имовнога стања Алекса Дејановић и Светозар Боторић, каФеџије ; да су доброга владања, а сиротног имовног стања Јован Гавриловић, обућар —- папуџија, Јован Јовановић обућар, Никола Славковић служитељ обућарске задруге; да је Исидор Голдштајн трг. овд. рђавог владања а доброг имовног стања и да је Спасоје Оцокољић овд. бак. доброг владања а средњег имовног стања. IV Председник износи одбору на мишљење молбе Јелене удове Илије К. Чолак Антића, нуковника; Соломона Б. С. Леви, приватног учитеља и Марије ж. Илије Милосављевића таљигаша овд. и Данице ж. Николе Радивојевића шпекуланта овд. којима траже уверења о породичиом односу. По прочитању тих молби СтБр. 3282, 3272 и 3220 — одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. V По прочитању извештаја економног одељења АБр. 9074 и 9107, о држаним лицитацијама и то: за издавање под закуп преноса угља и осталог водоводног материјала на белим водама и издавање под закуп чишћења димњака на свима општинским зградама, — одбор је решио, да се држе поново лицитације за издавање под закуп ових послова. школа". 1 ) Ова обновљена рударска радња престане доласком Турака 1813. г. 2 ) Кнез Милош Велики у последњим годинама своје прве владе, хтео је да на Руднику развије јаку и разумну рударску радњу. Тога ради Он позове из Саксонске рудара барона Хердера да рударски испита Кнежевину Србију, што он и учини; 3 ) али мутна ондашња политичка ситуација спречи добре намере Кнеза Милоша. Из Рудника јеишао друмпоред Островице, преко Пештана и Турије, кроз Сибницу у Београд. Из Рудника од овог друма у Београд одвајао се један пут преко Љига и Рибнице у Ваљево. Између Ваљева и Мионице у XV. в. налазио се град Бела Сшена , 4 ) који је 1458. г. по летописима заузео Махмут Паша. 5 ) Год. 1737. једна колона аустриске војске, повлачећи се од Чачка ка Ваљеву (^УаШо^а) прошла је овим путем из Рудника. 6 ) Островица (У спом. Острокицл, Острккицл, Острккницд, (Острокица; у тур. ист. !) Јћ. с. 77. 2 ) НепЈег, Ке^зе е. 129.; 130. — 'Шттег, Еигор. Тигке! с. 243,— Гласн. к. XXXIV. с. 223. — Спомен. XXIV. с. 25. 3 ) 8. А. ВЧ. уоп . Нег<1ег, Вег^татзсће КеЈве т 8егМеп ш аиПгак <3ег ЈигкШсћ-бегђЈасћеп Ке(*1егип§ аиа^еШћг! 1т Ј. 1835 РезШ. 1846. 4 ) Малићевић, Србија с. 365—366. в ) Споменик III, с. 8 ) Чупић. Годишњ. к. VIII. с. 290.

VI Председник извештава одбор, да је општински суд решењем својим од 30 новембра т. год. АБр. 9037, одлучио да цена лебу буде за прву половину месеца децембра тек. год. т. ј. од првог истог закључно, иста која је била и у другој половини месеца новембра тек. год. т. ј. двадесет и две паре дин. по килограму, а леб, да се продаје по двадесет пара дин. у тежини од 910 грама. По саслушању тога, — одбор је примио к знању, ово решење општинског суда о одређеној цени лебу. УП Председник износи одбору на решење молбу Милеве К. Јорговић удове овд. којом моли, да јој ошптина да извесну количину дрва за њен ново отворени завод за васпитавање и изучавање женских радова. По прочитању те молбе АБр. 8999, — одбор је одлучио, да се општински суд извести о томе: је ли Јорговићка доиста отворила поменути завод; колико у истом има деце на обучавањукао и има ли и колико деце сиромашних београђана, па по том, да се ова молба са извештајем суда поново изнесе одбору на решење. УШ По прочитању акта комисије за исхрану војника Краљеве гарде и акта Управе општ. трошарине АБр. 9091 ; којим акткомисије снроводи сулу на решење, — одбор је решио, да се ова комисија ослободи плаћања трошарине на једну дебелу свињу и једно буре вина од 700 литара, што је набавила за славу Краљеве Гарде Св. Николу. IX. По прочитању акта комисије за исхрану војника VI. пешад. пука „Краља Карола 1-ог" и акта Управе општ. трошарине, АБр. 8980 којим спроводи суду тај акт комисије на решење, одбор је решио, да се комисија за исхрану војника VI. пешад. пука Краља Карола I. ослободи плаћања онштинске трошарине и то на: Сифриџе—Хисар, Сиври—Хисар.) 1 ) Рушевине овога града, за који народ прича да га је подигла „Проклета Јерина", налазе се на једном сијенитном неприступачном вису, који се извио изнад осталих висова, Те рушевине народ данас назива: Великим Малим Градом, Сшолицама, Јеленском Сшеном . 2 ) Град Островица у своје време штитио је рударе на Руднику и био им склониште у времену опасности од непријатеља. По српским летописима Турци су заузели и порушили Островицу г. 1454. 3 ) 1. Да одиста данашњи пут од Павлице долином Јошанице и Треботињске реке у Крушевац 4 ) има историске знаменитости, ја ћу навести неке доказе у потврду тога. — На путу из Јошанице у Александровац има трагова старих утврђења и насеља. У Бањској Клисури изнад Јошанпнке Бање, с леве стране Јошаничке реке код села Раковца, на висини од 1212 м. налазе се развалине некога града, које народ назива Кулином . 5 ) Овај је град чувао продаз кроз Бањ-

1) Споменик III. с 127., 134., 140., 147., 149., 152., 156. —• Наттег, Ша!;. ОМотане I. с. 250. *) Гласн. к. XXXIV. с. 237—239. 3) Споменик III. с. 127., 134., 147, 142., 152., 156. 4 ) Овај је друм обележен на Цвијићевој и Ђенерадштабној Карти. б ) Секц. Ђен. Карте Ев Брус.