Beogradske opštinske novine
Број 3
11 -
Год. XVIII
49. Њива до Убанлића винограда 50. Плац у Ивковој улици 51. Њива код кеја дунавског дата Вељ. Бошковићу . 52. Плац на Тркалинхту (ушао у марвени трг) .... 53. Плац у Спасовској улици 54. Плацкод каоане „Пролећа" 55. Плац испод болнице у Милетиној ул 56. Плац код мокролушког потока ' . .
динара 8060-— 24-—
72- 50— 30-
в, Леденице 57. Леденица код „Славије" . 20' 58. Леденицакод „Срп. Круне" 12'59. „ „ „Македоније" . 1260. „ „ „Чачка" . . 12- ■61. „ „ „Белог Орла" 1262. „ „ „Видина". . 12'63. ,, „ „Зл. Крста" 1264. .. „ „Три Кључа" 1265. Леденица на Цариградском друму Бошка Анђелковића 12 - €6. Леден. код „Руског Цара" 20 - 67. Леденица у улици Краља Александра 1268. Леденица код Коларчеве пивнице 12 г, Процавнице: 69. Месара с горње стране на Краљ. тргу I 1308 •70. Месара с горње стране на Краљ. тргу П . . . . 1410 - 24 71. Месара с горње стране на Краљ. тргу Ш . . . . 1080 - 12. Месара с горње стране на Краљ. тргу IV ... . 1612-20 73. Месара с горње стране на Краљ. тргу У . . . . 1500 - 74. Месара с горње стране на Краљ. тргу VI ... . 1705-08 75. Месара с горње стране на Краљ. тргу \П . . . . 1400 - 04 У С. В. из Дабрца је игаао пут у Ваљево и тај је пут за време Сремске Краљевине био на гласу. У XVI, в. пут из Шапца у Ваљево, по Петанчићу, имао је само стратегиску важност, 1. Иверак. — Петанчићу ј едан војни пут иде од Шапда у Ваљево, оставивши на д. етрану Иитеп АЊит (В. Реку) и планине: басег (Цер), СМгЂегтсо, Сгирпо, 2а6га. Из Ваљева пут му ј е долазио на Мораву прешав Моп4е8 Гдавх. Бг. Матковић има 2 конјектуре о планини СћићегпИсо. Претпостављајући да је Петанчић неко место назвао планином СМгћегшсо, као што је назвао планинама Крупањ и Зајачу, он мисли да ће то бити или Сребрница или Криваја. Још би Криваја могла и бити, а Сребрница никако јер се може мислити, да је Петанчић био толико верзиран у ГеограФији да не назива планином и у ХУ1 в. добро познато место Сребрницу. На путу из Шапца у Ваљево налази се село Рибарице , које наличи називу СМгћегшсо више него Криваја („СћЉапсо.") Али изгледа да је највероватнија претпоставка Г. 1ћ\ Ј. Цвијића, да је Петанчићев Сћићегшсо планина Иверак, јужно од Цера. 2. Моп1ев 1,агбч. ЈЈг. Матковић мисли да ће то бити Ласшра или Маљен. Када би се претпоставило, да ј е тај пут ишао из Ваљева у Пожегу онда би се могло мислити да су Петанчићеви Мопк« Т.аг.Ч1 Ластра или Маљен или, боље онај комплекс планина између Ваљева, и Пожеге. Али ја мислим да неће бити ни једно ни друго. Ја верујем да Петанчићев иут није ишао из Ваљева у Пожегу, јер Петанчић не би препоручио
динара 76. Месара с горње стране на Краљ. тргу УШ . . . 132Г08 77. Месара с горње стране на Краљ. тргу IX ... . 180078. Месара с горње стране на Краљ. тргу X . . . . 1480*20 79. Месара с горње стране на Краљ. тргу XI ... . 1400-04 80. Месара с горње стране на Краљ. тргу ХП .... 1210-20 81. Месара с доње стране на Краљ. тргу I 105382. Месара с доње стране на Краљ. тргу П . . . . 96083. Месара с доње стране на Краљ. тргу Ш . . . . 900 - 84. Месара с доње стране на Крал>. тргу IV ... . 766-08 85. Месара с доње стране на Краљ. тргу V . . . . 480- 86. Месара с доње стране на Краљ. тргу VI ... . 80187. Месара с доње стране- на Краљ. тргу VII .... 1200 - 08 88. Месара с доње стране на Краљ. тргу УШ . . . 36Г08 89. Месара с доње стране на Краљ. тргу IX ... . 500- —
д, Продавнице на Зеленом венцу: 90. Продавнице на Зел. Венцу, дате под закуп .... 91. Продавнице и тезге на „Цв. тргу"
185911500- ђ, Мајдани: 92. Од мајдана испод душевне болнице 1050-10 93. Од мајдана ново-отвореног „Бела Марама" .... 300 - II. ПРАВА. I. Кланични и месарски приходи : 94. Од цубока ..... 3175095. Од потрошње меса, за официре и вој. чиновнике . . 10000"—
96. 0,д говеда 97. Од телади 98. Од ситних преживара . . 99. Од свиња 100. Од таксе кланичне и прегледа на свиње . 101. Таксе кланичне и прегледа за преживаре . 102. Од цревара 103. Од прегледа свиња и друге стоке ван кланпца општинских према решењу АБр. 331/98
динара 260000'16000-— 80000.И2000-— 2250053000-— 720-—
7000-—
2. Калдрмија и мерина: 104. Од калдрмије са царине . 90000105. Од мерине са царине . . 25000 106. Од мерине са кантара општинских . . . ' . . .. 35000 3. Пијачарина: 107. Са Краљевог трга . . . 30000108. Са пристаништа Савског 3000109. Са Зеленог венца . . . 1859110. Са марвеног трга . . . 7000111. Са цветног трга .... 50004. Обаларина: 112. Од пристаништа на Сави 6000113. Од купатила 1000" 114. Од леда на Сави и Дунаву 800115. Од леда са резервоара земљаног —•
5. Акциз:
116. На бозу
6. Разни приходи: Од тамиса за туцање каа>е 118. Од анализа хемиских . 119. Од попаше на утринама . Од чуварине сена . Од продаје траве на новом сењаку 122. Од продаје траве на стар. гробљу
117.
120. 121.
2200.
1643050- 1871500- 50- —
130-
војницима овај заходан и тежак пут из Ваљева у Пожегу и даље у Чачак и Крушевац. Г. 1737. аустриска је војска одступала из долине 3. Мораве преко Рудника у Ваљево (Чуп. Год. к. УШ. с. 240). Овај је пут из Ваљева у Мионицу и иреко релативно нижег развођа Љига и Дичине и краћи и лакши. На тај начин ја претпостављам да ће МопШ 1мпг бити гласовита планина Рудник.
5. Друм са ;*ш1а Неретво кроз Боону у Маџарску. Из Дубровника је полазио један друм преко Попова Поља, где је у XV. в. била царинарница, 1 ) преко ЈБубиња Стоца, у Мостар и даље кроз Босну; али се радије употребљавао пут на ушће Неретвино и то или морем или уз обалу преко Стона у Габелу и даље Неретвином долином. Овај се друм употребљавао како у Средњем 2 ) тако и у Новом Веку. Божур помиње да се радије, оеобито зими, иде из Дубровника у Босну преко Стона, неретвином долином у Мостар и Коњиц, него ли Дубр. Друмом преко Фоче и Невесиња. 3 ) Овим
!) Пуцић, Спомениди к. I. о. 54. 2 ) Нз4гавзеп с. 78. 3 ) Уоуаде 4. I. с 391.
су друмом, путем Др-ккл" Дубровчани највише одлазили на тргове у сев. српским крајевима. 1 ) Њиме су пролазили идући у Маџарску трговинским и дипломатским пословима. 2 ) Отуда се овај друм у дубр. књиг. назива Маџарским Друмом, ^Ја Нпп^агГае. ЈТа ушћу Неретвином било је стециште многих трговаца, како итааијансЕШХ тако и дубровачких. Дубровчани су на Посредници имали своју малу Факторију; али центар целе неретванске трговине била је Габела. 3 ) Габела. (У спом. Мегсаћгш. ј Г опџп , 1осиш, рогШт, 1о тегсћаДо, тегса!о, ргазга Хагеп4ае уе1 ХагепИ, ОаћеИа сИ Хагеп1а; Др-кка Дрика, Дршкл, у народ. песмама Зелена Габела.у)
(Наставиће се)
!) Пуцић, Спом. к. I. с. 54. Моп. 8рес1. v. XXVII с. 133. Зј Ш1газ8еп с. 78. 4 ) У једном питаку пећке патријаршије и једном запису Габела је названа Зелеиом. Гласн. к. XXV. с. 61. Ка<1 к. 1 јХП . с . 61—62.