Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XVIII. 1 'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл
кХ\УХЧХУ\\ЛХХХЧХЧЧХЛ.ЧХЧУ»ХУУХХХЧУ^ЛЛ««ХХХХХЛЛ.ХХЧЧ НЕДЕМ 23. ЈАНУЛРЛ 1900.
Број 4.
•жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжлгжжжжжжж.
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т
цен а: За Србију на годину 6 дивара на пола године ' 3 , За стране земље на годину 9 »
жжжжжжжжж*
ПРВТПЛАТУ Г.А.1.А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ С.УД А СВК КОРЕСПОДВНДИЈЕ ИА УРЕДНИКА
РУКОЦИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЈ1АЋЕНА ПИОША НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
МИ АЛЕКС АНДАР I ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ КРАЉ СРБИЈЕ ПР0ИЗВ0ДИМ0 У чин Армијског ђенерала, ђенерала, Његово Величанство Краља Милана. Наш војни Министар нека изврши овај указ. 14. Јануара 1900. год. у Нишу. ДДЕКСДНДДР с. р.
Министар војни Ђенерал, Јов. АтанацковиЂ с. р.
НАРЕДБА мојој храброј војсци Данас, на дан прославе првог српског Просветитеља Светога Саве, навршује се
две године од када је Мој узвишени Отац, први Краљ обновљене Србије, Његово Величанство Краљ Милан, одзивајући се Мојој жељи, примио команду над Мојом активном војском, да на њеноме челу послужи своме Краљу и Отаџбини. Свестрани напретци, које је Моја војска постигла за ово време од када њоме командује Мој узвишени родитељ, испуњавају Ме живим задовољством и осећајима благодарности према Њему. И Ја, на данашњи значајни дан, сматрао сам за Своју најпријатнију синовљу и владалачку дужност, да Моме узвишеноме родитељу и Команданту Моје активне војске дам и видљива знака Свога признања, на тако успешном труду и пожртвовању, производећи Га у чин Армијског Ђенерала. Јунаци! У одликовању Команданта Активне војске, дајући израза Мога владалачког задовољства на Његовом плодном раду, нека Моја верна и храбра војска и Моји
дични ОФицири гледају и своје одликовање, јер је Његов користан рад у исто време доказ и њиховог трудног, корисног, верног и одушевљеног рада. 14. Јануара 1900. год. у Нишу. ДДЕКСДНДДР С. р.
РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г ВАНРЕДНИ САСТАНАК 22. Дедембра 1899 год. Председавао председник општине, г. Антоније Пантовић; цриеуствовали чланови суда: г.г. Стеван Ивковић и Коста Сими1>; од одборника били: г.г. ТриФун Ђорђевић, Трајко Стојковаћ, Васа Николић, Н. Н. Крсмановић, Јанаћ М. Јанковић, Ђока Тошић, Стојан Пајкић, Коста М. Ђурић, Ив. Ивковић, Ђ. Димитријевић, Младен Николић, Др. Стеван Марковић, Иван Ковлић, Н. Спасић, М. Ј. Божић, Д. Тадић, 'Б. Пантелић, Н. Петровић, Мита Петровић, М. Савчић, Д-р Јован "Бурић, Ј. Алкалај, Дамјан Стојковић. (СВРШЕТАК) II. БУЏЕТ РЕГУЛАЦИ0Н0Г Ф0НДА а, Закуинина имања регулационог фонда:
1. Подрум у Дубровач. ул. „Пивни извор" ....
ДИНАРА
650-50
ТРГОВИШ ЦЕНТРИ И ДРУМОВИ по српској зшмљи
НАПИСАО КОСТА Н. К0СТИЋ
( НАСТАВАК) Габела, која се налази у близини старе Нароне, 1 ) у Ср. В. била је један од најзнатнијих српских тргова. Ту се налазила велика царинарница, 2 ) многи сољани магацини, разне продавнице. 8 ) У Габели се могло купити најбоље босанско робље. 4 ) Габела је највише снабдевала сољу босанске и херцеговачке крајеве. 5 ) Из Габеле се преко мора у Италију извозило: вино, стока, олово и др.°) Као место где се много спремала со, Габела је била гласовит трг кастратина. 7 ) !) П. КлереИ;, Бећгћисћ с. 354., 359. — У 1лсс. К184г. с. 24. ^агопа, сће ћо{*(р 81 бошапЗа ШагаЛпегкХа. г ) ваће11а, италијанска реч, значи царина, царинарница. 3) На^гавзеп с. 79. 4 ) Гласн. к. ХХХУШ с. 139—140. Уп. Пуц. Спом. к. I. с. 146. 5) Гласн. к. ХХХУШ. с. 84—85. Ч) Моп. 8рес(:. V. ХХУП. с. 236; V. ХХУШ. с. 162., V. XXIX. с. 77. ') Моп. 8рес1. V. ХШ. с. 307.; т. ХХУП. с. 205.
Дубровчани су још врло рано почели похађати Габелу, можда још пре ХП. в. По уговору са Стеваном Немањом и кнезом Мирославом од 27. Септ. 1186. г. Дубровчани су могли слободно походити и „рогћнп Шгеп^ае." 1 ) На габелски трг Дубровчани су носили свакојаке трговине, а највише соли из својих сланица за Босанце и Херцеговце и за влахе. 2 ) Из Габеле су извозили поглавито жито, 3 ) а куповали су и робље босанско и херцеговачко.*) У Габели су Дубровчани имали велику колонију, б ) па су узимали у закуп и габелски трг и царину. 6 ) Млечани су се много тру-
х ) Моп. 8рес4. V. I с. 11. 2 ) Пуцић, Спом. к. I- с. 20., 28., 32., 33., 58., 95., 93. — Моп. 8рес1. V. ХХП. с. 121. 3 ) Моп. 8рес1. V. X. с. 269.; V. ХХУШ. с. 67., 60., 65., 73., 77., 78., 80., 83., 165.; V. XXIX. с. 282. 4 ) Моп. 8рес1. V. ХП. с. 115. 27. Јан. 1416 Дубровчани на жалбу оближње српске властеле, издадоше наредбу „еотНга шегсаЈогез ио84гоз ћађј(;ап1е8 ИГагепИ е4 аНоз Ка^ивјепзеа циЈа егаип1; е(; уеп(1ип(; еогиш аићЗИоз." б ) Моп. 8реск. V. IV. с. 101.; V. X. с. 23.; V. ХШ. с. 24., 307., У. ХХУШ. с. 40., 73., 113., 154., 162.; V. XXIX. с. 77., 82., 212., 304. — Пуцић, Спом. к. I. с. 20., 28.. 32., 33., 58. 6 ) Пуцић, Спом. к. I. с. 112., к. П. с. 22—23 ,41—42. 82—85. Моп. 8рес1. у. ХШ. е. 230. Јп Мај Сопз... сар^итЛШе!; Пгта(;ит, Зе <1аш1о Нћег(;а1;ет <1. гес^опћиа е(; рагуо сопбШо етешЛ тегса^ит НагепН рго Шо сопДесеп^ ргеејо е1 сит ПНз тоШз, ^шћиз теНи8 е84 е(; аеееп(;ш8 ујДећКиг, асс1р1еи (1о 1р8ит рго аппја V., е1 аћ 1шЈе ЈпГга.
дили да из Габеле истисну Дубровчане, на да сами предузму трговину сољу у оним крајевима. Тога ради они безуспешно нудише 7. Апр. 1421. г. краљу Степану Остојићу, да под условима, који буду њему угодни и корисни, снабдевају сољу габелски трг. 1 ) У Габели се у Ср. В. налазиле чувене соларе. 2 ) Колико је Габела била знана у XIV. и ХУ. в. може се судити и но томе, што су онда у трговачком свету постојали: „кентжлр^ дрикски", „кјлии", ,,д«кјли др -кксци СПЗДОКЈ." 3 ) По уговору од 6. Децем. 1465. год. Млеци задобише од X. Степана Неретву и Крајину. 4 ) Тако, дакле, Млеци овладаше Габелом. Они је одмах утврдише и подигоше „са8М1 Сга1зе11а"-у. 5 ) Турци доцније прозваше ову тврђаву Сед-Ислам, в ) од које данас постоје рушевине. 7 ) У XVI. в. Габела беше у турским рукама. Дубровчани су и онда много посећивали Габелу. Из стонских сланица
!) Бг. Ша«. Ас1;а 4. II. § 319. с. 32—34. 2) Моп. 8рес(;. V. XXII. с 228. — Види с. 130. 3 ) Пуцић, Спом. с I. с. 80. 4 > Моп. 8рес1. V. XXII. с. 34. 5 ) На(;га88еп с. 79. 6 ) Споменик ХУШ. с. 21. ?) Чупић. Годишљ. к. XVI. с. 192.