Beogradske opštinske novine

Бро ј 6

— 22 -

Год. XVIII

Поштовани Поеланици, Одобрењем привремених закона, које је Моја Влада била нринуђена издати у прошлој години, када Скупштина није била на окупу, ви сте показали, да народ потпуно разуме и одобрава разлоге државне еигурноети, који еу Моју Владу руководили при узакоњавању тих мера. Одобрењем трговинеке конвенције између Србије и Туреке ви ете још једном показали, колико Србија искрено жели, да сва многобројна питања између наше Краљевине и Отоманеке Царевине поступно регаава на пријатељеки начин. Поштовани Поеланици, Родољубље и једнодушност, са којима сте прихватили сваки предлог Моје Владе о добру и напретку Моје драге војеке, понова сјајно потврдише, да је народ и војска у Србији једно тело и једна душа, и та нераздвојност Мога народа и Моје војеке не само да радошћу испуњава срце Краља Србије и Врховног Команданта ерпске војске, него је у њој и најчвршће јемство за садашњост и за будућност Србије. Поштовани Поеланици, Ваш и Моје Владе рад на сређивању државних Финансија, на нравилнијој и праведнијој нодели државних терета, на уништењу данашњег државног деФИцита, на деФИнитивном пре* кидању даљег непродуктивног задуживања Државе, — довео је до могућности, те је најзад Србија добила државни буџет на здравој Финансијској основи. Тим делом забележили сте праву епоху у историји српских државних Финансија и заслужили сте захвалноет Краља и Отаџбине, и Ја сматрам за пријатну Владалачку дужност, да Народној Скупштини и Мојој Влади из* јавим Моје Краљевеко признање. Поштовани Поеланици, Када се, са свешћу верно испуњене дужносги према Краљу и Отаџбини, вратите сваки своме дому, понесите еваки својима и свему Моме драгом и верном народу, Моје Краљевеко поздравље и реците свакоме, да сам Ја са вашим радом у Народној Скупштини потпуно задовољан. Проглашујем, да су седнице Народне Скупштине, сазване у редован сазив за 1899. год., завршене. ајшксднддр с р

29. Јануара 1900. Ниш.

и

по

СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ

(НАСТАВАК) Сребрница. (У спом. и рел. бћ-еђегшга, 81;ег1>еш§е, Вегећегшсга, бгеђагпГда, 82ге1зегп12а, бгећегшза, ВгеБегпЛга, 8ге1)ап1са, 8ге1>агшс8а, СћгеђгагпЈхга, Вгеђаппгга, 8геђагшда, 8ге1шгшда, 8ге1шгш'2а, 8ге1п - еп12а, Аг§еп1ша; Срикркницл, Сркк^рннцд, Среккрницл.) 1 ) При крају Ср. В.-а Сребрница је била најзнатнији трговински и рударски трг од Јадранског Мора до Саве и Дунава. Она је трговала са Србијом, Босном, Маџарском и далматинским приморјем. 2 ) У XIV. и XV. в. у Сребрници се налазила велика дубровачка колонија, која је имала пшроке трговинске повластице. Дубровчани су закупљивали сребрнички трг

и царину; у сребрничким рудницима, у којима се копало поглавито сребро, имали су своје „делове"; имали воденице, куће, многе дужнике и др. 1 ) Сребрница је почела губити од свог трговинског значаја, када се око ње почеше отимати деспот Ђурађ и краљ Степан Томаш Остојић.2) Негдашња жива трговина и рударство са свнм се угаси у XVI. в. 3 ) У XVII. в., по Маравићу (1655.), у Сребрницн беше свега 400 мухам., кат. и правосл. кућа. 4 ) У близини старинскога градића и Јадра, по Качићу (1612.), беше каравансерај за одмор путника и трговаца. 5 ) Испред градића беше Фрањевски манастир ;; Св. Богородице Сребрничке", 6 ) који 1637. г. обдари двема парохијама Томаш Мрњавић „1ткир ођгап! ос! 8шес!егета 1 а(1нппЈ81га1;ог о<1 Во8пе." 7 ) Мана-

!) У N0)11111 а иођШит ге§П1 Воапае СатШагит, М. 8рес+. V. ХХШ. с. 661., номиње се место Вгекге, што ће, бев сумње, бити Сребрница.. — Путиици XVII. в. називају Сребрницу Вовпа Аг§епМпа. . . 2 ) На1газаеп с. 50—51.

] ) Пуц. Спом. к. I. с. 102., 130., 160; к. П. с. 33—35. — М. 8егђ. е. 410. — М. 8рес1. V. ХХУШ. с. 151., 206., 215, 246. 2 ) Нк^газзеп с. 50—51. 3) Јћ. 4) М. 8рее4. V. ХХЈ11. с,. 477. ») Јћ. 347. °) Јђ. с. 347., 425. Веа1а Мапа Уег§1па (1е бећаптга. 7) Јћ. § 1325 с. 425

стирска парохија имагпе свега 53 католичке куће или 379 душа. 1 ) Са Сребрницом не треба помешати град Сребрник , 2 ) који се налазио на Мајевици СЗ. од Д. Тузле. У Ср. В.-у Сребрник је био главна одбрана Усоре. У њему су се бавили босански банови и краљеви. 3 ) Други пут је ишао из Борча преко Дрињаче у Тузлу. па је силазио на Саву у Брчку. Главни је, пак, друм ишао на саетав Дрињаче и Јадра у Кучлаш. Тузлу помиње К. Пороирогенит као ЕаХђуе?. 4 ) У Ср. В.-у ово се меето српоки зваше Соли, латински 8а1е, 8аН, ЗаПпе, маџарски 8о, 8оу, 8оп, 8 олу . 5 ) Данашље своје име Тузла, турски је превод старог имена Соли, јер турска реч шуз значи со. Изгжеда, да се ово турско име појавило одмах посде пада Босне. У „Иотша поћШит ге§ш Вовпае {'атШагит" из краја XV. в. помиње ее неко место „Тис1а 1п1ег 01 оуо е4 С1а(1еп. и0 ) Вероватно, дајеово Тис1а рукописна погрешка место Ти§1а. Али старо име Соли. није се заборавило

1) Јћ. с.478. 2 / Успом. Агх, саз1гит 8гећегп1к, 2гећегшк, 8гећгпјсћ 8) м. 8егћ. §. 1јХХХ1 V. с. 4 ) М. 8рес4. V. VII. с. 407., 415 5 ) Тће1пег, М. п. 81ау. Меп<1. I. I. с. 298.; —Моп. 8рес4. V. XXIII. е. 7., 13., 15., 414. (8о<Шпе). 529. (8аНсће). —• У Троношца, Гласн. к. V. с. 56., Оолине. 0) Моп. 8рес1. V. XXIII. с. 561.