Beogradske opštinske novine

Број 13

- 51 -

Год. XVIII

II По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 1256, 1527, 1528, 1531, 1583, 1584, 1585 и 1693, -— којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања а средњег имовног стања Јеротије Марковић, каФ. код „Штајнбруха" ; Васа Петровић, заступник осигурав. друштва „Норд Бритиш и меркантиле" и бив. агент београд. агенције I. срп. повл. бродарског друштва; Стеван Бакша, колар; Драгутин Ж. Ђорђевић, рачуноиспитач Гл. Контроле; да су му непознати: Милан Батикић, надничар ; Васа син Гавре Буљукића, радника Фабрике дувана; Ранко син Исе Татића, бив. овд.; Марко син Јоце Вуковића, надничара; Максим син Петра Решића, рабаџвје; Живан Весић, Аврам Поповић, писар државне штампарије; Христина жена Милана Русова, надничара; Мирко Гавриловић, званичник управе града Београда; Јован Гавриловић, бив. служитељ; Петар Коркоделовић, железничко-царински посредник ; Катарина жена Петра Коркоделовића, жел. царинског посредника и Михаило Михаиловић, звани „Фикс" бив. телеграФист. III По прочитању молбе Филипа Гиздавића, трошаринског Финанса и мишљења управе општ. трошарине АБр. 1542, — одбор је решио, одобрава се молиоцу двадесето дневно осуство, које да му се рачуна од дана кад му истече осуство које му је суд одобрио решењем својим од 23. Фебруара тек. год. АБр. 1634. IV По прочитању акта управе општинске трошарине, АБр. 199, и извештаја меспог рачуноиспитача АБр. 383, — одбор је решио, одобрава се управи општ. трошарине за ову годину кредит од шесет динара за плаћање награде поштанском чиновнику, који наплаћује општинску трошарину на

пошти. Да се умоли Господин Министар грађевина, да би изволео наредити дотичном поштанском чиновнику, да ову трошарину што ревносније наплаћује. Издатак овај да се учинц из прихода трошаринског за ову годину и покаже у рачуну за исту годину, пошто се за то изиште надлежно одобрење Г. Министра Финансиј а. V По прочитању акта Косте М. Ђурића, комисионара, АБр. 1170 којим тражи да му општина уступи од евога земљишта у Моравској улици, колико је потребно према регулац. плану те улице, и по прочитању извештаја грађ. одељења по истом предмету, — одбор је решио, да се овај предмет упути грађевинском одбору да изврши процену овог општин. земљишта које би се имало молиоцу уступити па по том да се исти предмет са проценом изнесе одбору на решење. VI Председавајући извештава одбор ; да је одбор општински у седници својој од 15. јуна 1898 год. решио, да се видовдански темат: трговачки центри и нутеви по српекој земљи у нашем средњем веку и у турско доба, који је награђен првом видовданском наградом одштампа у општинским новинама и у засебној књизи, али да том приликом одбор није решио одакле да се плати ово штампање у засебној књизи иоменутог темата. Да је општински суд извршио то решење одбора, да су књиге одштампане и да их треба платити. Моли одбор да изволи решити одакле да се ово штампање исплати. По саслушању тога, — одбор је решио, одобрава се општинском суду да може из партије на непредвиђене потребе и расходе за ову годину исплатити пет стотина тридесет динара за штампање и повез видовданског темата трговачки центри и путеви по српској земљи у нашем средњем веку и у турско доба, који је у 1898 г. награђен првом видовданском наградом, а који су израдили Јован Ердељановић и Риста Т. Николић, философи.

поднесу одбору извештај са мишљењем ради решења. XXVII По прочитању акта Мил. Гувидића, архитекте, ГБр. 11, којим извештава суд, да је од одбора изабран бко да изврши преглед пданова за општ. кланицу, коју је подигло срп. акцион. друштво за клање стоке и прераду меса, да је у овоје време исте прегледао и предузео надзор над извршењем ових грађевина, да еу исте готове и да му према обрачуну који исноси у том акту припада на име хонорара 1820 дин. Пошто је раније примио аконто овог хонорара 400 дин. тражи да му суд изда на име аконто тог хонорара још 400 дин , — одбор је решио, да ужи одбор, у који да уђу одборници г. г. Иван Козлић, Милутин Ј. Божић и Никола Спасић са шеФОм општ. гра|. одељења прегледају обрачуне коштања зграда нове општ. кланице и према томе, одреде количину овог хонорара, па по том поднесу извештај одбору ради решења и исплате овог хонорара. XXVIII За остале предмете етављене на дневни ред За данашњу седницу и то: тражење управе општин. трошарине нарочитог кредита за ову годину на награду пошт. чиновнику, који наплаћује трошарину на пошти; молба Косте М. Ђурића, комисионара, да му општина уступи извесно земљиште у Бари Бенецији нутем процене; одобрење кредита за исплату штампања у засебној књизи темата „Трговипски центри и путеви"; просецање Влајковићеве улице; и одобрење кредита у 150 динара за упис општине за члана добротвора књижевне задруге, — одбор је решио, да се ови предмети ставе на дневни ред за идућу седницу.

РЕДОВНИ САСТАНАК 24 фебруара 1900 г. Председавао за председника општине члан суда г. Стеван Ивковић, присуствовао члан суда, г. Коста Симић, од одборника били: г. г. Н. Петровић, П. Новаковић, Јован Петровић, Ђ. М. Станојевић, А. Петровић, Младен Николић, м. Клидис, Благоје Милошевић, Ђока Тошић, Стојан Пајкић Сима Николић, Богоје Јовановић, Јанаћ М. Јанковић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 17. Фебруара тек. год. и примљен без измене. имају два капелника. После 1667. г. Дубровчанима почешемоћно конкурисати Срби, Јевреји, и Цинцари а особито Јермени, којих је било доста па су чак имали и своју цркву. За њих Бг. Браун вели да су поштенији и отворенији од Грка и Јевреја. Београд^ је стајао у трговинским односима и са Бечом. Бечко Оријенталско Трговачко Друштво 1 ) имало је своју агенцију у Београду. 2 ) У XVII. в., знаменито је, да се у Београду јављају и трговци Срби Босанци, који су много конкурисали дубровачкој трговини. Због трговачке саревњивости и неких црквених ствари (због неке капеле) много су се свађали Дубровчани и Босанци. 3 ) Најзад, 1659. г., онп !) Сошра§ше Опеп1а1е <1е "Шеппе, \УЈепеп8сће^-Оп■еп^аНвсће Согаракше. 2) КаЛ. к. 1јХХХ1. с . 19.; к. СХП с. 178.; к. СХУ1. <з. 90—91.; к. СХХ1Х. с. 57—59. — Вепа§На, Кејбвђе8сћгеП)ип§ с. 28—29. — Споменик IX. с. 35—36.; XVIII. с. 63—65. — Тћетег, V. М. 81. Мег. 1. II. с. 212 — Чуи. Тод. к. XVII. с. 79., 10К—107. — Неегв^гавае, с. 123. .У путоп. писм. Ђов. Хијероманија од 1659. г. Шбба.. сШа то11;о ^гапДе... СЈиебИ ророН бопо 1а та^с, раг!е Тигс1п, .аНиш КабСЈаш е1 Ећге1 е росћЈббЈпп саИоНс1 1 ^иаН аопо тегсапН Ка§иче1... Мак. Памат. 1. I. с. :-94—395. 3) Моп. 8рес1. т XXIII. с. 401—402., 406—408. Беотрадски католици 6. Фебр. 1631. моде Св. Конгрегацију да ивбере „регзопат Мопеат, циае па1ећа(; Нп^иат Шупсат те1 ип^апсит, е! поп аИ пе^ие га§и31па, пе^ие (За1та1 ;п1а, пес (Јешдие ћо8пеп818"; гаНо диаге поп Ка^изепз, еит Вобпепзтиз сопЈепреге! оћ сарИат Ве1§гасН ; поп Вобпеп818 оћ сапДет соп!;еп41'опет, поп Ва1таИ11и8, пе Цаћа! тегсеа, {[иае «о1еп! ехрог1аг1 Ачсопат ас! 1оса Уепе^огит. Јв. 2, 1297. с. 404—405.

дођоше до споразума. 1 ) Г. 1625. у Београд би пренета столица смедеревског бискупа. На раздобљу XVII. и XVIII. в., у времену готово монотоних ратовања између Турске и Аустрије, Београд, непрестано отиман, почиње нагло опадати. Последице опсада и бомбардовања биле су веома штетне по трговину и спољни изглед Београда. Подграђа на Сави и Дунаву биваху спаљивана и пустошена и Београд постаде у XVIII. в. нечистом, олупаном и бедном вароши. Аустријанци (1718—1739. г.) су настојали да подигну Београд. Тога ради они му дадоше општинску самоуправу. 2 ) У Београду се тада поче развијати западни, комотнији живот; 3 ) али је онда било скупо живети у Београду. 4 ) Немци, чак, почеше у Београду кувати пиво за Турке и Србе. 6 ) Београд је онда био подељен на три дела. Од слемена до Дунава протезала се Водна, Немачка или Доња Варош ; по слемену:

!) Конвенција ивмеђу Дубровчана и Босанаца од 14. Јан. 1659. г. штампана у М. 8рес1. V. ХХШ. §. 1430 с. 490. 2 ) М. Петровић, Финансије к. I. с. 48. 3 ) ГроФ Вирмонт пролазећи кров Србију носле Пожаревачког Мира, гледао је у Беогр&ду позоришне комаде ИФигенију и Беренику. бег. Согп. V. (I. Бпеасћ, Шп, с. 42, 4 ) Гласник к. III. 2. од. с. 302. 6 ) М. Петроввћ, Финансвје к. I. с. 43.

Горња, Сриска или Грчка 1 ) Варош; а поред Саве: Савска Варош. У Српској Вароши били су базари, каравансераји, безестани. дућани. Трговину су водили иоглавито Срби и Грци; али се већ 1709. г. 2 ) у Београду јављају и Јермени. Трговци су извозили: дрва, лој, восак, зејтин, бадем, суво грожђе, памук, свилу, вуну, кафу, вино, марву, свиње, а увозили: чоху, гвожђе, челик, стакло, косе. Само од преноса при увозу и извозу Београд је у XVIII. в. имао на 15.000 дин. год. Пристаниште је ]0ш непрестано било на Дунаву. 3 ) Саобраћа.ј са Земуном одржавао се понтонским мостом, који се под закуп давао. 4 ) У Доњој Вароши, где је подигао себи дворове Евђеније Савојски, налазнла се немачка колонија од 400 породица, и државна немачка гимназија са проФесорима језуитима. 5 ) У Београду се за аустриске владе држали српски „генерални конгреси народни." 6 ) Срби су имали свога митрополита. Београдски Митрополит Мојсије

] Ј 8с. Православна. , 2 ) Гласник к. III. 2. од. с. 128. 3 Ј Гласник к. V. с. 118—121. к. 111. к. III. 2. од. С. 57. Чуп. Год. к. VII. с. 249—250.; к. VIII. 118—121. — Сноменик XIII. с. 102 — 103. — Ср. Неекиазве е. 123. 4 ) М. Петровић, Финансије к. I. с. 37. 5 ) Јћ. 46—47 , 50. 6 ) Гласник к. III. 2. од. с. 30—54.; к. IV. 2. од. 136141., 237—239. —