Beogradske opštinske novine

Број 30

— 157 -

Год XIX.

IV ПрецссЈЧУК. Да лођемо даље по предиету претреса „главних одредаба уговора. који би се имао закључити инмеђу генерплног предузимача и вароши Београда". Г. Савчић ,је у нрошлгј седници задржао себп право да по овомо нредмету сад говори. Изволте г. Савчићу. Одборник г. Милан СавчиК. Господо! Ја ћу свому овом првомговору, пре свега, да одговорим некој госиоди, која су пре мене говорила, па онда ћу прећи на саму ову ствару опште. Ја ћу прво ла констатујем, да је ова ствар одведена са свога правца и ми само губимо време, као што сам већ имао прилике, да напоменем с тога што понуда није изнета као што треба, и ово чак није ни понуда, него писмен састав. После овога био је предлог за комисију и предлог да се израда планова одвоји од давања радова у израду. Односно комисвје, коју сам ја преддагао, говорили су г. председник и г. г. Тоша Михаиловић, П. Ђорђевић, Веља Тодоровић и Јован Илкић и сва та господа или су рђаво разумела мој предлог, или су схватили да та комисија треба да будо једнсструка, и с тога су се сложили, да се ова комисија усвоји само као Финансијска комисија. Ја ћу сад да изнесем зашто сам ја тражио ову комисију. Ова комисија, какву сам ја предлагао, потребна је за то, што чисто Финансијска комисија, коју је преддожио г. Ђурић, не може да третира Финансијск/ страну овога посла без техничара. Ово није чисто Финансијска понуда; ово је понуда везана са плановима. Овде би имади Финансијери и техничари, да упореде овај начин рада с каквим другим начином рада и да дођу до једног закључка. Кад бисмо ми одредили чисто Финансијску комисију, она не би могла ништа да ради. Она би могла да каже само то, да се предузимачу плати г и а 3 Д да му се отплаћује с интересом. Међутим они не могу да упореде ту понуду с другим понудама помоћу којих би се организација ових посдова могла извршити на други начин. Техничари и Финансијери у томе послу, према систему, који је г. министар за сада утврдио за поједине делове вароши, и према томе како је извршена канализација у осталим варошима у Европи, имали би да кажу: да би овај систем канализације коштао оволико а онај онолико итд. Дошли би смо, дакле, до једне суме, коју би општина издада у опште за канализацију. И кад се та ци®ра утврди, оида би могла господа, да упоређују ту циФру са осталим. Дакле, та би комисија имада да израчуна, кодико би општина морала да плати у готовом новцу, кодико у боновима, кодико у интересу и тд. Финанеијери сами не би могли то да израчунају. С тога сам ја био за то: да та комисија буде састављена из Финансијера и и техничара. Даље, ја сам питао г. председника, шта је са уговором који је општина закључила са Линдле-ом и Чоке-ом. Г. председник је одговорио да је та ствар свршена и да су наши пајбољи правници изразили сумњу, да од тога нема ништа, јер је та ствар застареда. Међу тим, кодико сам се ја могао распитати, а био сам пре и у једној комисији, кад је општина хтеда, да закхучи уговор са поменттом Фирмом, од тога доба па све до јануара месеца ове године, ови стручњаци првога гласа писади су непрестано општини и општина им јо неки пут одговарала а неки пут није; и према свему изгдеда, да ти стручњаци сматрају да је овај уговор још у важности. Ми бисмо морали, да будемо на чисто: шта је с тим уговором, пре но што бисмо почели што да радимо по овом послу. I

Г. Тоша Михаиловић је био за то, датреба дати планове у израду стручњацима првог реда И ја сам тога мишљења и кад је т^ тако, онда зашто да запостављамо ову господу, која су заиста стручњаци првога реда. Ова Фирма, која нам се нуди не може да се сравни с Линдле-ом и Чоке-ом. Оида се г. Т. Михаиловић сложио био са мном, да се израда планова повери таквим људима, као што су Линдле и Чоке. Ја опет понављам, да су они стручњаци првога реда, и кад ми чак имамо с њима и уговор, чудновато је доиста, да ми од њпх бежпмо и тражимо друге стручњаке нижег реда и значаја. За тим сам изнео да у овом писмену није предвиђен начин, на који се има извршити ова, погодба. Г. председник је рекао да то не стоји, него да је у нонуди изречено, да ће планови да се израде па онда да се врши погодба. Међу тим г. председник није био добро инФормисан о овој ствари. Пданова има раздичних а тамо то ништа није изречено. Кад се ћутуре погађа, онда се зна да то нису детаљни планови. У уговору треба тачно да се изнесе, на који начип имамо ми да се погађамо с њима, међу тим то се није нигде у овим одредбама назначило, а то је главна тачка уговора. То је опо што сам ја хтео да се тачно и прецизно означи: на који ће се начин погодба извршити. Моје је убеђење, да та група неће ни пером кључити, да нам ради планово. ако не буде сигурна, да ће јој се дати радови у извршење. Али има још неких питања, на која ми г. председник није одговорио. Ја сам му упутио питање: да ли се је оп распитао за ову кућу званично или је сазнао о њој приватним путем и г. председник ми није одговорио на то питање. Даља сам питао г. председника: зашто он не ставља на гдасање предлоге одборпичке. Г. председник је често говорио опширно о томе, како нам је нужна канализација и како треба сви јасно и отворено да прокритикујемо то питање, али, кад нешто треба да се изнесе на глатање — никад се не износи. Дакде, нзгледа ми, да сви можемо говорити, ади кад дође до гласања морамо примити ово овако како нам је поднето. Ово је што сам имао да кажем односно говора, који су пади у начелној дебати о овом писменом саставу. Сад ћу прећи иа тај мој предлог о избгру комисије, која би имала свестрано, да проучи ову ствар. Тој комисији био би задатак, да проштудира све начине, на које се може доћи до планова и радова и онда тек да поднесе своје мишљење општини: који је начик најподеснији зању. Ја ћу сад да изнесем своје мишљење о томе. За сваку зграду мора бити планова, па тако исто и за канализацију. У науци и пракси постоје више начина, на које се могу планови добити. Планови се могу дббити копкурсом иди позивом стручњака светскога гласа, да израде пројекат. за тим израда планова може бити с првенственим правом за издавање радова и финаисирањем и може, најзад, да се да једном липу да изради планове и да изврши саме радове. То су та четири начина за израду планова. Ономе који има да изради планове морају се дати потребии податци. Ми смо и о томе говориди, како би требадо одредити један гра ђевинеки одељак, који би прикупио те податке и предао их ономе, који има да изради планове. Питање о систему канализације и о тим податцима у неколико је утврђено код нас, јер је г. мипистар решио то питање. Сад је питање на који начин да се изврши канализација? Нај-

бољи је за то начин конкурс. На томе конкурсу учествују сви, који желе да узму у взраду те радове. Овај би начин био најбољи код иас, али ја нисам за тај пачин с тога, што смо ми расписивали један конкурс, који је био врло рђаво расписаи, и нико нам се није јавио. За тим смо позвади два стручњака па ни с н има нисмо закључили угово;<. С тога овај најбољи начин на жалост морамо изоставити. Овај начин има све добре стране, јер колико год је конкурената тодико се мисли јавља. Ту се, дакле, има ве^и избор мисли, и на тај начин могу да с е добију нај^ољи планови. Али код нас би тај начин за извршење кавализације био илузоран, јер се нико не би јавио. Други је начин, да се повери неком стручњаку све-тског гласа. То би био један такав начин, на какав је општина већ закључида један уговор. Ту се стручњаци позову, даду им со податци и они израде пројекат. Овај начин има ту добру страну, што се такви стручњаци обично ангажују, да воде надзор, да ће објекат бити израђен онако како га је он и замислио. Биће можда неке господе, која ће замерити овом одвајању израде план^ва од извршења радова, из тога разлога, што ће доћи после неки предузимач, који ће правити примедбе на израђене планове. И ја бих се сложио с тим, кад бисмо ми поверили израду планова некоме,који није стручњак светскога гласа. Али кад ми поверимо израду планова стручњаку светског гласа то се онда не може десити. Трећи начин био би израда пданова са извршењем Финаш ирањем и првенствепим правом на израду посла. То би био онај случај, кад се јави једна Финансијска група, која има н ваца и стручних лица, а онај који хоће да има те радове извршене вема пара за њихово извршење. Али овај начии има ту рђаву страну, што је у таквом случају врло рђав надзор. Морао би се наћи неко други, који би водио надзор, да се пројакат изврши по уговору. Четврти начин био би, да се израда планова и извршење посдова повери једном лицу. Овај начин врдо се ретко или готово никако не употребљава. То се ради само тамо где се давање радова у извршење врши нретходним конкурсом. Извршење радова на овај начин има пуно незгодних страна. У том слу.чају посао ће, да кошта много скупље и пројектант, који сигурно у напред зна, да ће добити извршење тога посда, радићи те планове онако, како ће њега најмање да кошта и како ће што више да добије. Нарочито је тај сдучај овде код ове понуде, где се планови дају џабе. Кад човек прави некакав објекат, онда ту не рачуна вредносг оне хартије, на којој је пдан израђен, него је ту у питању вредност онога објекта, како ће да буде израђен. Дакле планове треба добро платити. Овде бисмо ми добили планове џабе, али бисмо сам пројекат платили 2—3 милиона скупље. Дакле овај је начин од свију најгори. Вели се, да овај понуђач даје извесне гаранције. Али тојевеома слаба гаранција. Не може му се тражцти већа гаранција од по милиона динара. Тај понуђач неће, да пристане да гарантује с боновима. Много је већа гаранција кад се посао повери стручњаку светскога гласа, који неће да продаје своје име, него кад се добије оваква гаранција, каква би се добила од овога нпр. ноиуђача Извршење, пак, самих радова може да буде: 1) режијом, 2) јавном лицитацијом, 3) нриватном погодбом, 4) радови са Финансирањем и 5) извршење радсва и претходно давање планова у израду једном лицу. Са режијом се раде нарочити радови нпр. рздови у води. Ту се не пита колико ће да кошта, него кодико Фактички кошта. Сви други радови и у нашој држави и на страни иду ја-