Beogradske opštinske novine

Број 30

- 158 —

Год. XIX

вном лицитацијом, и то с тога, што је у том случају највећа вероватност, да ће објекат, који хоће да се изради бити најјевтиније израђен. Овде неко може рећи, да ту нема довољно гарантије, јер се могу предузимачи споразумети. Ако се тако мисли, онда се никад не може доћи до резултата. Приватном погодбом, то је кад човек зовне некога, и с њиме се погоди, а радови Финансираљем су они, кад се уступе радови у израду некоме са Финансираљем и он ради. Овај је начин најгори, јер онај који буде пројектирао гледаће само своју корист. Тај ће посао онда много више да кошта, а што је најгоре биће погођен ђутуре. Ми хоћемо да радимо с нашим новцем дакле хоћомо, да потрошвмо онолико, колико имамо пара с тога треба да тражимо што јевтинијег предузимача. Из целог овог говора излази то да ми ову ствар треба тако да решимо, да се израда планова одвоји од извршења радова. Прво да направимо планове, па онда да држимо лицитацију и да израдимо те радове. Да је овај начин доиста вајбољи, видећете из овог уноређеља, што ћу вам га игнети. Ја сам нашао, да ће канализација коштати 7,200.000 дин. једна трећина од те суме требало би, да се годишље утроши. Посао има, да се изради за три године. Према овоме имало би да се плаћа годишње предузимачу Ј /4у готовом од целе суме и онда треба да се плаћа 6°/о интереса на бонове, који су издати 3 /4 и на име купона 1/2% месечно, то би изнело у првој години у готову 699.000 динара. У другој години имала би општина да плаћа 915.000 дин. у трећој години 1,100.000 дин., у четвртој години 648000 дин. у петој години 648000 дин. у седмој години 2,133000 дин. и у осмој години 1,930.000 дин. то би значило, да би општина за десет година имала да исплати кчнализацију кој* би коштала 10,400.000 дин. Ако би смо ми рацили овако као што сам ја предложио т. ј. да одвојимо планове од извршења радова, онда би тај посао коштао 5,600,000 дин. Дакле, аз свега овога излази да ми треба, да одвојимо израду планова од извршеља самих радова. Сад настаје питаље коме би смо дали планове у израду? Прво би требало бити на чисто, да ли је свршена ствар са Лидле-ом и Чоке-ом, тим пре што они непрестано одржавају везу с општином. Ја сам питао неколицину наших правника, и они веле, да ту право није застарило за то, што уговор није ни почет, дакле још не постоји накнада гатете. Дакле прво треба бити с тим на чисто. Ја вам у осталом отворено кажем да су Линдле и Чоке стручњаци првог гласа и њих не треба одбацивати. Мој је предлог, господо, да се прво реши питање: хоћемо ли израду планова, да одвојимо од израде радова па тек онда, да пођемо даље. Одборник г. Тогиа МихаиловиК. Господо! Ми треба да будемо практични и да се не удаљавамо од стручних мишљења. Ми треба да се користимо искуством и да узимамо оно што су стручњаци као најбоље препоручили. Ја ћу да наведем неколико стручних мишљења која су поједина компетентна лица раније дала општини по овој ствари. Тако напр. главни кмет вароши Данцига, који је компетентан човек. вели овако: не'мојте стварати нарочити технички биро за израду планова, јер за тај посао треба опширног искуства. Ви не смете, вели он, правити експерименте на штету својих грађана. Морате узети стручњака са стране и за грађање пројекта и за извршење радова. Питање је коме ћете се поверити. Ништа горе нема од рђаво каналисане вароши. Пример за то је Букурешт.

ПрОФесор Маркус из Франк-Фурта вели: да треба да изберемо неколико стручњака за израду пројекта. Један опет сгручњак предлаже да се повери једном стручњаку израда посла и то ђутуре, а он да води надзор над израдом. Али сви ти људи предлажу: 1). да се не ствара никакав технички биро у општини, јер би требало искусних људи за то 2). да се израда планова и радова повери стручним људима; 3) да се ти радови никако не издзју у концесију и 4) да се осигура стручна контрода. Ми, господо, једнако говоримо у опште а никакз не дотичемо поједина питања и онда се ствара једна конФузија, те никако не можемо да дођемо до решења ове ствари. Треба, дакле, да смо с тим на чисто, да може да нам изради и саме радове онај човек, коме поверимо израду планова. Одборник г. Милушин СтепановиА. Ја бих хтео да замолим г. председника да скрене пажњу г.г. одборницима, да се не удаљавају од главне ствари. Г. Сав^ић је сувише много говорио мало час о детаљима. Г. Савчић је говорио да треба образовати комисију од техничара и Фанансијера, на супрот предлогу, да комисију састављају само Финансијери. Ја мислим да том образовању комисије може бити места, ако ми начелно решимо, да овај програм примимо, јер ја ово писмено сматрам, као програм, који нам председништво општине подноси да га усвојимо за извршеље тих радова и ако ми то примимо онда ће председништво општине потражити или какву другу кућу на страни или нашу Управу Фовдова за извршење тих радова. Ја мислим, пре свега, да је овај начин, који је предложен у овом програму бољи од свију других. Што се тиче комисије, ја мислим да о томе треба говорити тек онда кад будемо почели да претресамо поједине тачке. Што се тиче Линдле-а и Чоке-а, ја мислим, да поред онога што је изјавио г. председник ми морамо чути још једно мишљење, а то је мишљеље нашег општинског правозаступнива. Ако добијемо несумњиво мишљење, да је овај уговор престао да важи, онда ћемо одмах поћи даље, а ако он буде изјавио, да је ствар сумљива и да ми можемо бити осуђени на плаћање какве накнаде, онда ћемо промислити шта ћемо да радимо у овој ствари. Што се пак тиче питања: каква је ова кућа, која нам је учинила ову понуду, ја мисдим да је сав говор о томе излишан. Ми овде имамо да говоримо о начину, на који се најбоље може извршити овај посао. Ово још није ФОрмална понуда. Ја налазим, да бисмо сад могли решити питање: пристајемо ли да усвојимо овакав начин за извршеље ових радова, и ако решимо, да посао коштати, онда да пређемо на претрес појединих тачака. Г. Савчић је отишао толико далеко у детаље, да нам је чак изнео и рачун коштања тих канала. Ја мисдим да он баш тим својим рачуном побија своје тврђење. Он вели, да прво треба израдити пројекат за канализацију, а од куд је он сад могао да прорачуна колико ће тај пројекат да буде, кад незна на пр. колика ће мрежа да буде итд. Одборник г. Милоги СавчиК. Ја, сам опширно говорио о томе питању само за то, што је сам г. Степановић у неколико седница напомињао, да би требало у начелу све те начине третирати. Ја сам изнео упоређење појединих начина и предложио сам као најбољи начин: да се одвоји израда планова од извршеља радова. Ако се то учини комисија сама ио себи одпада, а ако се реши да се то двоје споји, онда би имала да се избере комисија.

Одборник г. Пера ЂорђевиК. Ја налазим, да је говор г. Савчића био поучан, али, сдажем се са г.г. Михаиловићем и Степановићем, да је многим тачкама из његовог говора било места доцније. НајважниЈе из г. Савчићева говора је оно питање о Линдле-у и Чоке-у. То ће се питање најбоље решити на начин који је предложио г. Степановић, да општ. правозаступник извиди ту ствар како стоји и по нашим и по страним законима. Други део говора г. Савчићева тицао се појединих тачака и томе делу његова говора било би места при скдапању прелиминарног уговора о изради самих планова и склапању деФинитивног уговора о изради самих радова. Међу тим овде немамо никакве понуде, него само основе, на којима можемо радити. Овде имамо дакле с једне стране општину која зна шта хоће, а с друге стране имамо ма кога предузимача, међу које може доћи и овај предузимач, који је поднео ове основе. У свакој ствари, па и у овом питаљу имамо три ®азе, три ступња. Први ступањ чине ови основи пли главне тачке, о којима треба да се споразумемо, без обзира на то с ким ћемо закључити уговор. Ово је оно што се на пр. при зидању куће зове програм. Тек кад пређемо тај први ступањ, кад утврдимо те основе, онда долази ^руги ступањ а то је: израда планова и предрачуна. Ту имамо да закључимо уговор. Можемо да поверимо у израду посдове ономе коме поверимо израду планова, или ако те одвојимо онда мож 1 мо дати у израду само планове. Кад се и то сврши онда ћемо се погодити о цени, по коју ће се извршити израда канализације. Према томе та ј други део г. Савчићева говора имао би да дође онда, кад се буде склапао уговор о овом питању. Г. Тоша Михаиловић је изнео поједине тачке, које су начелне и важне, и које треба да имамо на уму, а које се налазе у овом нацрту. Напр. г. Тоша Михаидовић је рекао, да не треба стварати технички биро, а о томе се и у овом писмену не говори итд. Дакде ми ово треба само да сматрамо као оснзве за преговарање. Ја мислим, да треба приступити решењу овах предходних питања, и то без одређивања какве комисије, јер комисије треба да дођу само као последица ових наших решења и одлука. Одборник г. Т)г. Јован ЋуриК. Г Савчић вели како он у напред зна да ова група неће да изради планове ако јој се не даду у извршење и сами радови. Међу тим овде се каже друкчије. Г. председник је у прошлој седници рекао, како тај иредузимач тражи за израду пданова до 40.000 дин. Ја незнам чега бисмо се имади овде бојати, кад се овде каже: ако се до погодбе не би дошдо варош Београд обвезује се да врати предузимачу кауцију и да откупи планове и прорачуне пројеката по цену, која ће се закључити придиком премилинарнога уговора, а која пена не може бити већа од 40.000 дин. у злату. Ја сам убеђен да кад поверимо једном стручњаку израду планова они ће испасти као што треба. Ми не мисдимо да правимо канадизацију за некодико година, већ за један дуги период времена. Не треба гдедати на то, да ли ће нас овај посао и мадо скупље коштати. Камо среће, господо, да смо ми и грађење водовода вршиди заједно с грађењем канадизације. Ово није никакав уговор, него ћемо ми ове основе прочитати и претрести и ако нам се допадну ми ћемо их примити, а ако нам не буду по вољи ми ћемо их одбацити. Председник. Т. Савчић је упутио на мене некаква питања, на, која сад хоћу, да му одговорим. Он ме је питао: зашто ја не стављам поједина питања и преддоге на решење? То је го-