Beogradske opštinske novine

Број 39

— 224 —

Год. XIX

своме најгрубљем, као и у своме најстрашнијем облику, тај је нроблем излазио нред нас у временима епидемије — куге и заразе — дакле у периодама — када су ти бичеви — посетници наших великих вароши и будили и косили нашу масу народну. А колика је спорост наша била у одбрани од таквога непријатеља, може се судити по томе, што смо се ми првенствено забавили били око лечења појединих случајева, па и око њих тек пошто се зараза у месту добро угњездила била. Тек, као што рекох, и постепено дошло се до увиђаја: да се епидемије сузбијају методом благовременог саречаваи,а, а не системом познога лечења; па су тада и отуда и никле оне важне здравствене установе и санитетске комисије општинске, са свима њиховим огромним пословима и задатдима. Ну, то није све. Са успехом трудова санитетских вдасти, као и ширењем њиховога дедокруга, наступио је и преврат у схватању дужности општинске власти према општинскоме телу и грађанству. Као што рекосмо, у почетку овога (деветнајестога) века, однос општинске власти према грађанину, био је у главноме негативан, па и репресиван. Главна брига општинске власти била је, да нико никоме не буде на претњи, на сметњи ни на досади, ма да је, до душе, ревност општинских власти ишла тада и до сувишних граница мешања и у цркву и у школу народну. — Али од тада се увидело: да од здравља једне вајооиш зависи и здравље самих вајрошана појединце; док је само уочење тога Факта отворило поља рада и благодети, о којима се донде ни сањало није. Тако, на пример, није више питање ни о светлости, ни о води ни о ваздуху, које једна варош треба да има — и храна народна, и то је данас брига општинска, и долази у круг њене надлежности. Па долази у надлежност њених Одбора и старање о вртовима и парковима, о игриштима и шеталиштима, о јавним забавама и концертима, о музејима и галеријама лепих вештина — једном речју — о свима јавним установама и тековинама, које доприносе душевном уживању, колико год и здравственоме јачању масе. Да! и небројена су добра која је сувремена општина варошка привредила својим грађанима на овоме пољу — привредила чак, и надсиротнијој сиротињи својој. На жалост, беде, које прате живот велико-варошки, нити се почињу нити се сврша- . вају у самој вароши. У истини, оне мраче и небо над нама, као што трују земљу под нама. Ко није видео облаке од црнога дима, кој и и од бела дана праве нама ноћ, а ко није чуо за ону страхотну масу кужне нечистоће, која се беспрекидно слива у све наше реке и речице? Међу тим, док, било наука било вештина људска, не нађе | лека овоме двогубо-вапијућем злу —- све донде имаће право наши сељаци, и у опште становници наших пољских чистина, да се буне и свакоме туже на вароши и на варошане! Јест, и ја овде понављам, да су тај дим варошки и та силна варошка каналска нечистоћа два велика и тешка задатка, која чекају све наше варошке општине и све њихове вредне управе. Друга једна област општинскога рада — и она отворена снагом новога демократскога уређења наших ошптина — то је: врховна власт и надзор над, тако званим, оашгаинским моноаолима нашим. Ја немам потребе да улазии овде у претрес млого спорнога питања о општинском комуни-

зму , па ни да испитујем: у којој је мери општина дужна да буде светски набављач. Општинско право контроле над предузећима, која су у случају, свакако, глазговске општине, прешла у својину општинску — као вода, гасно осветлење и трамваји то се право даје бранити и на другим основима. Као год и ваздух, вода је насушна потреба нашега бића; као и ваздух, она треба да нам је свима слободна, односно, бесплатна; па тако и јесте; јер, вода глазговска није ничија приватна својина, него је само елемент који се доноси кући свакога од нас, и за које и просто доншење ми плаћамо извесну и врло скромну таксу, па и њу врио лако и врло угодно, уз кућну кирију. Са гасним и електричним осветлењем, као и са трамвајем, ствар стоји другаче. Ту је свакоме грађанину подједнако слободно и да се користи и да се не користи тим згодама, јер му је слободно и да себи набави какву хоће светлост за кућу, и да се вози, или и не вози, на каквим хоће колима. Он пла^а само за услугу коју прима, и која му се чини само-по коштању, јер општина не тражи проФита. У осталом, мора се признати, да се кроз варошке улице не би ни могло дозволити спровођење безграничнога броја гасних цеви за приватне куће, нити би се могло трпети више од два узајамна колосека трамвајска, обичном уличном ширином. Дакле, ове службе долазе у ред природних монопола, и оне се не могу поверити неограниченој власти приватних тела. Свакако. прво право, па и прва дужност, да њима управља лежи на општини. — Али да се вратимо развоју наше општине у другој половини деветнајестога века. Последња половина деветнајестога века видела је општину глазговску, где напредује на многим и газним пољима, и решава многа животна питања. Енергије њених одбора нису се трошиле у празној фразологији, него у озбаљноме раду на практичним задатцима, који су пред општином стојали, акоји су били од битног интереса за оне који су их у општину послали. Особине које дају добре општинске одборнике, исте су оне које дају земљи добре трговце, а то су: методичносса, шачносш, здрав) суђсње и одлучност, и њима су изабрани одбори наши до сада доисга сијали. Влагодарећи таквом представништву општинском, наше велике вароши и градови постали су пијонери на пољу друштвена нам законодавства, и стекли су нам, на истоме, многу и драгоцену реФорму. Дешавало се до душе, и то почешће, да земаљски Парламенаш одбије каков њихов предлог, или да га прими са великом зебњом, страхом п подозрењем, али су ти предлози, на крају крајева побеђивали и постајали оишти закон земље. Исто .се тако дошло до уверења : да општинске уредбе боље служе свакодневним интересима народа, него ли и саме законске одредбе Горњега Дома ; да грађанство саДа гледа са већом и вером и љубављу у будућност својих општина, и да се истински значај и права вредност општинских установа, са те стране, све боље схваћа и све више цени. Моћ за добро, као и за зло, такве једне опшхине као што је општина нашега Глазгоа — која има да се брине за свакодневне потребе, и да погоди жеље и тежње једнога људскога тела од три четвршине милијуна душа, — та је моћ и могућност, скоро, непојмљиво велпка. Чо-

век са сокака неће ни мислити, ни себе мучити са таквим једним питањем ; а, гледајући како глатко и постојано тече река свакодневног живота варошког, неће, зар, ни у сну рачунати : колико муке, колико труда, колико пажње и обазривости, па колико и умора и неуморности, треба да се та жива машина одржи у правилну и хармоничау јој кретању. И доиста, за извршење својих дужности према грађанству, општинска власт, Суд и Одбор општине глазговске, морају да узму у службу читаву војску од чиновника и служитеља, војску, чијиброј прелази циФру од 10.000 (десет хиљада људи) ! Више од тога, они морају (Суд и Одбор) да разумно рукују општинским буџетом од иреко два милијуна фуната стерлингл (више од педесет милијуна динара у злату)! морају да настојавају над општинским имањем од неких десет милијуна фуноша стерлинга у вредности, па морају памећу својом, да помажу својим суграђанима да понесу терет -— иошшовзња достојан — од неких осам милијуна Фуната стерлинга (двеста милијуна динара) оиштинскогу дуга! Сам буџвт општине глазговске износи колако буџет какве скромне краљевине јевропске, он се збиља и троши искључно на циљеве који воде непосредно добру народном; док службеници града Глазгоа могу с правом рећи: да зарађују своје парче леба корисниј е, него ли многи оружани легијони млоге силе и државе света. Да! и биће задатак следећих листова ове књиге да покаже — али не само, какав је и колики је делокруг општинских власти, него — и какве су и колике дужности те војске од њених органа и службеника. Једно само желимо да се има на уму, у овој вези, а то је : да ми са овом књигом не идемо на то, да истакнемо наш Глазго изнад других вароши и градова у питању општинскога рада и напретка. Ми само консгатујемо Факт, да историја Глазгоа даје најпотпунију слику развитка једнога шкотскога града — града, који се зачиње у једној маленој мисијонарској колонији и магловиту јој владикату, који пролази кроз разне мене црквене управе својих епископа, пење се на достојанствену висину краљевске варошице, а свршава на врхунцу главнога града и столице једнога земаљског округа. Више и од тога, Глазго нам пружа пример трговинског и индустријског напретка, каквоме, свакако у нашој Шкотској, равнога нема. Наравно, да уз овај и овакав раст , иду и беде и невоље иренасељених вароши. Чак се може рећи, да се оне у Глазго-у јављају и у већем и у опаснијем облику. Али, у колико је ту тежи био задатак оних општинара наших, који су са таквим невољама имали да се боре, у толико су светлије стране њихових великих трудова, у толико су ти трудови нашега признања достојнији. Управо и једино, ако је тај огромни задатак и терет њихов олакшавао -— са дубоком благодарношћу признајмо — ириродноиовољач положај Глазгоа, разумем збир оних многих и повољних услова за борбу с таквим тегобама, као и оне — додајем — благодети божије, међу којима особено буди поменута она красна и изобиљна вода, коју је вредна рука наших заслужних очева довела, чак, из романтичних врела Першшајрских Планина!