Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XIX.

ЧЕТВРТМ 22. НОВЕМБРА 1901.

Број 43.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ ЦЕН А: За Србију на годину н динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9 »

ПРЕТПЛАТУ ВА.ЉА СЛАТИ .УПУТНИЦОМ НА ОПШТИИОКИ ОУД А СВК КОРЕОПОДВНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСП IIЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАХЕНА ПИСМА НЕ ПРИ1А Ј7 СЕ

ОПШТИНСКО УРЕЋЕЊЕ

и

АДМИНИСТРАДИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседнику оиштине Глазговске и г. Џемсу Патону иредседнику Уједгтених Музејских Удружења Уједињене Краљевине —■ Белике Британије и Ирске)

Година 1896

IV

(4)

ОПШТИНСКИ СУД Копча изие^у оашгинског одбора и полицгске власти. Стари а нови саотав и делокруг општиискога суда. — Проширвва судоке власта и положај чданова суда у Одбору. Градски оуд. — Грађанско и кривично оделење. — Судска коиисвја и полициоки судови. — Општиноки процениоци. Оотади послови општинскога суда

За опгатински суд града Глазгоа, може се рећи, да је копча између општииска му одбора и полпциске му власти. Као што се из једне друге главе, ове књиге, даје видети, иолиција града Глазгоа била је до скора под једиим нарочитим телом и надлештвом, савршено независним од одбора општинског. Али је, благодарећн новоме устројству последњих годииа (1895) а нарочито стапању иолицијских комесара са чланством одборским, иолиција града Глазгоа постала саставни део оиштинска нам тела. Све донде, — дакле за предходних деведесет и тхет годпна, — полициско оделење наше било је засебно надлештво, а општински кметови наши били су му чланови, са аредседником оиштине као својим иравним председавајућим. Ти и тадањи кметови паши нису, управо, ни били што друго до чланови градске иолиције, на су такве, иолициске, дужности поглавито и вршили. У још ранија времена — као на пример за векова ире РеФормације — општински судови наши стајали су под духовном влашћу, односно, иод врховном влашћу владика и митроиолита. Тек са РеФормацијом, па и тада споро и поступно, ирешла је општинска власт у световне руке, а постављење чланова општинскога суда у право општинског одбора. Од интереса је у осталом поменути, историски Факт, да се ни иротестантско свештенство није, упитању власти, показало много скромније од римокатоличког; јер је и оно, чим се осетило на сигурним ногама, почело заповедати у општини, и присвајати себи целу судску власт. Више и од тога, општинска веЛа из тога доба задирала су и у обичаје и у „морал" народа, па су доносила неку врсту закона, по којима су људи: и глобљени, и

хапшени, па и шибани , за то што су се о „морал" огрешили. Тако на пример, у шеснаестом веку, наши општински ирезбитерци* донели су закон, по коме је сваки преступ противу седме заиоведи божје ка жњаван казном, која се кретала између поругљива вожења кроз варош на некаквим и извесним двоколицама, и насилног гњурања у ладној реци — сем хапсе, тамнице, и т. д. За језичне жене, нарочито, постојала је страховита казна: навлачења на главу коњских узда, и ударања на језик и на уста коњских ђемова! Сем тога, свака игра и свако весеље било је недељом најстрожије забрањено; а ко није уредно уцркву долазио, као п ко би се усудио да што ружпо на веру пзусти, бивао је и брзо и сурово кажњаван.... На овај и овакав начин, а под врховном влашћу духовном , у нашем средњевековном Глазгоу, вршили су сву општинску власт, и грађанску ииолициску, иредседник општине са још три кмета. Са растом вароши растао је, наравно, и број чланова у општинскоме суду, као што је сам суд прелазио, док најзад није сасвим прешао, у руке световних лица, и носредних и непосредних избраника грађанства. Дакле, по закону за град Глазго од 1891 године, којим је и рејоп градски проширен, град Глазго пма иетнајест општинских кметова, од којихје један тлавни кмет , или иредседник оиштине, а осталих четрнајест простп кметови. Ове кметове бира — као што смо већ и видели општински Одбор , из своје средине, на три године, или и на краће време, ако им рок одборничком избору раније истиче. По себи се разуме, да они имају и сва права и све дужности оиштинских одборника, као што имају — ну ово из просте пажње и учтивости —- првенство у списку одборничком. Међу тим, они су и носиоци нарочите општпнске власти, и вршиоци особених дужности општинских; п, у таквим улогама својим, они су нешто и мимо одбора и над Одбором, и њихов кметовски рад не подлежи контроли Одбора. Чланови оиштинскога суда 7 у службену им својству, и под службеном им капом и униФормом, одговарају за свој судски рад, као и за цео свој званични рад, једино вишим судовима у земљи, или министру Његовога Беличанства за Шкотску. Са напретком времена мењале су се, доста природно, и улоге, и права и дужности, наших кметова; али им је кроз сва

* Име нротестантске секте, јако застудљене у Шкотској.

времена, и све до дан дани, остао поверен један посао и један задатак — од постанка и главни задатак сваке кметовске власти носао одржавања реда и иоретка у царској земљи ! Истина, силом изобичајености, много више него ли каквом законском уредбом или изменом, али тек многи судски послови испали су из руку наших кметова; као што нико, чак и не сања о онаквом мешању у ток судских послова, какво се (мешање) и вршило и трпело на пример у седамнајестоме веку. С друге стране, опет, и модерни напредак и сложеност модерног живота створила је читав низ нових, скоро и безбројних, дужности и обавеза општинскоме суду, и то таквих дужности и одговорности, о каквима наши патријахални претци ни појма имали иису. Али да идемо редом. Дакле, све до скора, наш општински Суд или као што се звао варогики г:уд, града Глазгоа —комеје председавао један од чланова, и секретарисао делово/ја општински, који је у псто време био и општински ироценилац — тај и такав оиштински суд, расправљао је личне и грађанске спорове око сума, које нису биле мање од тридесет шилинга (тридесет и седам и по динара) а пењале се до у бесконачност! дакле све новчане спорове, преко тријест шилинга. И доиста, првих година овога века(деветнајестога века) наш општински, односно, варошки, суд, расправљао је по две хиљаде таквих спорова на годину — док у години 1830 тај број није спао наседам стотина! Од своје стране, други кметови држали су као неку недељну седницу судску, у којој су под ироценилачким председавањем општинскога деловође , пресуђивали спорове од иет па до четрдесет шилинга (од шест па до педесет динара). Оваквих спорова било је 1126 у години 1812, али је број њихов сиао на 400 у годинн 1830-ој. Дабогме, да из овога не треба извести закључак, као да се наш свет све мање парничи. То, не. Него, треба разумети, да се она маса судских спорова која се некада расправљала у оиштини, и само у њеноме суду, данас расправља и код окружних судова. У истини, судска надлежност ових последњих (окружних судова) толико је с временом порасла, и то о трошку оиштинскога судства порасла, да у новије доба наш варошки суд управо и држи само две судске седнице преко недеље, па у њима, скоро искључно, и расправља обичне спорове између газда и кирајџија. Нити је, с временом, наступила мања промена у надлежности расправљања кривичних спорова. Тако на пример, некада