Beogradske opštinske novine

Број 47

— 284 —

Год. XIX

требно задржати од пута целу дотичну Фамилију, и незаражене чланове исте нривремено примити у оиштинске домове за прихваћај таквих случајева. По себи се ра зуме, да се иста контрола, иста строгост и обазривост, примењује и на лађе које из туђине долазе у наше пристаниште. Ну, овде нам ваља приметити, да је Глазго изложен и великим опасностима од заразе које би му сувим дошле из околних округа; а изложен је, за то, што се у тим крајевима не примењују санитетски закони и не врше санитетске уредбе као код нас у вароши. И не само да опасност грози Глазгоу са те стране услед таквих санитетских прилика, него се она још и чешће и још озбиљније јавља усљед непотпуног контролисања животних намирница, које се из села у варош доносе. Тако, на пример, многа се количина болесног млека прокијумчари у варош, и прода њеним Фамилијама, за то, што месне сеоске власти немају снаге, по који пут ни воље, да ту важну намирницу контролишу. А да би се томе злу на пут стало, донете су, на основу закона од 1890, врло строге полицијске наредбе, које обухватају и краве и краварнице по околним селима, као год оне у варошком рејону. Нађе ли, дакле, ма који местни лекар, или санитетски службеник, да је та и та заразна болест дошла усљед употребе болесног млека, онда се прво добаве адресе свију оних кућа и Фамилија, којима је тако млеко продано, па онда и ко га је продао, и од/«/дгаје добио Тада се кривац, ако је сељак, доводи да одговара пред окружни суд, који лично досуђује врло строге казне, и наређује што треба: да се издвајањем и лечењем болесних лица, као и забраном дотичне радње млекарске, и вршењем довољне дезинфекције у истој, ширењу заразе што пре на пут стане. У новцу, свака се кривица први пут казни са иет Фуната стерлинга глобе, а други пут са десет Фуната, и тако даље. Наравно, да је у свима таквим случајевима, далеко ирече пресећи ширење болести, него ли се забавити око болесника. Према томе, и поред већ поменутог и брзог удаљавања болесника из сваке средине, коју може да зарази, санитетска власт живо настаје : да се добро дезинфикује и очисти све штоје заражени болесник на себи имао, или и оно на шта је легао. Ну овде, код велике сиротиње, наступа и једна велика тешкоћа. Постеља на којој је такав болесник лежао, често је и једиии иметак у кући, а одело које је на себи имао, и у коме се разболео ,једино које је голотињу његову покривало. Ако би му се то, у циљу дезинфекције, одузело, — шта би му друго остало?... И за то су измишљене и установљене оне општинске санитетске иерионице и иријамне куИе и склоништа. Према закону, дакле, од 1890 год. општина је дужна да се, али не саме постара за све болничке потребе својо сиротиње, кад се код ње заразе појаве, него је дужна да има и неку врсту карантанских кућа и домова, где се она може склонити и прихватити, док се њено бедно огњиште, ијошбеднија „покретност" и одећа дезинфикује. Власт коју има и врши општински лекар, кад је на реду дезинФекција и чишћење заражених домова и станова, јестеи велика и строга. Кад је сам дотични закон (1890 год.) доношен, није се великих обзира имало чак ни према тако великим светињама, као што су: свој кров, и своја

лична слобода. Законодавцу је тада главно, ако не и искључно, било: да што пре затре клицу заразних болести, па ма где се и ма код кога се она нојавила. Према томе, ако надлежни санитетски чиновник, или ма која два варошка лекара, нађу, да је та и та кућа до ивице болести нечиста, они имају права да траже: да полицијска власт одмах нареди ономе закупцу, или сопственику, да ју сву из темеља почисти, окречи, ориба и опере. А ако то не уради, онда да плати као прву глобу две Фунте стерлинга, а за сваки даљи дан непослушности још по десет гаилинга (12 г |2 дињ); докће међу тим власт кућу на његов рачун у ред довести, и све трошкове, поред штете и дангубе, егзекутивним путем наплатити. Исте уредбе законске важе и о дезинФекцији болесничких кревета, постеља и одела. Да се послужимо речима нашега малога катехизиса, у овим стварима нужда и милосрђе иду заједно, и њихово се дело заједнички и врши. И доиста, где год се санитетска власт сусреће са случајевима, где није могуће извршити санитетски закон, а да се оној сиротињи не зада непреболни удар, онда је оиштина ту, да, са већ поменутим иријамнчм куЛама својим, пружи лека и помоћи. У Глазгоу ми имамо две такве куће; једну у средини вароши са двадесет и пет постеља; а другу на јужноме крају, преко Клајда, са тридесет и девет постеља. Дакле, ту се та сиротиња привремено склони, ту добије чисто одело, које носи док се њено из општинске санитетске перионице не донесе, ту се сама опере и прокупа у дотичном купатилу, па ту о општинском трошку и храну добије. За то време њена се сирот^љска кућа и кречи и риба, и пере и дезинФикује, а њене постеље и одело шаље у санитетско оделење на чишћење, прање и дезинФиковање. Обично, та сиротиња проведе у тим општинским пријамним кућама по четрнајест дана; али може остати тамо и дуже, ако по лекарском мишљењу природа заразне болести то захтева. У осталом, нарочита се пажња обраћа, да који од примљених, ако и здрав кад је дошао, није ипак случајно донео собом какву клицу заразе, те тиме и саму пријамну кућу општинску опасности од заразе изложио. Дакле, ове куће општинске имају двојаку задаћу, а имено: и да приме под кров убогу сиротињу, за време док се њен кућерак и иметак у оделу чисти и дезинФикуј е, и да нослужи као станица за посматрање и сигурност, ако би се дотичне клице заразе на примљенима ииак појавиле и развиле. Просечни број лица који у овим општинским кућама пријамним склоништа преко године нађе, креће се између 300 до 900; а трошак који је општина наша око њих у прошлој години поднела износи свега 666 Фуната стерлинга (14,125 динара у злату). ■— Кад се учини распоред са болесницима, односно са дотичнпм укућанима, онда се приступа темељном чишћењу и дезинФиковању саме куће и свега у кући. Закон забрањује прање заражених предмета у свакој перионици којом се служе више од једне Фамилије, а општинске се уредбе опет постарале за довољне, као и бесплатне, перионице и дезинФекцијонице. У случајевима где санитетски инспектор дозволи болеснику да се код куће лечи, он га у исто време има једнако и у виду, и од времена на време наређује уклањање из куће заражених предмета, док са оздрављењем болесника не дође на ред и коначно

прање и коначно очишћење кућевно. А кад се болесник пошље у болницу, онда се само прибегава прању његових ствари. Одело се означи као „хитно", и онда се још истог дана са прања враћа; а кад није хитно, онда се тако и означи, и онда се обично враћа сутра дан. Знак „хитно" дајеразумети, да болесник, или дотични укућанин, не може ни једну ноћ остати без свог одела, и ноћних покривача. Кад се изда наредба, да се та и та кућа дезинФикује, онда прво дође полицијски чиновник, који прво одабере, тачно прегледа, попише и у књиге заведе, и прими све оне кућевне ствари, које се имају из куће уклонити и ван ње дезинФиковати; а за тим их стрпа у нарочиту торбу од мрнарског платна, и даде однети на општинским, тако званим, „санитетским колима." Звање тога полицајско-санитетског чиновника, који се зове „контролор," скорашње је, и морало се завести, за то, да дотичне санитетске перионице не би постале, управо, светске перионице, за бесплатно прање и чишћење, и потребних и непотребних, артикала кућевних. А да не би после било спора око тога у каквом су стању те ствари (одело, рубље, простирке и т. д.), иредате биле контролору, он мора то да забележи, и укућане на то да потпише. На тај се начин у нанред зна: да је која одећа била читава, или поцепана, кад је у санитетску перионицу на прање и дезинФекцију отишла. Сам систем показао се као веома економичан; јер одмах прве године по увођењу овога контролора, просечни број комада, који је долазио на прање у општинске перионице, спао ,е са 61 на 45. Уштеда међу тим, од 25°| 0 значи приличну суму, кад се узме да у оне општинско-санитетске периоиице оде на годину по 12,000 завежљаја! У округлим цифрама, то значи разливу између 7 20,000 и 540,000 комада послатих на прање, а што опет значи : да је свих 180,000 комада, које свесно, које несвесно, потурано општинској перионици. За контролором долази одмах санитетски службеник дотичнога краја, који се зове „колектор и фумигатор и , јер су та два посла и имена спојена у једном лицу. Овај човек води прво бригу и надзор над општинским санитетским колима, и свакога дана издаје потребне наредбе њиховим кочијашима. Свакога јутра он и седа у кола поред кочијаша, носећи собом у нарочитом фумигаторском чанку потребну количину самлевена сумиора, и долази пред кућу која је већ у његову књигу забележена. Ушав у кућу, он прво нареди, да му се изда свеколико одело болнога, и све на чему је болесник лежао, а које је дан раније контролор обележио и издвојио; па кад то добије и у кола баци, он онда затвори сва врата и еве излазе собне, односно кућевне, запали онај сумпор, прилепи на врата од болесничке собе штампан примерак упутстава и — иде даље. Просечан број кућа које се на овај начин преко дан обиђу износи 10 — од кола, а број прикупљених артикала 45 — што значи — да десет санитетских кола при купе свакога дана до подне по 450 комада заражених одећа. Сама та кола санитетска тако су начињена, да кочијаш не мора ни да се креће са свога места, кад заражену робу прима. Он има само да тргне један Федер на поклопцу од кола, и онда се сама отвори она страна у коју завежљај има да