Beogradske opštinske novine

Бро ј 47

- 285 -

XIX Год.

се смести. На тај начин отклоњена је и оиасност, која постоји, да се, приликом бацања заражених завежљаја у кола не посеју клице заразе по самој улици. После колектора и Фумигатора долазе у заражену кућу кречари. Њихово је, да према упутствима која им издаду, окрече све оне зидове и плафоне, и собе и буџаке, којеје инсиекција санитетска означила. И тако, у прошлој 1895-ој години, окађено је неких 8932, које соба, које ходника и долапа, а окречено 1564 собе и 1865 илаФона, ходника и долапа. Процес дезинФиковања рубља, одела и других артикала, као и место где се то врши, заслужује да се нарочито помене. Дакле, кад она кола санитетска дођу пред општинску перионицу са својим теретом, онда се сваки завежљај из истих извади, забележи, и своју марку добије. Тада се завежљај одреши, и дотични артикли поделе у групе: простирке и сламњаче за себе, бело рубље за себе, ахаљинезасебе. Онда се нреко свију њих поспе хемијска солуција бихлорида живе (корозивни сублимат) и пусти да их све добро пробије и покваси. Онда се шаљу на прање перућој машини , и на процед кроз хидро-екстракторе. За тим се донесу пред гсе/ш које их добро осуше. У експедицијоној соби скида се са комада стара марка, и меће иова, и онда се све завије у чисте чаршаве и шаље својој адреси. Једновремено са белим рубљем и оделом, пролази кроз своје чистидиште и сва креветска протирка, и душеци, и јоргани, и јастуци, и мадраце. За њих постоји нарочити иарни дезинФектор, који их подвргава великоме парном притиску, а кад изађу одатле, и прођу кроз собу за хлађење, онда се поређају да се суше. Са сламњачама сиротих поступа се још радикалније, јер сеиз истих сва слама извади и у ватру баци, а опрана и дезинФикована навлака напуни свежом и чистом сламом. Што се покроваца, и у опште подних застирака тиче, оне се истресу и излупају у нарочитој машини. која све блато и прашину из њих избије; а за тим се добро очеткају и ветру изложе. Мале поњаве и кратке застирке, пролазе и кроз један плитак валог перионички. А када све буде готово, и очишћено, и опрано, и осушено, и дезинФиковано и спаковано, онда опет долазе она санитетска кола , и носе свакоме у најбољем реду — враћајући том приликом оне чанке саизгорелим сумпором из окађених соба. Као слику велике промене у народном мишљењу о овој установи санитетској, нека нам је слободно констатовати Факт: да исти свет, који је у години 1891 завео санитетске контролоре у интересу јавне му службе, да је он исти оклевао у почетку да се њима подвргне. Негде је то долазило отуда, што људи и њихове Фамилије нерадо признају да под њиховим кровом има некакве заразе, и све некако да им је да сакрију такву истину од лекара и од санитета; негде се опет људи боје да се њихово рубље и одело у општинској перионици не номеша са туђим дроњцима, те, у место да им однесу, а они им донесу болест у кућу; али понајчешће главна је побуда та: што свак верује да ће сам, у својој кући, боље себе опрати него што ће га опрати општина. Саме г\ифре, које по овом предмету имамо, веома су поучне и красноречиве, јер оне гласе: У години 1865 дошло је на прање у опгптинске перио-

нице неких 29,489 артикала, а од 6653 случаја заразе. У 1869 сиала је ова цифра случајева на 3389, али је број артикала за прање порастао на 39,516. У округлим бројевима овако је и стајала и расла сразмера на општинско прање предатих артикала; — угодини 1865:4; у 1869:, 12 \ у 1880:36'; а у 1893: 61. Општа жеља за чистотом и дезинФекцијом иосталајена овај начин већ и уиадљива, и створилаје потребу већ поменуте општинске контроле. Прва општинска дезинФекцијоница и перионица подигнута је била у Септембру 1864 — на једном празном плацу у Високој улици, а по цену утрошка од неке 244 Фунте стерлинга. Тада је било у тој перионици свега две праље. Али се у брзо покаже, да је предузеће недовољно, и у години 1871 отвори се нова и много већа перионица у белведерској болници , са свима модерним згодама, међу којима и једним хидро-екстрактором и једном иарном ие~ћи за сушење. Ну, и ово се покаже недовољно; и онда се у години 1883 подигне на истом земљишту, али сасвим одвојено од болнице, једна много већа радња. Ту је на саме зграде, које су покривале простор од неких 2600 квадратних јарда, отишло неких 2500 Фуната стерлинга (62,500 динара), а на машинерију и осталу спрему свих 3000 фун. стерлинга (75,000 динара). И у години 1892 било јеу тој радњинеких 12,000 засебних прања, а опрано скоро три четвртине милијуна разних артикала — не рачунећи у тај број постеље и застирке, које су такође биле предмет чишћења и дезинФиковања. Саме соде потрошено јеутој години неких 6962 Фунте, саиуна 40,620, а воде 6,240,000 галона. Пораштај глазговског становништва, проширење рејона, али нарочито зараза великих богиња уистој (1893) години доказа, да ни овај и оволики завод дезинФекцијони не може да подмири варошку потребу, и за то се исте године у Рокил-парку приступи зидању нове зграде, која буде у 1894 и довршена, и за унотребу отворена. Самазграда је заузела неких 3000 квадратних јарда, али је поред ње дато слободна простора заводу од неких 7000 квадратних јарда. Најновији напретци у вештини дезин Фиковања, као и у машинерији прања, пореЕ нарочитог плана самих зграда, довели су ствар дотле: да очишћени и одлазећи артикли не могу ни у колико доћи у додир са артиклима који долазе на чишћење, на прање и дезинФекцију. Зграде суподељене у два реда кућа, од којих први ред обухвата три куће за становање, два склоништа за санитетска кола, штале за коње, за амове, и кров за сено и сламу. У други и главни ред долази: кућа у којој је смештена машинерија за прање, билетарница, дворница за дезинФекцију од колере и великих богиња, једно оделење за трешење поњава, једна соба за кађење, једно мушко и једно женско купатило, кухиња, магацин, канцеларија, соба за умивање посетника, четири сушионице, радионица, машинско оделење и казани. На западном крају зграде налази се једна нарочита пећ за са горевање заражене сламе и вуне по постељама, па се на истој страни налази и ваздушни ироиелер, који у једно исто време и односи пару и одржава сталну промају између изласка и уласка зграде, у коју једино заражени артикли могу доћи.

Једна ванредна згода у овом дезинФекцијоном заводу, то је тако звани иарни дезинфектор, за чишћење креветских простирака, душека, јоргана, Јастука, и других артикала, који се не могу подврћи обичном прању. Овај је аиарат јајасте Форме, има 12 стопа у дужину и шест у висину, — а тако је јако од гвожђа саграђен, да може да издржи парни притисак од 12 Фунте на квадратни палац. У њ улазе заражени предмети, поређани у котарице од галвалисане жице гвоздене, —- када се до тични отвор затвори, а ваздушна иразнина створи, снагом једног јаког избацивача машинског. На овај начин-истера се сав ваз дух, али не само из дотичног апарата, него и из сваке шупљине и ткања дотичних ар тикала; и онда може иара, кад се пусти, да пробије сваки кончић истих. За тим се пара и пусти под обичним притиском од 20 Фуната на паромеру, а температура од 290° Фаренхајтових одржи над дотичним предметима, од двадесет до тридесет минута.ЈТада се одврне отвор, да пара пзађе, онај избацивач опет употреби да створи празнину, у коју сад улази врео ваздух, из нарочитога грејача, и суши испарене артикле. С тим готови, врата се од апарата отворе, ствари изнесу и метну на под да се хладе И најзад, после овога, оне се шаљу у одређена одељења на паковање, одакле иду на експедицију и повраћај својој адреси.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 1. дедембра 1901 г. Нредседавао председник општине београдске г. Милов^н Р. Маринковић. Ириеуетвовали чланови суда: г.г. Владимир Лацковаћ к Драгутин Симић. Од одборника били: г.г. Ђорђе Соко.човић, Дамљан Стојковић, Петар Новаковић, Атанасије Петровић, Спаса Илић, Манојдо Клидис, Младен Николић, јован Илкић, Т>. Митић, Р. Драговић, Дим. Маленковић, Јанаћ М. Јанковић, Н. Спасић и М. Ј. Божић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. ( СвРШЕТАК) Члан суда г. Владимир ЛацковиК, био је чдан управо града па му је познато распоређиваше стражара на службу. Кад се узме да ноћни стражари врше службу половина пре лоноћи, а друга половина после поноћи и кад се има у виду број варошких улица и њихова дужина овај је број ноћних стражара недовољан. С тога је за то да се садањи број истих, ако се не може повећати, — онда остави онолики колики је. Не слаже се са гледиштем г. председника, да општина треба да ииа усвојим рукама превентивну полицију, јер сс томе не саио противе политички раздози ; но шта више општинска вдаст није устању да је врши онако како треба према својој спорости. Сем тога кад би се општини београдској дадо и руковање чуварима јавне бозбедности, онда би она поред повећања, садањег броја стражара требада и друге спремне органе, чиме би се ова позиција расхода општ. буџета морада куд и камо повећати. Није то само код нас да општина пдаћа чуваре јавне безбедности а да њима рукује превентивна полиција. Тако је то и на страни. Што општина не рукује чуварима јавне безбедности већ их само пдаћа то је за њу боље и она треба зато да захвади полицији, која јој тиме чини једну услугу. Одборник е. Ђорђе МишиЛ сдаже се са предговорником и тражи да бро.ј ноћних стражара, ако се не може повећати, остдне онолики колики је сада.