Beogradske opštinske novine

Број 1

- 4 —

Год. XX

Дакле, за павиљонима доћи ће „административио одељење" а то ће значити, једна огромна зграда од тврдога камена, са лидем према западу од неких 240 стопа у дужину, и крилима, која се протежу северно и јужно за неких 189 стопа. У овом одељењу биће 202 постеље за болничарке, а биће и потребан број куиатила и умиваоница. Једна велика сала остављена је као одмориште и могуће забавиште особља; а засебни салони, и четири болесничке собе одређене су за особље, кад се ко из његових редова разболи — наравно од обичних, а не од заразних , болести. Сем тога, свака је и угодност и удобност предвиђена за лекаре и лекарске помоћнике, као год и за смештај уаравника болнице и његове Фамилије. — Ту су вреди још да додамо — и канцеларије чиновничке и трпезарије особља, па и читаонице и библиотеке. Одмах пред уласком, код тако званог Билсланд- шеталншта подигнута је кућа за госте — посетнике болничке. Чекаоница у овој кући удешенаје тако, да гости и пријатељи болесника могу добити о њима сва жељена извешћа, без и најмање опасности од заразне болести; јер могу да говоре на сигурном растојању са дотичним болничаркама, које се у том циљу јављају на издигнутим галеријама. Под истим кућним кровом, а у сутерену, налази се болнички магацин ,, као што су опет по горњим спратовнма распоређене: канцеларије, телефонске одаје, обу%арска радионица и деветнајест спаваћих соба за мушку послугу — са припадајућим салоном за одмор, купатилима, умиваонпцама, и другим згодама и потребама. Источно од ове чекаоничке зграде, налази се тако звана ,,ку/1а за мртваце", са припадајућом мртвачком одајом , лабораторијом, музејом, дворницом за јавна предавања, и одељењем за погребну опрему. Западно од ове зграде налазк се „експедицијоно оделење", са особеним купатилама за шест мушких и шест женских службеника, као и припадајућим уласком и изласком. Између ова два купатила, мушког и женског, смештена је под кров иожарна локомотива, — у повољном средишном положају за случај ватре -- а одмах до санитетске иерионице налазе се модерне коњушнице, разне радионице, и сместиште за парни казан. У једноме реду, алијужно од већ поменуте куће чекаоничке, и са павиљонима на оба бока, стоји болничка кујна и стовариште за све намирнице, уз одговарајуће триезарије , омање кујнице, радионице за женску нослугу, и магацин одела. У истоме реду налази се и „ дневничарска гсуЛа и , или дом за лица која раде дању, и на које долази неких 78 спаваћих соба: за собарице, покућарке и другу нижу послугу. Даље је у пројекту и један огромни водени резервоар , који би примао воде на извесној висини, и давао ју болници по сили њене тежине. Поред самога Ђилсландшеталишта има се подићи и један особени ред кућа за становање, са две засебне куће за болничког економа и настојника грађевине, као и четири полу-одвојене кућице за непроФесијоналне службенике; док ћеизмеђу њих доћи и веома укусно израђена каиија са прикладннм приступом болничкој огради. Целокупно земљиште болничко изнеће 43 јутра земље, и биће ограђено зидом од цигље. Кад се зграде доврше, сав слободан простор под оградом биће засађен зеленилом; а по свршеноме предрачуну, саме

зграде , без плаца и земљишта, коштаће свих двеста хиљада фуната стерлинга (иет милијуна динара у злату) * По закону о ирисаједињењу околних оиштина од год. 1891, град Глазго постао је одговорни поседник и болнице за грозницу у месту Најтсвуду, које лежи западно од полицијске јединице Партика. Ту су болницу у своје време подигле сложно малене општине Портика, Хилхеда и Мерихила — и о њој се бринула једна, тако исто сложно изабрана, управа однекихједанаест чланова. Од ових шест је долазило на Нартик , као на највећу од те три општине, три на Мерихил , и два на Хилхед; али, како је Глазго, после, прогутао ове две последње општине, то је он стекао и право на пет мандата у горњој управи, као и право да шаље у дотичну болницу све грозничаве болеснике из дотичних крајева; али, норед тих права, и дужност да ионесе свој део болничкога буџета! По последњем прорачуну (од 1895-96) тај је део изнео 1860 фуната стерлинга (46,625 динара) или иуну ноловину свију годишњих трошкова те болнице. Годишњи буџет самога санитетског одељења града Глазгоа зависи иоглавито од стања јавнога здравља у тој години, али не и искључно. Целокупна установа одржава се у свако време на високој нози спреме и готовости, да дочека сваки насртај опасних зараза — ма да је, до душе, искуство показало, да у случају великих епидемија ваља, али не само напрегнути све постојеће силе, него позвати у помоћ и ванредне. Наравна ствар, да то онда значи и знатну разлику у санитетском буџету општине глазговске. Просечни трошак од болесника само је природно мањи, кад је санитетски апарат добро заузет, него ли кад је свет здрав и крепак; али, по себи се разуме, да у таквоме граду као што је наш Глазго, увек има и мора да има маса болесника, па и маса заразних случајева. Болнице наше, дакле, увек имају пуне шаке посла. Тако, на пример, у годинама 1892 и 1893 имали смо опаку редњу гиарлаха, а за време у коме живимо, и невероватну пустош великих богиња. Оам шарлах је довео у наше болнице, — од маја 1892 до маја 1893, — нека 3452 болесннка, а то је било тако много, да је њих 2550 послато у Белведер, а само ,902 лечено у Парламентској улици. У исто време дошло је нека 434 случаја од великих богиња на болницу за велике богиње. Буџетска година, 1895—96, дала нам је општинско-болничкога трошка 36,383 фунте стерлинга, (908,575 дин. у злату) од које суме 10.004 ф . ст. долази на болницу у Парламентској улици, 24.805 ф. ст . на Велвед^р, а свега 1484 ф. ст . на болницу за велике богиње. Пошто је и присаједињена болница у Најтсвуду однела већ поменутих 1860 ф. ст. тоукупни болнички трошкови градаГлазгоа за ту буџетску годину достижу цифру од 38.000 Фуната стерлинга (.950.000 динара у злату). Целокупни пак трошкови Санитета глазговског за исту годину изнели су свих 79.101 Фунти стерлинга, (око два милијуна динара); а скоро цела ова сума покривена је ирирезом , који је покупљен на основу закона о јавноме здрављу у Шкотској од године 1867, као и закону о иолицији града Глазгоа од године 1866. * Од дана кад је Санитетско Одељење града Глазгоа ноново отворило општинску

болницу у Парламентској улици — а то је било 26 Априла 1865 — пасведо31-ог Маја 1894 год. дошло је, у разне болнице општинске, на лечење неких 74.295 болесника. Од ових, њих 8073 — или 10-6°| 0 — умрло је, остатак (66.222) оздравио је. Болница у Парламентској улици, за двадесет и девет-година и један месец, забележила је 16.796 болесника, &1807 покојника, дакле смртност од 1О ш 8°\ 0 . Белведерска болница имала је, од 25-ог Декембра 1870 до 31-ог Маја 1894, на лечењу 56.320 болесника, од којихје 6195 умрло, дакле, смртност, од 11°\ 0 . Најзад, општинска болница за велике богиње примила је, од 6-ог Декембра 1877 до 31-ог Маја 1894, 1179 болесника, од којих је 71 умрло а остатак оздравио — што значи — да је у овој болници смртност износила само 6° | 0 . Узгред вреди поменути, да је број чисто богињавих случајева у тој болници ^износио само 811 — већа половина од којих пада на годину 1892 93 — а да је целокупан број умрлих од те болести био 63 ; јер то даје процент од 7' & °\ 0 . Остатак је подлегао грозници, која је само лечена у болници за богиње — наравно у времену — кад богиња у вароши није никако ни било, или само врло мало. Главно је, у осталом, то — што треба признати — да проценат смртности по болницама надмаша исти ироценат боловања под ириватпом негом и помоћу лекарском; ну, овај се Факт, као гато смо већ нагласили, објашњава случајем беднога стања и неразвијености састава у многа болника који у оиштинске болнице долази. И сад да се упитамо: шта је резултат, какав и колики, оних џнновских напора, који општина нашега Глазгоа непрекидно чини за љубав јавнога нам здравља у опште, за љубав и живота и здравља оне огромне масе — сиротињске? Да су милијуни, и опет милијуни, утрошени за последњих тридесет година, у борби противу нечистоће, мрака и болести — то сви знамо — али, да ли и резултати одговарају иапору, да ли плодови жртвама? Пре него покушамо одговорити на ово питање, ираво је само, да се сетимо на слике нашега Глазгоа од пре тридесет лета. Та је слика — с погледом наравно на здравствене му законе и потребе — била у истини грозна („ 1п^'1|Н'и1") — тако грозна, — да се ми још бојимо да кажемо: да смо дошли до дна људскога јада и људског чемера, оличеног у ондашњем хигијенском стању наше сиротиње. Срећном читаоцу тешко ће бити и замислити, у какве прљаве низине може да се спусти, }ио каквој дубини нечистоће може да се ваља, жив човек, кога је беда живота сломила, и тама незнања покрила. У истини, тада није била у Глазгоу пећине, у коју се његова сиротиња нпје завлачила, да крова нађе, ни страћаре коју бездушни сопственик или закупник није имао права да*под најам изда. А кад је за тим, — а то је било године 1866 — оиштина овога града прегла и запела: да томе чуду једном за врат стане — верујте — ни један јој часак није више био за часење. Кратки преглед цџфара смртности за последњих четрдесет година, — а имено, од времена регистарског закона за Шкотску од године 1855 па до конца 1894- — тај преглед циФара — најбоље ће нам показати: шта и коликоје урадио глазговски санитет за добро Свога ближњег. Те ће нас и циФре најбрже и уверити: да не треба да жалимо суме, по-