Beogradske opštinske novine

Број 1

— 5 -

Год. XX

моћу којих смо до таквих резултата дошли. Дакле. ако иоделимо дотични перијод времена на одговарајуће деценије (десетине година) ми ћемо добити ирву деценију као време кад санитета није управо ни било, дакле, као пуед-санитетско време ; за тим другу деценију, кад је и тај санитет још пииао свој пут и делокруг, без утврђена реда и устројства; а за тим, трећу и четврту деценију, кад се благодетни резултати његова рада свуда виде и живо осећају. Зарад лакшег упоређења ; дакле, нека нам је слободно послужити се бројним податцима доктора Росела, а које је он извео и срачунао, узимајући као мерило смртности сразмеру од мнлијун душа. Ево тих уиоредних циФара: у м р л о : Године Од зараза Одтубер- Оддругих Оддругих Укупна кулозе плућ. болести узрока цифра (изузев круп) ■Од 1855—64 — 7841 — 3918 — 5170 — 13.121 = 30.050 „ 1685—74 — 7377 — 3940 — 6522 — 12.692 = 30.530 „ 1875—84 — 5056 — 3396 — 6322 — 12.113 = 26.886 „ 1885—94 — 3822 — 2458 — 5329 — 11.566 = 23.175 Као што видимо, дакле, голо упоређен.е прве и последње деценије даје нам целокупни пад у мери смртности за 23%, — док су саме заразне болести попустиле — од којих се пре тога, сразмерно, највише умирало —• попустиле за о1°\ 0 . Једна туберкулоза, па је за исто време спала са 37%. У години 1864 — а то ће рећи у години пред отварање општинских болница иротиву зараза —- Глазго броји у својој средини 420,738 душа, и на тај број долази му 13,674 гроба. Иети Глазго броји после тридесет година 686,320 душа, или скоро 60 0 ° више, и његова листа покојничка није ни мало већа, јер је и она: равно 13,6741... Нити има у тој листи и једне једите заразне болести, која није попустила пред истрајним напорима санитетске власти; док су неке, као тифус на пример, скоро и ишчезле. Тако, на прилику, за првих десет година од 1855—1864, та је болест покосила 6558 душа; а, кроз деценију која се свршава са годином 1894-ом, она једва стиже да умори 167! Од великих богиња, у првој десетини година погибе 2197 душа, а последње деценије од (1855—'94) њих свега 46!. Од запалења црева умрло је за десет година — од 1865 до 1874 — 2251 душа; а од 1885 до 1894 тек половина тога броја, или 1138. Цела је истина, да не можемо да се похвалимо толико и са дечијим болестима. Јер шарлах још једнако коси нашу нејач, и још је једнако најупорнији противник нашега санитета. Он ће искрснути од куда му се нико живи не нада, и, у пркос свију мера и евију лекова, узеће најозбиљније размере заразне. Па ипак, и тај опасни и упорни шарлах знатно је сузбијен; јер у првој поменутој деценији, (од 1855 — 64) он је ископао 4770 дечијих гробова, а у последњој (од 1885—94) свега 2269. Ну, од свију заразних болештина, мраса, (мале богиње) као да ће да се покаже и најтежа за санптетску контролу. Јер, у првој деценији (од 1855—64) онаје однела 3'474 душе, а у поеледњој (1885 до 1894) свих 4642! Изгледа, црема томе, да је мраса још једина заразна болест која пркоси свима трудовима нашим; али за то има и разлога. „Најјачи стадијум заразности" — вели Бг. Росел —

„ код ове болести, прелази аре него се криза саме болести може и да утврди." Штета се то јест учини — мале богиње заразе све око себе — пре него се први болесник и може да одвоји од здравих. И велики кашаљ долази међу унорне редње наше; и, ма да народ гледа на ту болест као досадну, више но опасну, опет је она у самој ствари најтежа, најжилавија, и најопаснија зараза наша. Јер, у првој деценији (од 1855—-64) она је покосила 6377 жртава, а у последњој (од 1885—94) 6223. При свем том, ако узмемо у обзир од тада силни пораст варошка нам становништва јер се исто, скоро, удвојило — онда можемо сматрати успех и противу ове болести као веома задовољавајући. На ток дијаричних болести у нашем Глазгоу утицао је квалитет његове воде, више но и један други узрок. Као што се зна, ми смо у години 1860 добили воду са Лак-Катрајна , — на сву прилику — и најчистију воду на свету. У години 1854 — док је још један део воде црпљен из Клајда — колера је однела 3886 душа, или дванајесторо од хиљаде становника; а иста колера у години 1866 није могла уморити више од 68 лица, и није, управо ни могла никаква маха добити. Омртност од дијарије, дисантерије и колере, укупно, на крају прве деценије (1355—64) достиглаје циФру од 4049; ну од ових, 2719 долази на првих пет година, док је још вода глазговска била лоша. Последња деценија (1885 —94) имала је од ове врсте болести 3034 смртна случаја. Наравно, да од ових болести највише страдају нејака деца испод једне године; а ту су опет санитетске власти колико и немоћне. „Матере су ту" —- вели Ог. Росел — „једини могући санитет и санитетски инспектори." У години 1874 он је (Бг. Росел) и саставио један мали и популарни листић, у коме је изложио неопходну потребу кућевне чистоте — чиста ваздуха, чисте хране и одеће — па је, по дозволи власти, и давао по један примерак истога свакој кући у којој се дете роди. Али, искуство је показало, да у нези око деце, или боље рећи да посао давања потребних упустава мајкама око неге своје деце, да тај иде најбоље, и најлакше, од руке женским инспекторима нашега санитета. Дифтерија није признавата ни обележена била као засебна болест пре 1875 године. Али, од тада је стално напредовала — како изгледа -— о трошку свога спвезника „ круиа а . Ако, међу тим, саберемо умирања ове две болести, ми ћемо наћи, да је и ту било јасног, и ако, на жалост, још не знатнога, попуштања. Тако, на пример, од 1855 до 1864 од њих је умрло 2327 лица, аод 1885 до 1894,2581 — сразмерноиорасломе становништву, дакле, мање. Најзад, од других мањих зараза, као ■црввног ветра, иородиљне грознице, ипфлуенцеж т.д. било је за прву деценију (од 1855 — 64) 4330 смртних случајева; а у последњој (од 1885 до 1894) и код свега умноженога становништва, било је 4044. Хтели смо, дакле, рећи да је збир от клоњених и сузбијених болести, ублажене патње и умаљене беде људске, сам по себи довољан благослов за сав утрошени новац, као што је достојна награда за велике трудове нашега Санитета. Имајмо при том на уму, да се благотворни утицај наше санитетске установе није простирао само на пол^е опасних зараза. Са тим заразама наш се са-

нитет, доиста, првенствено и носио; али све што год сече и сузбија заразу и заразност, све то и слаби и ништи моћ других болести људских. Целина народна ту једобила и у здрављу и у крепкој снази; њене животне силе сада су порасле, па је и њен век осетно продужен. У место онога нездравога Глазгоа, у коме годишње умире по 30 до 33 од сваке хиљаде душа, ми данас имамо једну красну и здраву варош, у којој се цифра годишње смртности креће само између *20—23 од хиљаде, — сјајан резултат за варошк и живот и варошки живаљ. А кад се осврнемо да видимо, и ко је тај који је извршио ово херкулско дело, који је очистио „шталу Аугову и , онда ћемо често и само под разним именима оиштинарским наћи исте људе, исте стубове општинских нам установа, ако не исте чланове ошптинска нам ве%а. Не велимо, нити хоћемо да кажемо, да су они урадили све што има да се уради, те да су и крајњу мету свију нас достигли. То не. Много још остаје да се уради, многи посао још чека да се сврши, на и многи задатак реши. Али једно је, заслугом ових вредних људи, ових ошнтинских снаганаших, доиста постигнуто, а имено: показало се и доказало на делу, да се и најстрашнији бичеви човечанског здравл,а и живота дају зауздати, па и од нас одбити. Саме свакодневне редње наше већ су преполовљене; а будемо ли истрајни на путу којим смо пошли, успећемо и боље. Већ, дабогме, докле год је и света и века, биће на земљи и болести и слабости, и немања и неумења, и болаи смрти. Али од нас је доста да учинимо све што можемо да се оиште добро повећа, да сваки члан нашега друштва добије могућности да поживи здравим и честитим животом. Далекоје, и опет велимо, од нас многожељено остварење здравствених, као и друштвених, идеала; али за ово што имамо од јавна нам здравља и спокојства, нека је искрена хвала нашем честитом, нашем неуморном, Санитету оиштинсном.

0 Б Ј А В А Пошто одбор општински није одобрио лицитацију држану на дан 31. Децембра 1901. год. за дздавање под закуп општинског дрварског плаца под Бр. III у бари „Венецији," то ће се за издавање под закуп овог општинског добра поново на дан 10. тек. месеца од 2 до 5 сати после подне држати јавна усмена лицитацнја у или пред каФаном код „Спужа" на Сави. Кауција се полаже при лицитацији у 200 динара у готовом новцу или у срп. држ. хартијама од вредности. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења суда општинског сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од стране суда општине београдске, 5. Јануара 1092 год., АБр. 3, у Београду.