Beogradske opštinske novine

Број 7

- 50 -

Год. XX

У погледу Фундирања, по моме нахођен.у, ово пнсање лежи ван пројекта, те за то не би требало о њему нарочито говорити. Та ствар мора се узети на име у обзир при прорачуну коштања, и то за она места где се, због нискога положаја грађевина и канала, може очекивати рђаво земљипхте и подземна вода. Из тога сам разлога ја н. пр. и навео, да је цена по позипији 5 предрачуна ниска, и предложио најмање два пут већу суму. Даље, замера се, што се број становника Београда узео на 130.000 душа, а није се користило статистичим подацима који су прибрани о ирираштају становника. Против тога примећујем да је таково прикупљање са свим искључено било; јер је за тај циљ време од 5—6 дана, ко.је је стајало на расположењу, било кратко. У осталом, нас учи искуство , да после остварене канализације, прираштај становништва бива у другим размерама, тако — да се закључци, који се доносе по дотадањем умножавању, врло ретко лодударају са стварношћу. Најзад, количина воде за домаћу употребу не игра никакву улогу у сравнењу са количином метеорске воде, као што је то у пројекту врло умесно наведено. Код сеиарационог сисшема , где се употребљују нарочити спроводници за нечисту воду, довољне су за све случајеве узете дименсије, па и онда, кад се прошири овај систем по поднесеном пројекту. Дакле, једну врло важну улогу не игра ова тачка. Држим да сам убедао ону господу од којих потичу замерке, по којима се тврди да је пројект израђен и површно и неозбиљно, и да ће они сада од истих одустати. Што се моје оцене тиче, то ја остајем при истој у свему онако како сам је ис казао у своме извештају, Моје мишљење није двосмислено, као што се тврди. Генерално јесте, јер се односи на генералан пројекат; а о таковоме може само и бити овде речи, па се тако генерално мора и ценити. У извесним случајевима, где је могло бити питање на којој се страни налази права истина, приказане су добре и рђаве стране, и по томе је пресуђено. По моме уверењу, пројекат се може лрепоручити за извршење. Пошто је раније израђено три пројекта, о којима су се три стручњака опширно изјаснила; и како су од ових стручњака дата мишљења и директива по могућству узети у обзир, у, пред нама стојећем, пројекту; и пошто смо, како сам уверен, доказали, да су испуњене погодбе које је поставио Господин Министар, као и с обзиром да се и француско мишљење са мојим исто тако слаже, као и ја са његовим, то се надам : да ће ишчезнути мало по мало све сумње, које су се изродиле односно доброте нројекта. Завршујем са жељом да, ма како гласило решење компетентне власти, одно-

сно поднесеног пројекта, исто послужи само на добро града Београда. 16-ог Фебруара 1902 г. у Берлину. Адамс с. р. директор берлилских канализацијоних установа.

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседнику оигшгине Глазговске и г. Џемсу Патону иредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједгтене Краљевине — Велике Британије и Прске) Година 1896 (14) VIII ВОДА и водовод 1. Ненада&и извори. — Доба бунарско. — Недовољноот и наоигур: оот бунарске воде. — Трговина о водои. — Зачетак Гдазговскзг водово*а у годани 1805. — Рад дстичне Куипанвје. — Постанак друге (Кранстовхил) Нунпаније у години 1808. — Куипанајска утакница и супарништво. — Оатеребеаа, Ееприлике Кранстонхил-Кумпаније, - Постепено нвареае воде у аенои водоводу. — Измештај водоводних зграда. Кунпавијоко спајаае. - Нови планова за добитак добре воде. — Предлог за Лан-Катрајн. — Парламентско одобрење Кумпаније за Лак-Лобнег. — Неуспешан покушај. — Образује се нова Горбалс-Кумпанија за воду у 1845. — Предложено проширеае у години 1855. — Такмад предлогу за Лак-Катрајч. — Стаае водовода у 1855 години. — Нестанак кумпавија за воду. — Речка вода. — Речни водовсд за фабричке потребе. Град и крај, који је тако обилно обдарен метеорском водом, као што је наш Глазго и долина доњега Клајда, такав крај не може бити сиротан у изворима воде. Још Свети Кентигерн и његови следбеници јесу нам сведоци: како је доста и чисте воде било у оближњем Молендинару , поред природнога извора слатке воде на стрмим и кршним обалама исте речице. И ту, поред тог извора, светац је тај, вели се, и подигао своју ћелију — као што се данас на истоме месту, око ње, пењу у висину старински, али и масивни, зидови глазговске катедрале. Кроз векове, дакле, давали су ови бисгри потоци и ови чисти извори довољно воде нашем Глазгоу. Пи шући у години 1736, историк Мак-Јур вели: „У нашем граду, Глазгоу, има доста воде. У неколико крајева вароши има слатке воде буиарске, а има, поред тога, и неких шеснајест јавних бунара , који служе граду и дању и ноћу, и из којих се вода иумиама вади." Још у првој десетини деветнајестога века — дакле, у добу кад је Глазго бројао већ сто хиљада душа , — још је Глазго живео од бунарске воде, и летописац Клеланд набраја неких тридесет таквих јавних бунара, распоређених по разним крајевима вароши. Дабогме, да је ту било ваздан и ириватних кућевних бунара, док је иесковита природа земљишта у доњој половини града давала само и сувише могућности за отварање таквих извора водених. Али, од кад је становништво вароши по чело нагло расти, од кад се, нарочито, сви отворени плацеви варошки покрише зградама, од тада нестаде места за домаће бураре, док потреба за воду ојача у одговарајућој и великој сразмери. Горе и од тога, растућа маса света гомилала је на истом простору масу ђубрета и нечистоће, која је продирала у дубину земних слојева, и постојано тровала воду бунарску. Али ни на томе се ствар не заустави; јер, за бунарима и кладенцима, дође ред

и на реке и речице, и њих брзо иста судба снађе. Свет се намножи, Фабрике никоше, дуж обала река и речица, па се и донде необрађена земља иза обала уради и на сели; али тада и неодољиво појури сва нечистоИа у речна и поточка корита. На место бистре и чисте воде текуће, у којој се тако често играла многа лепа риба и рибица, наиђе нечисти и отворени канал, из којега се, нолагано али и сигурно, излегоше све оне тајанствене, али и страшне, болести и заразе, од које наши претци толико пропатише и пострадаше. Доиста, ми мучно да и дан-дани можемо да представимо себи сву штету, сав јад и чемер, који снађе наше претходнике у почетку деветнајестога века — и са оскудице и са заражености тако битне намирнице животне, као што је вода. Та, њима се, — не рачунајући приватне бунаре —- хватао свега један јаван бунар иа три хиљаде дума! Можете мислити, колико је то горкога чекања на чесми значило, док се „ред добио" да се један једити крчаг мало воде налије; и колико је после требало кућевне економије да се драгоцена течност брзо не потропш. Блажено незнање ичега бољега! Јер, да су наши претци, збиља, знали за што боље — од ове жедне погибије око јавних чесама — ваљда не би такво чудо трпели! Це.*#је, међутим, истина, да су они са неком веселом резигнацијом подносили жеђ пред скромним извором, па су му чак и неке иесме спевали, и велом га романтике обавили — и то таквим, — какав још ни један песник наш није оилео сувременој кухињској славини! Изгледа залудница, али није, сетити се у овакој књизи по песми вернога слуге капетана Патона, кад иде чак у Вест-Порт с крчагом у руци, да староме ратнику донесе мало свежа напитка. А на коликом је гласу био тада овај красни извор у Вест-Порту, може се еудити по томе, што је баш на њему точена вода од којега је после прављен наш чувени иунч! Ништа није марило, што се на „ред" морало чекати по толико сахата! Али ни Вест-Порт није могао до века сачувати монопол од славе за прављење нашега шампањца, нашега „пунча"! Ту је дошао и Динсајд на подножју Балмана, да ш њим славу подели, и трајао све док се није чуло за доиста ненадмашни кладенац хајлендских нам висина, за заслужно чувени Локабер. Нити је ико боље могао, од самога народа , изрећи суд о иетинској вредности оваког извора. Јер, наши Хајлендски горштаци доиста имају право, кад веле: „да једна чаша те воде (локаберске) вреди за две чаше најбоље ракије"! * Дакле, као што нагласисмо, потреба за већом количином и боље воде од оне, коју су давали варошки бунари, осећала се прешно у Глазгоу још у години 1775. И тада буде узет један инжењер, да испита окотне изворе и поднесе о њима извештај. Алг, ништа не би од овог покушаја; па нвшта не би ни од оног другог инжењерског посла, који за њих дође, после неких годг-за;док је, међутим, растућа оскудица у води силно погоршавала положај варошког становништва. Колико је, управо, же(ј већ почела да мори наш тадањи Глазго, може се ценити по томе, што је један ириватан човек, неки Виљем Харли у години 1804 отворио дућан у коме је нродавао, и налазио рачуна да продаје, воду. Још 1800