Beogradske opštinske novine

Број 7

- 51 -

Год. XX

годипе, он је спровео био воду са извора на своме имању у Вилобанку , — посредством цеви, — а у једанвелики резервоар на данашљој раскрсници заиадно нилске и купатилскеутце — и тује подигао и једно велико и вруће и ладно купатило — од куда и име дотичне „ Еуиатилске " улице („ВаЉ б!гее1"). Сем тога, он подигне на истом месту, односно на плацу на комеје данас једно одељење наше Реалке , подигне једну од тада и чувену Мушрпицу, са неких три стотине крава музара. По себи се разуме, за овакву једну огромну радњу, или и завод млекарски, требала је велика количина воде. Али јенаш усталачки Харли умео продавати потребноме свету и воду без млека, као гато је — на част му буди речено — продавао млеко без воде. У истини, иоштено радећи, он је на чистој води зарађивао неких 4000 Фуната стерлинга годишње (100,000 динара у злату), јер је сретно удесио био, да на колима са четири точка носи бурад чисте воде у варош и тамо ју раскрчми наплаћујући, рахат, пола пена (пет пара) од крчага! Дабогме, да је таква једна жедна, а наглорастућа, варош пружала величацствену при лику и за Филантропске трудове и за трговачке послове. Свет мора имати воде; и да би се таквој потреби за доста учинило, Оаштина , подупрта приватном иницијативом грађана, даде у години 1806 унети у Парламенат пројекат, а из Парламента добити закон , којим се оснива „ Еумианија за снабдевање водом града Глазгоа и , или још како се то званично зове, „ Удружено власништво глазговског водовода." Задатак ове кумпаније био је: да црпе воду из Елајда код Далмарнока, — неке две миље изнад „глазговског моста", — и да њоме снабдева и град и предграђа. Закон је овластио кумпанију, да може скупити капитал од 100,000 Фун. стерлинга, у акцијама од по 50 Фуната стерлинга акција, али је и нарочито условио: да се одговорност сваког уписника акција ограничава на број његових акција. Од ових акција, општина је узела, и држала до краја, двадесет комада; док је самим статутом друштва предвиђено ех ојјСто чланство председника оппхтине у управном одбору друштвенои. Остатак првобитних чланова одбора — њих девет сем председника општине — именовао је у напред сам закон. Дакле, под руководством Џемж Вата и Томе ТелФорда, кумпанија одмах пређе на посао, и подиже на северној страни реке филтерска корита и јазове , као и потребне црике за дизање воде из јазова и спровођење у резервоаре улица, Сиднијеве, Драјгетове, Ротенрове. Пошто су се Филтери на Далманроку брзо показали као недовољни, то се ново земљиште за тај циљ откупи на противној, на јужној, страни реке. И ту се, паралелно са речним коритом, али на нижем нивоу од истога, подигне један отворен тунел од цигле тако —да, кроз песковите обале речне, може вода из Клајда цурити у овај тунел. Одатле она се спуштала у један таложни резервоар, а одатле је, кроз једну сФеричну цев, коју је Ват изумео, као и кроз речно корито, враћана натраг црикама на северној страни. На овај начин, цеђепо је, кроз песковиту обалу речну у онај тунел, свакодневно неких осам милијуна галоне воде, — ма да се ова количина мењала са висином речна тока. Метод Филтровања био је доиста женијалан, али у исто време и ве-

ома неподесан. — При свем том, незгода се морала годинама трпети — јер помоћи друге није било — и јер је знатан део воде за кување трошен тада у Глазгоу без икаква предходна Филтровања. То је доиста било време — а реч је овде о ирвим годинама деветнаестога века — када је Глазго изашао на ружан глас, са своје нездравости и болешљивости, на када је тај глас и заслужио — благодарећи највише својој тадањој и лошој и нездравој води. Али, ни ова ни овака глазговска кумпанија водоводна није дуго остала на миру. У години 1808 донесе се закон, који дозволи и одобри оснивање нове водоводне кумпаније, тако зване Еранстонхил Еумианије, која је имала црпсти воду из Клајда код Анцерстона, или једну миљу исиод глазговског моста, одатле ју спроводити у резервоаре на Кранстонхилу — тада једном од заиадних предграђа варогаи —- и за тим раздавати ју и Андерстону и граду Глазгоу и његовим предграђима, Капитал ове кумпаније одређен је био статутом на скромну циФру од 30,000 ф. ст ., — у, односно, акцијама од 50 ф. ст ., акција, али је иста имала јога права да узајми 10.000 ф . ст. Дабогме, да је ова кумпанија била отворен такмац старој кумпанији. Међу њима се доиста и отвори једна немилосрдна борба, борба, која је трајала пуних тридесет година, која је и њих, и оне којима је вода требала, много коштала, али која је опетзато и сам главни циљ свој промашила. Код све и жестине и утакмице кумпанијске, многи крајеви варошки, па и читава предграђа, била су без воде, јер су вешти конкуренти спроводили своје цеви само у густо-насељене квартове и улице тамо где им се, са многе муштерије, и посао рентирао — а сиротније и ређе насељене крајеве варогаи пуштали су да без вод.е страдају и гину. (Наставиће се)

РДД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 8. јануара 1902. год. Нредседавао предеедник онштине београдске г. Мидован Р. Маринковић. Присуствовалт члановн суда: г.г. Вдадимир Лацковић н Драгутин Слмић. Од одборнива биди: г. г. Ђ. Димитријевић, Петар Новаковвћ, Ив. Ивковић Јован Петровић, Спаса Илић, М. Клидис, Ђ. Митић, Р. Драговић, Стојан ПајккК, Благоје Ми.тошевиК, Ђорђе Н.Соколовић, Дамњан Стојковић, Љуба Дојчиновић, С. М. Вееелиновић, Димитрије Миленковић, Милутин Степановић, А. Н. Крсмановић Јанаћко М. Јачковић, М. С"вчић, Милутин Божић, Богоје Јовановић и Михаило Штрбић. Дедовођ, Мих. М. Марјановић. (ОВРШЕТАК) X Председник извештава одбор, да је на дневном реду избор присутника при ислеђивању кривичних дела у 1902. години. По саслушању тога и по прочитању списка АБр. 29, кандидата за присутнике, који је онштински суд спремио, — одбор је решио: Да у 1902. години буду ова лица присутници При ислеђивању кривичних дела и то: I. За кварш варошки: Аврам М. Леви, мењач, Аврам М. Меворах, Фабрикант магана, Божа К. Васић, бакалин, Васа Живковић, дуванџнја, Душан Раденковић, сарач, Ђорђе Павловић, трговац, Јован Недељковић, трговац, Коста С. Милојковић, бравар, Милан Јечменица, трговац, Павле Павловић, бравар, Панта Стојановић, столар и Тодор Елаковић, кројач;

II. За кварш врачарски: Тодор Тодо ровић, каФеџија, Аћим Богаковић, каФеџија, Владимир Градојевић, обућар, Владимир Ристић, бакалин, Гавра Караџић, каФеџија, Јеремија Л. Миливојевић, трговац, Љубомир М. Зарић, бакалин, Светозар Милојевић, бакалин, СераФим Деспотовић, механџија, Танасије Денчић, каФеџија, Танасије Ђ. Танасковић, бакалин, Тагако Јовановић, каФеџија; III. За кварш дорИолски: Димитрије Блажевић, хлебар, Ђорђе Дабић, хлебар, Живко А. Ђорђевић, каФеџија, Јанаћ Копстантиновић, бакалин, Јанаћ Стојановић, каФеџија, Јованча Ристић, каФеџија, Јосиф Здравковаћ, каФеџија, Максим Јанић, хлебар, Матеја Ф. Матић, бакалин, Матеја Николић, каФеџија, Мплан Мариновић, дрварски трговац и Петар Кандић, бакалин; IV. За кварт иалилулски: Апослол СтеФановић, каФеџија, Васа Дучић, бив. бакалин, Денко Стојановић, багатован, Димитрије Стојановић, бравар, Ђорђе Хаџи Потић, каФеџија, Ивко Лукић, бакалин, Јордан Антоновић, каФеџија, Лазар Ж. Христић, столар, Манојло Петровић, молер, Милутин Станковић, касапин, Петар Недељковић, бакалин и Спасоје Оцокољић, бакалин. V. За кварш савамалски: Арса Кржић, магазаџија, Александар Д. Ђирковић, трговац, Божа Драгољевић, трговац, Велимир Табаковић, трговац, Богосав Ђукић, каФеџаја, Драгутин Тодоровић, каФеџија, Живојин Цокић, месар, Иван Станисављевић, каФеџија, Јеротије А. Миливојевић, каФеџија, Јован Гргић, каФеџија, Драгутин Радосављевић, каФеџија и Сава Филиповиа, бакалин; VI. Зх кварш теразијски: Алекса Дејановић, приватијер, Алекса М. Ђорђевић, бакалин, Алекса Ј. Милутиновић, каФеџија, Виљан Вуковић, механџија, Димитрије П. Јанић, трговац, Добросав Т. Атанацковић, трговац, Ђорђе Павловић, берберин, Иван Станисављевић, сарач, Јованча Павловић, хлебар, Сава В. Савић. кожарски трговац, Соломон Караоглановић, трговац и Стеван К. Дајмак, трговап; и VII. За срез врачарски: Аксен^ије Аксентијевић, рентијер, Васа Лазаревић, каФеџија, Владимир Шишмановић, трговац, Антоније Богдановић, механџија, Вујица Митровић, бакалин, Вујица Обрадинов&а, бакалин, Никола ТрандаФиловић, каФеџија, Димитрије Јовановић, учитељ у пензи.ји, Ђорђе Петровић, трговац, Јован Јовановић, бакалин, Коста Танасијевић каФеџија, Милан Маричић, бакалин, Милан Марић, пензионер, Милорад М. СтеФановић, бакалин, Никола Ковачевић, бив. опанчар, Оорен Кукић, пензионер, Радомир Бјелић, бакалим, Сима Глигоријевић, рентијер, Стеван Костић, нензионер и Франц Штибнер, каФеџија. XI На предлог општинског суда, — одбор је решио: Да се сума у четири стотине седамдесет и четири динара, колико се има исплатити Светозару Воторићу, овд. хотелијару, за купљене телеграФске диреке за повраћај поштанско-телеграФСком одељењу министарства грађевина, које је општини ранијих година позајмило за њен телеФОн, исплати на терет опшгинске готовине по добивеном за то надлежном одобрењу г. министра Финансија, пошто се овај изда-