Beogradske opštinske novine

Врој 11

— 85 —

Год. XX

НАУЧНО-КМЖШИ ДЕО

„ИЈГИРСЕЗО ТРОПОЉЕ" (балканско подострво) - од ЈОВАНА ДРАГАШЕВИЂА (2) (НАСТАВАК) * * * „Србија је на средини севернога Фронта балванскога полуострва. Но не само што је на средини, него што је и на ударцу светске струје из Јевропе у Азију, њен је положај најзначајнији од свију еуседних јој т крајина, на све чешири сшране евеша.*) Находећи се у наставку оне важне бразде, средњега Дунава, она је и на стицају најважнијих комуникација између средње и југоисточне Јевропе, и скупља их све ка ценшру полуострва, где се стичу и све иланинске баријере овога земишта", Овим крупним, као год и језгровитим, потезом, пониње војно-геограФСки писац Ћ Илирског шроиоља " своју реч о данашњој Србији. Па, као да, и хитајући да нам тај огромни свешски значај малене нам отаџбине што тврђим Фактима покаже, он одмах прелази и на ређање тих и таквих Факата, односно, и на што тачнији — историјом и геограФијом осветљени — опис саставних јој делова. Ти су делови, у глаЕноме, и по северну им реду, — Мачва, Морава и Кључ — који у главноме, сачињавају „и троја врата Србије према северу", — али се компетентни писац првенствено и непосредно зауставља на Морави и љеној долини. Он њој придаје, али не само посебице, велику и капитадну вредност, него јој у главну заслугу уписује и сам горе истакнути светски значај Србије. „Морава је" — вели — „та која иоглавишо даје Србији њену важност и њен огромни значај." Јер — „погледајте на карту". „Дунав, ова најважнаја јевропска артерија, окренув од Пожуна к Југу, у истом правцу води и струју сваковрсних одаоса суседних му земаља. Али код Београда он навија на исток, да се наскоро уријеуону величанствену сутјеску, чувено дунавско ждрело, које као зид затаара и омеђава понришта подунавским народима. Додина, пак, Мораве, која је у иравцу тога средњег Дунава, може се сматрати као насшавак не само долини његовој, него и као наставак Тиси, тој другој важној и големој воденој бразди у пространој угарској низији„" „Ово би већ довољно било да Морави осигура њену промоћну важност међ осталим долинама суседних покрајина; ал Морава имајош нешто, штј јој овечава надмашни значај на овом полострову." „Као год што је она у правцу са севера на југ наставак Дунаву и Тиси, тако исто, а у истом правцу, има и она наставка даље у долини Варцара и Марице, које својим доњим крајевима упиру у Бело М<ре и у Дарданеле, тако, да од Цариграда или Солуна, па све до Беча или Ложуна имате јеДну, скоро непрекидну бразду, као центрипеталну осу, око које гравитирају сви односи овог најважнијег моста измеђ Јевропе и 4зије — и друштвени и политички, и економни и војни." „Ад' пођимо мало уз Дунав. Долина његова има правац од југа на север, све до Вишеграда. Одавде скреће она на запад; ад недалеко од те дунавске залактице, ми наидазимо на једну врло важну реку, која се зове опет Морава. Њена долина налази се у правцу средњега Дунава исто онако, као и долина наше Мораве. И та се, дакле, долина може сматрати, у правцу

*) Курсив је наш.

меридијанском, као наставак долине дунавске. Ова чегика Морава везује средњи Дунав за Лабу ш Одру исто онако,као сржка Морава што га везује за Бардар и Марицу. Узмемо ди, дакде, у обзир најдоње крајеве ових долина, онда видимо, да ове две Мораве нису ништа друго, него два немимоходна мосша између Блашног и Белог Мора, моста, који средњи Дуиав везују за та два дијаметрална мора, доводећи Хамбург у Солун и Скандинавију у Леванту". „Кроз ова чешка врата — Моравом — надираше некада незнани народи са севера, и Римљани им се опираше неко време из Карнуншума — на спрам ушћа Мораве — и Биндобоне — Беча. Но наша је Морава и Тиси наставак. Као чешка Морава према средњем Дунаву, тако исто стоји река Хернад према Тиси. Додина његова, кад се гдеда у правцу средње Тисе, управ је наставак њен к северу, а изворни Хернад везује се лаким прелазом са Вислом и Дњепром. Према овоме, не само северна Немачка, него и ЛоЉска и равница Сармашска долази у одношаје са средњим Дунавом и нашим покрајинама, и кроз ова врата наидазише и Монголи и Пољаци, а туда су дошли и Маџари. и „Овоме, овако важноме положају чешке Мораве на северу средњега Дунава, потпуно одговора још важнији положај сриске Мораве на југу истога Дунава." „Бело море, са својом пребогатом обадом од Атине на Крит, Родос и Смирну — а које је и неминовни посредник измеђ ових обала и приморја иалесшинског и мисирског — улази најдубље у наше полострово својим заливом солунским\ те је ту и наравно морао подићи се и значајни и годеми трг за све приморске и прекоморске производе. А зар на ономе нриродноме мосту јевронско-азијском, на усиору старовремског Понша, који испира чаровне долове митоске Колхиде, — зар се на устнама од две најкултурније континенте и могао не подићи величаставни емпоријон за обосгране потребе, и за обострапу раскош? Визаншија , дакле, морада је постати и бити највећи трг измеђ запада и иетока. Ади и од вајкада морада се осећати потреба, да сесредњи Дунав, каорезервоар и средње и западна и северне Јевропе, доведе у свезу с том тако важном обалом Белога и Мраморскога мора, да се трговна струја целога Запада спроведе и пропусти на тргове богатог и блиставог Истока." Ђ Дунав шо није могао да учини. и „Пошто, код Београда, окрене на исток, Дунав се на скоро сакрије у покршене Карпате, без педља долине, на обалама имајући припрте неуспужне литице планинске, а стешњено корито посуто раздробљеном стеном и сурваним камом, преко кога јури побурена вода вртлогом и бесом. Саобраћај, дакде, Дунавом, овим несавладним ждрелом скоро је са свим прекинут, и још у најстарија времепа морао је потражити он лакшег и сигурнијег пута." „Моравска долина, налазећи се у истом правцу средњега Дунава, у смислу саобраћаја између Јевропе и Белога Мора, наравно се сматрада као наставак те меридијанске бразде, и примив сав саобраћај у себе, једним својим краком, — Лишавом — преко горње Искре (Средац) спровела га у Марицу питоме Тракије; а другим — јужном Моравом — у македонске реке Сшруму и Вардар. и „На овај начин сриска Морава везује Дунав: и за Бело море, и за Лроионшиду, и за Визан шију и за Леваншу и ! „Тај, дакле, удес што Морава конвергеншно себи прибира и привлачи све важније жнајважније кому никаци^е и из земаља што Су јој на Југу — дакле и из покрајина Белога Мора тај и срећни и ретки удес даје јој онакав куд-

турни и војни, дакле, свешско-исшоријски значај> какав има мало још која, а можда више ни која река на нашој континенти." Најзад, по што је изложио и специјалнотопограФски склоп и општи војно-хисторијски удес ове најважније долине српске, и балканске, компетентни се писац зауставља на моравским „вратима" севернога фронша наше домовине, и, под заглављем које носи имо „оигиши иоглед, и изриче овај суд о значају истих: „Од свију врата на свеколикоме северноме фронту нашега полострова, најважнија је Морава! Коме и не би у очи пала ова величаставна бразда, која везује два срца једно за друго: срце Јевропе и срце Истока? Ко још не зна, или није чуо, да су овуда продазиле сидне војске још од памтивека — са севера амо: да позобљу благослов првога југа, и да на благој топлини југовнога сунца огреју стегла срца северне студени; или да у свежој бистрини очарнога неба осуше и провену на збрчкана чеда напалу мемлу низина; — с југа, пак, на север: да од мириснога врта и питомог воћњака свога одбију грабежна јата пожељног севера, или да разноврсност огњишта раскошнога разблаже монотонијом нустарскога песка? Сваки камен који омива брза Морава, знаде да вам прича о витезовима и јунацима, о борницима и робовима 0 оклопима и топовима; сваки поток који хитро стасава на мутне, често крваве, тадасе брујне Мораве — сваки је он непрекидна приповетка најбурније хисторије, која је у вечитој мени удиљ шарала ову земљу најразнијим декорацијама свакојаког, пајвише трагичког, позори шта! Редак је крај у свету, који је доживео и преживео тако многе промене — свакојаке — драге и опаке, па и тако брзе, да је мадо која имала времена ухватити корена у новој земљи, те оставити трага од свога појава и живота!!! „Морлва је била ходник, кроз који се ишло у дворове царске, и који је водио до „златнога рога" велебне Византије, и на свети гроб Христа Спаситеља! Но не само ходник. Мопава је бида и весшибил тој источној палати, и иоржа храму Јерусалимском!... Гдв се Морава губи, ту престаје и планина иподгорина. Од корита дунавскога, у које се врла и мутна Морава излива, отвара се к северу средњо-дунавска низија, дно некадашњега мора, песковита и баровита равница измеђ окомака и крајњих изданака Кариаша и Алиа, но која је Дунавом и Тисом на три велика деда подељена." Али време је да из ове красне књиге извадимо и прикажемо лисш, који нас и као Београђане, а не само као Србе и Србијанце, мора живо интересовати. То је богати шрибуш и човека од науке, а не само родољуба, — граду, под чијим историјским бедемима, крвљу откупљеним, полаже данас кулшурни испит наше племе, наше покодење, те који је, без ласкања додајемо, и најлепши могући дар учевнога писца иресшо• ници своје ошаџбине! (Свршиће се)

0 Б 3 Н А Н А Ради одржавања чистоће у вароши Управа града Београда под 7 марта тек. године Ј\з. 6611 издалаје својим одељцима следећу варедбу: „Поред општинских чистача, велики број приватних лица баве се са изнашаљем ђубрета и сметлишта из дворишта варошких зграда. „Овиприватни ђубретари бацају ђубре гди намаше, просипају га и по улицама, по празним плацевима, по рупачама, и готово цела околина Београда опкољена