Beogradske opštinske novine

Број 18

— 152 -

Год. XX

ске, начелника санитета министарства унутрашљих дела, председника друштва Црвенога Ерста, три ошнтинска одборника, и шеФа општинских лекара, и који (одбор) има да поради: да се што пре оствари ова идеја, односно, и првенствено, да се што пре приберу, на тај циљ већ одређени, легати појединих добротвора, а са њима и остали извори новчани, који, према правилима, имају ући у исти фонд. И тај се Одбор од тада већ и састао, и послу пристуиио. На првоме састанху свом, он се, нрема горњем решењу, а по гласу дотичних мравила, конституисао, изабрав себи за председника: председника општине београдске, за деловођу Бг. Милорада Гођевца, а за чланове: шеФа санитета Бг, Миту Милићевића, председника српскога друштва Црвенога Крста ђенерала Драгутина Франасовића, Ог. Јована Данића, Бг. Милана Радовановића и г. Николу Спасића, овд. трговца. Даље је на томе првоме састанку решено: да се запрву идућу седницу састави тачан списак свију Фондова и легата, посвећених овоме добротворноме циљу, као и тачно изложи стање касе болничкога Фонда. И тако је и бнло. Јер је, на другоме држаноме састанку овога одбора, прочитан исцрпан извештај књиговодства о стању болничкога Фонда на дан 11-ог Априла ове 1902 године — из којега се види: да је тај фонд тада располагао, и то, 1, фондом пок. Дим. Црнобарца у суми од 44,415 динара; 2, фондом за подизање дечије болннце који сада износи суму од 23,306 динара; 3, Сумом прихода од таксА на јавне концерте, забаве, циркусне игре и т.д. која је за последљих иет година достигла циФру од 37,450 динара. Како пак у овај фонд улази, поред мањих дарова, још и сума од хиљаду динара, коју је г. Мих. Пачловић трг. овд. поклонио на оснивање дифтеричие болнице, то се слободно може рећи, да наш Београд није више далеко и од ирактшног остварења ове племените идеје и добитка ове хумане установе, од живе т.ј. тековине крова и дома, под којим ће многи болни, а сиротни, сажитељ наш наћи — у колико је т.ј. људска помоћ пнаука кадра да да уточишта, лека и здравља.

ПОШУМЉАВАЊЕ 0К0ЛИНЕ БЕОГРАДА (СА ХИГИЈЕНСКОГ И ЕСТЕТИЧНОГ ГЈ1ЕДИШТА) (НАСТАВАК) (4) Научник „ШкоМег", нашао је још 1885 год. угорњим слојевима земљишта у месту Гетингену иуно бакцила, који проузрокују грчеве, па за тим смрт, ако се пелцују под кожу миша, белог зеца и. т. д. Ови т. зв. шеш гнус-бакц чш налазе се и код људи који усљед ране добију грчеве. Опасних тетанус-бацила има свуда и у сваком земљишту, само ис немг у шумгк)м земЈшгишу. Чувепи проФ. Ебермајер, који се деценијама бавио испитивањем шумског земљишта и његових особина, које нема услова за развој и живот извесних бактерија, нашао је, да, као год шго у шумском, тако исто и у тресетном, земљишту не налазе опстанка микроорганизми који производе салитрену киселину, и с тога се у тим земљиштима и налази врло мало, или чак ни махо салитерно-киселих соли, дочим у ђубреној орници

и у башгинској црници има саразмерно веома много ових важних билннских хранива. Ебермајер је доказао, да ни изворини потоци, који ностају у шумским пределима, немају нитрата. Сва ова и оваква многоврсна и дугогодишња испитивања доводе до закључка, да шумско земљиште није повољно за развој дељивих гљивица. Стогајенеоспорнаистина, да је шумско земљиште са здравственог гледишга са свим чисго, а гцв је земљчшие шсшо, шам) је ч ччст вндух и чисшл вода — влавни услови за здравље човечје. Из овога се да закључити важносш и корисш ве&их засаца дрзеКа у градовима ил I у близини њиховој. Та се корист, по доказивању, не састоји само у дејству: лишћа на чишћење ваздуха, него и у томе: шшо црве&е, иомоКу својих у ду5ину и у ишрину раззранаших жилт,, одв^дњава, земљу до неког извесног сшетн%\ гишо шрошне иродукше, који се нггае у чпечј ш и ж тш 1њгк см нгмгшчма, дрзгбе чримт, врл! радо км хргну, и нг ш у нгчгсн чисши земљу, хишо иомо&у шраве, хумусног и лиснт.шог земгчшног иокривта, иречи да се скуи ђ% здрлвљу шкодљ>1ва нечиом; шшо неда да, се ир%ви ирашина; и гишо не да, да у земљи налгзепе се гљивице цођу у ваздух, и шако неиосредно ушчче на чиш&њг ваздухт,. Ешт, све су шо велике и неоцениве корисши кујг Н1М дају ве%е згсаце дрвеКа и шуме у градовимг илч у блчшни њиховој. Даље, да је шумски ваздух имун т. ј. ненријемчив, доказује нам досадање искуство, које је стечено у односу шума ирема еиидемијама, колере. У Еврони и у Инђији често се опажало, да су шума нвка врсга бранина прогив ширења КОЛвре. Научник Пешенк^фер даје нам врло поучне и важне нодатке о колери, који су узети из извешгаја белгиског медецинског деиартманаУ Инђији је често онажано, да насељена меата и села по шумама, каа и она места у чијој св непосредној близини налазе веЂи комплзчси шума, нијз никад напздаи колера, док су у др/гим удаљенији« мастима од шума, умирачи људи од колере у великим масама. Има случајсва, да су за време, кад се појављивала колера, чигави 'гарнизони војске премешгани из вароши у простране шуме манго-дрве/1а, и шума је имала тако дејсгво, да је за кратко време несш сваког шрагт, од колерч, ма да су пре тога били многи војници заражени. Исто је тако у Инђији опажано, да су шумовита места, где никад није било колере, одмах нападнута од колере, чим је шума исечена и искрчена. Могли би овде набројати много других примера, који су се дешавали у Инђији и у Еврони, за доказ, да су шуме чврсти браник против колере. Сличан однос има шума нрема грозници. Тако се зна, да год. 1888, кад је јака и опасна грозница владала и унропастила грдне масе света У јужном делу Здружених Америчких Држава, да се опазило, да су здрави и у животу остали сви они, који су побегли испред грознице у смрчеве шуме, и у њима саградили дрвене колибе за становање. Кад се узме, да колиблцчле, које проузроК УЈУ код еру, траже земљиште, које има за њих довољно хранива; да спадају међу најосетљивије бактерије које су до сада познаге; да су према киселинама врло осетљиве; да брзо угину ако се много исуше, те да већ иснод 16° не расту, а да најбоље успевају у топлоти између 30—40° — онда се може појмити: кол пиу и какву нам оцбрану дају шуме ирошчв колере.

Пошто специФичне бактерије, које нроузро кују грозницу, захтевају за свој развој и напредак још умеренију већу температуру, него колерабациле, а требају много и топивих соли, то се напред споменуто повољно дејство шума у грозничавим пределима може приписати тој околности, што су шуме много мање погодне за пребивалиште грознице, но мокраћом натопљена земља орница, или нечисто земљиште у градовима топлога појаса. (СвршнКе се). ШТАМПАРСКА ПОГРЕШКА У нашем последњем броју (17), а у нхуч• ној расправи „Ко су ши Македонски Словени и , поткрала се у другоме ступцу, а на крају нредпоследњег параграФа, једна осетна погрешка. Јер, тамо стоји „ иисац Марин није био „ болгарски цар"-, а треба да буде: „отац Марчн (Ђурђе Смедеревац) није био „болгарски цар." Молимо наклоног читаоца да при поновном читању ову погрешку исправи. Ур.

0 Б Ј А В А На основу чл. 14, 15 и 17 закона о народним школама, уписивање ђака, за I разред основне школе у Београду, отпочеће од 1 маја, а завршиће се 15 маја ове године. Уписиваће их управитељи основних школа у својим канцеларијама свакоградног дана после школских часова. Изводе из књига, рођених и крштеннх, свију всроисповести прибавио је школски одбор и находе се код деловође школског одбора у школи на Зап. Врачару, који ће упутнице издавати сем одређеног времена за управитеље још и недељом и пра зницима од 10—11 часова пре подне. Ближа извешћа даваће управитељи школа сваки у свом реону. Из канцеларије школског одбора за град Београд, 26 априла 1902 године, у Београду. Бр. 83.

О Г Л А С На основу одобрења г. министрз, грађевина од 4 марта ове год. бр. 1226, грађевинско одељење општине београдске, држаће другу оФерталну лицитацију 18 маја ове год. за израду калдрме у Краљ Милутиновој и Бирчаниновој улици. Предрачунска је цена 17.951 "79 дин. Оферти ће се отворити у присуству комисије и предузимача, тачно у 12 часова у подне. После отварања ОФерата, ничија накнадна понуда неће се иримити. На ОФертима, који ће се подносити у затвореннм ковертима, мора бити залепљена таксена марка од 10 динара, према зак. о таксама. Оферти без таксених марака неће се узимати у оцену. Предузимач на коме остане ова лици тација, дужан је одмах да положи на име кауције 2500 дин. у новцу, или вредећим хартијама. Услови и ближа обавештања могу се видети сваког радног дана од 8—12 часова пре подне. Из канцеларије грађевинског одељења општине београдске, 3 маја 1902 год. ГБр. 1185.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Влаеник ОШПТИНА ВЕОГРАДСКА. Шгампарија Д. Димшрнјовика, Иван-беговл ул. бр. 1. Одговорли уредник МНХ. М. МАРЈАНОВИЂ,, еекрвтар ошшине