Beogradske opštinske novine

Број 47

— 290 -

Год. XX

Решеља диециплинарног суда, како по кривици, тако и по грађанеком делу одмах су извршна чим се осуђеном саопште. Дисциплинарни суд своја решеља упућује општинској Управи на извршење. Престанак службених односа општинскнх чиновника Чл. 130. Општински чиновник који дуже од три дана изостане од дужности без донуштења а за то време не јави општинској Управи узрок са кога је изостао, сматра се да је својевољно напустио службу без права на ма какву накнаду, но шта више одговара за штету општини тим његовим изостанком причињену. Чл. 131. Давањем оставке општински чиновник се одриче плате, пензије и свију осталих користи, које су са службом скоичане, сем права на улагање у фонд удовички општ. чиновника, ако је у исти улагао потребан број година према уредби истог. Општински чиновник, који да оставку дужан је да своју дужност врши док се од исте не разрегаи и преда је уредно лицу, које буде одређено, да је од њега прими. У противном одговара материјално општини за штету коју јој тиме причини. Ради ове предаје дужности општинска Управа може разрешење одложити за десет дана од дана нредате оставке. Ако би чиновник напустио дужност пре истека овога рока сматра се, да је из исте по казни одпуштен и не може се понова у службу београдске општине примити, али ипак одговара материјално општини за штету која би по њу наступила услед тога његовог поступка. По истеку овога рока чиновник се мора од дужности разрешити, што ако се не учини, не мора на дужност долазити и ослобођава се сваке даље одговорности за штету ако би је општина претрпела услед тога. Чиновник добија све што му нрипада до дана разрешења. Отпуштени чиновник нема права ни на какву накнаду и нрестаје му тећи плата и све остало од дана разрешења од дужности, ако од исте није раније удаљен, а ако је удаљен од дужности, онда му до дана разрешења следује оно шго је нанред онредељено. Чл. 132. Општински чиновник има право на пензију: 1. Кад наврши четрдесет година службе; 2. Кад наврши 60 година живота. 3. Кад због телесне или душевне слабости за службу неспособан постане; и 4. Кад, због болести не би могао дуже од годину дана евоје службене послове радити. У свима побројаним случајевима, чиновник се може и без његове молбе а на предлог општинске Управе ставити у пензију. Чиновник који је у пензију или на издржавање због слабости стављен може се понова кад оздрави вратити у службу по одредбама о постављању чиновника. Пензија или издржавање почиње тећи од дана, кад се чиновник разреши од дужности. Пензионисани или на издржавање стављени општ. чиновник има права, да врши сваку другу службу и да упражњава сваку радњу на коју по законима земаљским има права. (Свршиће се)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 24 октобра 1902 год, Председавао председник београдске онштине г. Милов. Р. Маринковић. Од одборника били г. г. Том-1 Цанцар-Јанковић, Дим. Наумовић, Св. Јавковић, А. Н. Крсмановић, Богоје Јова»овић, Михаило М. Ђорђевић, Дамњан Стојковић, Никола И. Димитрнјевић, Петар Новаковић, М Штрбић, Р. Драговић, Урош Благојевић, К. Теодосијевић С. М. Веселиновић, Милан Димић, Давар М. Мааић, М. Клидис, А. Ј. Акеевтијевић, С. Азријел, 1}г. Јовлн Ђурић, Милов. Миленковић, Јован Смедеревац и Ђорђе Н. Петровић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 23 октобра тек. године и примљен без измена. II Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиН, изјављује, да су његовиразлози које је изнео у прошлој седници, за нроширење Кочине улице ш бијани поред осталог и тиме, како се многи од грађана исте улице сбраћају за регулационе линије. И овом приликом као и тада што је тврдио хоће да коистатује да то не ст јн, јер је сам ишао данас у поменуту улицу да се о томе увери, па је дознао, да се из те улице није нико обраћао општини за линију. Сем тога уверио се је из овога случаја да чланови комисије заревизију регулационог плана нису ни излазили на лице места, већ, да су дали мишљење односно регулације исте улице у канцеларији, не изишавши предходно на лице места, да се о потреби увере. Међу тим из акга избора ове комисије види се, да је истој комисији стављено у дужност, да се о свакој измени регулације и о потреби за то увери еа лицу места. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се пређе на дневни ред. * III По прочитању молбе ГБр. 858 грађана Бачванске улице, којом моле да општина исту улицу што скорије калдрмише или им да камен, да сами то изврше, као и по прочитању накнадне молбе истих АБр. 7668, којом моле да се иста улица калдрмише с тим, да трошак, који општина учини око калдрмисања исте улице исплате општини у колико на кога по имању дође у ратама. Даље по прочитању њихових сбавеза, извешћа грађевинског одељења по истом предмету АБр. 8612, расмотрењу односних нланова и потребном обавештењу, — одбор је, не налазећи довољно гаравције, да ће молиоци трошак за калдрмисање ове улице платити ускоро, — решио: Да за калдрмисање ове улице општина даде камен, а да је молиоци по израђеном предмеру и плану о своме трошку са тим каменом, а под надзором општинског инжињера калдрмишу, IV Прецседник извештава одбор, да је на дневном реду претрес у појединостима пројекта општинског буџета за 1903 годину. У нроШлој седници одборник г. Тома Цинцар-Јанковић, тражио је, да се пре него се приступи иретресу пројекта општ. буџета у појединостима држи конФеренција. Моли одборника г. Цинцар-Јанковрћа да се изјасни у којој би се цељи ова седница имала претворити у конФеренцију, а одбор да изволе по том решити, хоће ли се прећи на дневни ред или седница нретвори у коФеренцију. (Јд-борник г. Тома Цинцар-Јанкови% изјављује: ла је одбор по предлогу одборника г. Ђорђа Петровића решио, да се једанпут у месецу држи конФеренција у којој би имали учестцоваги одборници и кметови, а у којој би се претре-

сала поједина питања која се односе на управљање општином, њене послове и о свему ономе што би се ииало код општине поправити. До данас таква конФеренција није још држана. Како се пред олшт. одбор износи на претрес општ. буџет, то је неопходно потребно пре приступања претресу истог држати конФеренцију, у којој би се могло говорити о свима општ. пословима, па тек по том прећи на претрес буџета. Наравно у тој конФеренцији не би се већало о буџету у појединостима, већ би се у опште имали претресати општински послови и долазило до обавештења, која су неопходно вотребна за претрес буџета. Има ствари о којима се ве може јавно говорити и за то је потребна за расправљање истих конФеренција. Најзад то је његово мишљење, а он од тога да ли ће се оно усвојити или не неће правити питање. Оцборник 8. Мих. М. ЂорђевиК одсудно је противан конФеренцији. Све што општ. одбор буде одлучио мора одлучиги јавно, јер су његове седнице по закону јавне. Сваки одборник ако има шта да каже 0 коме општ. послу нека и грађанство зна шта је казао, зашто о нечему тајно говорити, кад се о томе мора јавно одлучити. Одборник г. Раденко ДраговиК је за конфоренцију, јер налази да би пре преласка на претрес општ. буџчта ваљадо претрести нека питања у конФеренцији. Одборник г. Ђг. Јован ЂуриЛ налази да нема места конФеренцији са следећих разлога: На дневном је реду претрес пројекта општ. буџета за 1903 годину. Ако се, нретресајући овај пројекат, буде нагало за потребно, да се седница претвори у конФеренцију, онда ће се седница претворити у конФеренцијг. Ако би се ова конФеренција имала да држи ради већања о другим каквим предметима, томе сад нема места, јер одбор ради по дневном реду, а на истом је претрес у појединостима пројекта општ. буџета. Предс<дник општине изјављуЈе, да стоји навод одборника г. Цинцар-Јонковића даје решено да се једном у месецу држе конФеренције, ади се те конФеренције имају држати свечаницима или недељом, а то решење бидо је у овом месецу. Овде је сада на дневном реду иретрес у појединостима пројекта општ. буџета за 1903 годину, а тај се посао има извршити у јавној седници. Сви предмети који се претресају у одборским седницама имају се јавно расправљати, ну ако наступи потреба да се о којој позицији буде морало говорити у конФеренцији, онда се може седница у току дебате претворити у конФеренцију. Оцборник г. Сшеван ВеселиновиЛ из говора предговорника, који су за конФеранцију не види раздогв за исту. Ако се мисди да у тој кен®еренцаји чланови одбора дају савета онда није погребна конФеренција за то, јер се то може учиниги у једној седници. Друга је ствар, ако би се одбору имало да учини какво важно саопштење, које није за јавноет и о коме би се имало већати. У томе би се случају имала јавна седница претворити у тајну. Али овде није тај случај, бар му тако изгледа из говора предговорника, који су за конФеренцију. По саслушању свега тога, а пошто је председник ставио на решење предлог одборника Цанцар-Јанковића, да се седница претвори у конФеренцију, — одбор је јзешио: Да се данашња седница претвори у конференцију.